Cena grejanja: Država uštedela 50 miliona evra, a građani…

Pomeranje grejne sezone u toplanama širom Srbije izazvalo je veliku polemiku i među energetskim stručnjacima i u javnosti i na društvenim mrežama. Država je najavljivala potencijalno veliku uštedu na energentima pred energetski neizvesnu zimu ali je postojala bojazan da ono što ne plati država da će platiti građani, kroz uvećane račune za dogrevanje na struju, pre svega.

Sada je grejna sezona počela, radijatori su uglavnom topli po gradovima Srbije koji imaju daljinsko grejanje, a vremenske prilike koje se nisu mnogo promenile i temperatura je i dalje „prolećna“ dozvoljavaju poređenje potrošnje i ušteda sada i, recimo, pre dve nedelje.

Fiksni i varijabilni deo...

Nova ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Ðedović, izjavila je juče da je grejna sezona u Srbiji uspešno počela, i da je odlaganjem (za dve nedelje) ostvarena ušteda veća od 50 miliona evra.

Država, odnosno toplane koje dobijaju energente po subvencionisanim cenama, je svakako uštedela ali ostalo je pitanje da li su i na kolikom gubitku građani, što zbog neisporučene a plaćene toplote a što zbog uvećanih računa zbog dogrevanja na struju.

Što se tiče neisporučene toplote tu nisu svi korisnici daljinskog grejanja u Srbiji u istom položaju. U toplanama koje obračun imaju podeljen na fiksni i varijabilni deo, kao na primer u Nišu, račun će svakako biti manji za neisporučenu energiju u varijabilnom delu. One koje imaju jedinstven obračun i gde se grejanje plaća za sezonu po kvadraturi stana/poslovnog prostora a ne isporučenoj toploti, kao što je u Beogradu, račun bi trebalo da se umanji za period od dve nedelje kada grejanja nije bilo. To je i najavljeno od nekih lokalnih samouprava, mada se u gradskoj upravi Beograda protive takvoj ideji.

Ostaje pitanje koliko su građani, od onih koji inače imaju daljinsko grejanje, potrošili više dogrevajući se na struju. Ako je suditi po potrošnji struje, ne mnogo. Tome su doprinele natprosečno visoke spoljne temperature za ovo doba godine ali i ustezanje građana da uključuju klima uređaje i grejalice zbog stvorene „atmosfere štednje“ većim delom, ali i poskupljenja struje 1. septembra (u proseku desetak odsto).

Da se struja nije trošila mnogo su podaci sa platforme Energyflux.rs, „Elektromreže Srbije“. Ako se uporede ukupna potrošnja u Srbiji za 31. oktobar (poslednji dan bez grejanja) i 1. novembar (početak grejne sezone), vidi se je razlika u vrhuncu potrošnje oko 18:30 sati zanemariva. Prvog dana, kada je spoljna temperatura u Beogradu išla od devet do 17 stepeni, potrošnja je čak bila manja (4.300 megavatčasa) nego sledećeg dana kada je bilo od osam do 21 stepeni celzijusa (4.335 mWh).

Screenshot: energyflux.rs

Ne treba smetnuti s uma da nije svuda u Srbiji bilo toplo pa je tako u Subotici u isto vreme temperatura bila od 10 do 13 i od sedam do 16 stepeni.

Ako se pogledaju podaci za dane 20. i 21 oktobar, kada su bile tek slične temperature ali sa hladnijim jutrima (Beograd 4 - 17 i 3 - 21 a Subotica 4 – 16 i -1 – 17), potrošnja je bila manja od 4.500 mWh. To je razlika manja od pet odsto, što bi na prosečnom računu za struju bilo oko 300 dinara.

Ogrev 100 odsto skuplji ali ga ni po toj ceni nema

Pitanje odlaganja grejne sezone je podiglo veliku prašinu u javnosti ali se u tim raspravama smetnulo s uma da je to energetski problem relativno malog broja građana. Tek 22 odsto od 2,4 miliona stanova u Srbiji ima daljinsko/centralno grejanje. Mnogo više njih muči problem skupog grejanja na drva, koje je glavni ogrev više od polovine domaćinstva u Srbiji. Metar drva i dalje drži cenu od 70 pa do čak 100 evra za kubni metar.

Ništa bolje ne prolaze ove jeseni ni oni u 100.000 domaćinstava koji se greju na pelet. Cena ovog „modernog“ goriva je, produžetkom trajanja vladine uredbe za tri meseca, i u novembru ograničena na 38.000 dinara (oko 320 evra) po toni, plus PDV. Problem je što ga po toj ceni, kao i kod drva 100 odsto većoj nego u 2021. godini, nema svuda.

U stovarištu „Libis“ u pomenutoj Subotici, rekli su nam da peleta nemaju već dva meseca, a u „Majur šopu“ da ga nije bilo od aprila.

Profimedia

U centralnoj Srbiji je situacija nešto bolja, pa na stovarištu „Daničić“ u Užicu kažu za 24sedam da mušterija na pelet čeka najviše 10 dana, i da košta 40.500 dinara po toni, sa prevozom.
U Beogradu, koje je ove godine bilo najproblematičnije tržište, čeka se nešto manje, do sedam dana. Na stovarištu „Jakovljević“ na Altini kažu nam da košta 39.900 dinara za paletu (1.050 kilograma), plus trošak prevoza koji se dogovara sa mušterijom.

Tamo po Srbiji gde peleta nema, ili se nekom žuri, cena preko oglasa ili „preko veze“ lako skoči i na 45.000 dinara po paleti. Neki trgovci naime koriste priliku pa ograničenu državnu cenu „koriguju“ tako što taj prevoz naplaćuju ne po kamionu nego po paleti. Cena je i dalje kako je država propisala a li je prevoz 7.000 dinara (oko 60 evra) po paleti. Dil je, naravno, „uzmi ili ostavi“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi