Nismo mi najgori: Svetska kargo trgovina počiva na papirima, od kojih se mnogi lažiraju ili izgube

Gotovo svake nedelje u crnim hronikama srpskih medija osvanu gomile inicijala ljudi koji su, zasada samo osumnjičeni, da su prevarili državu za porez trgujući na crno ili, još gore, ne trgujući uopšte nego samo sa lažnim papirima zahtevajući povraćaj (nenaplaćenog) PDV-a.

A papire za trgovinu,, i od nas i u svetu, relativno je lako lažirati, često se gube a mogu dodati ogromnu količinu vremena svakom putovanju, piše „Blumberg“. Pa ipak, papirni dokumenti i dalje vladaju u globalnoj trgovini tereta vrednom 25 biliona dolara sa četiri milijarde papira „sa pečatom“ opticaju u bilo kom trenutku.

Izgleda da na ovom svetu nisu Srbi jedini koji vole da im se na papir udari pečat, "zlu ne trebalo". 

To je sistem koji jedva da se promenio od XIX veka. Ali ta zavisnost od komada papira koji se prenose sa jedne strane na drugu postala je ranjivost za kompanije koje sele i finansiraju svetske resurse širom sveta.

U jednom značajnom slučaju, banke, uključujući „ING“, otkrile su 2020. da su im date falsifikovane tovarne liste — otpremni dokumenti koji označavaju detalje tereta i dodeljuju vlasništvo — u zamenu za izdavanje kredita Singapurskom „Agritrade Resources“.

U drugom sporu, „HSBC“ i druge banke provele su tri godine u pravnim prepirkama kako bi povratile oko 3,5 milijardi dolara od propalog trgovca gorivom Hina Leonga, kojeg tužioci optužuju da je koristio „falsifikovanu ili fabrikovanu dokumentaciju“ prilikom podnošenja zahteva za kredit.

Međunarodna privredna komora procenjuje da je najmanje 1% transakcija na globalnom tržištu finansiranja trgovine, ili oko 50 milijardi dolara godišnje, lažno. Prema podacima koje je prikupio „Blumberg“, banke, trgovci i druge stranke izgubile su najmanje devet milijardi dolara samo zbog falsifikovanih dokumenata u industriji robe tokom protekle decenije.

- To je najlakši tip prevare za izvršenje, bilo falsifikovanje dokumenta ili slanje duplikata bankama 'A' 'B' i 'C' bez da razgovaraju sa svakom drugi - rekao je Nil Šonhard, glavni izvršni direktor platforme za borbu protiv prevara „MonetaGo“.

„ICC“ je u izveštaju za 2022., čiji je koautor „MonetaGo“, naveo da je čak 2,5 milijardi dolara tih godišnjih troškova prevare na kraju ostvareno kao gubici za finansijere – otkriveni šokovima cena robe ili drugim spoljnim događajima.

Svetu treba digitalizacija, ali nisu svi za to

Manje od 2% globalne trgovine obavlja se digitalnim putem, ali to će se promeniti. Od 10 najvećih svetskih kontejnerskih linija, devet — koje čine preko 70% globalnog transporta kontejnera — obavezalo se da će digitalizovati 50% svojih tovarnih lista u roku od pet godina, a 100% do 2030.
Neke od najvećih svetskih rudarskih kompanija uključujući „BHP Group“, „Rio Tinto“, „Vale“ „Anglo American“ izrazili su podršku sličnoj kampanji u industriji rasutih transporta.

- Još uvek smo na tako ranoj tački međunarodne trgovine, sa samo malim delom globalne trgovine koja je digitalizovana – potreban nam je kiseonik, a ovo je kiseonik - kaže Marina Komninos, šef kompanije za upravljanje trgovinom bez papira, „ICE Digital Trade“.

Zagovornici kažu da već postoje onlajn platforme koje mogu da obezbede, čuvaju i prenose dokumente, što čini mnogo manjom verovatnoćom da će bankama biti predočene lažne tovarne liste ili druga dokumenta, kao što su fakture za teret koji možda čak i ne postoji ili koji je pun kamenja maskirajući se u vredan plemeniti metal.

Profimedia

 

Oni tvrde da je hakovanje na mreži i dalje rizik, ali rizik koji je mnogo teže izvući od fotokopiranja komada papira.

Digitalizacija takođe nudi potencijalni podsticaj za poslovanje. „Mekinzijeva“ studija zasnovana na intervjuima u industriji i podacima od prevoznika procenjuje da bi usvajanje elektronskih tovarnih lista omogućilo čak 40 milijardi dolara dodatnog obima globalne trgovine kroz smanjenje trgovinskih zastroja, posebno za tržišta u razvoju.
Teorija je da bi banke u budućnosti mogle biti sklonije finansiranju trgovine za manje, potencijalno rizičnije partnere ako bi stvari radile digitalno. Glavne linije za transport kontejnera, dodao je „Mekinzi“, mogle bi da uštede čak 6,5 milijardi dolara godišnje na direktnim troškovima ako pređu na potpuno usvajanje digitalnih tovarnih lista.

- Verujemo da uz samo nekoliko malih napora svi širom ovog ekosistema mogu izaći napolje i požnjeti ove prednosti - rekao je David Dirker, koautor izveštaja.

On tvrdi da postoji malo ili nimalo loše strane osim početnog ulaganja u promenu procesa:

-Špediteri i prevoznici će morati da se prilagode, ali svi imaju koristi barem onoliko koliko bi morali da ulože. A prevoznici imaju mnogo više koristi – kaže Diker.

Ceo svet koče „Englezi“

Najveća prepreka toj ekspanziji bila je pravna, i to ona britankih propisa na kojima se zasniva svetsa brodsa trgovina.

Banke, trgovci, osiguravači i špedicije su imale sredstva da postanu digitalne, ali do sada je papirni tovarni list bio jedini dokument priznat engleskim zakonom koji vlasniku daje pravo vlasništva nad teretom.

Banka ili osiguravač neće pokriti posao koji nije pravno siguran, a bez finansiranja je malo verovatno da će se dogovori dogoditi.

Da bi se to pozabavilo, Velika Britanija je u julu usvojila Zakon o elektronskim trgovinskim dokumentima koji predviđa digitalne dokumente sa istim zakonskim ovlašćenjima kao i papirni.

Engleski zakon o trgovačkim dokumentima seže vekovima u prošlost. On podržava oko 90% globalnih robnih i drugih trgovinskih ugovora. Dakle, promena zakona u Velikoj Britaniji predstavlja veliki korak.

Singapur, još jedan centar za pomorsko pravo, stvorio je sličan pravni okvir 2021. sprovodeći svoju prvu elektronsku tovarnu transakciju 2022. Slično zakonodavstvo se očekuje u Francuskoj kasnije ove godine.

Sledeći izazov će biti navođenje kompanija da promene procese koji su postojali stotinama godina. Uprkos svim svojim nedostacima, papir je nešto što svi razumeju i dok se preduzeća rado pridružuju kritičnoj masi digitalne trgovine, malo ko želi da bude prvi koji će preduzeti korake u tom pravcu.

- Da bi ovo funkcionisalo, potrebno je da svi usvojimo iste standarde podataka kako bismo mogli efikasnije da komuniciramo kako bismo omogućili verifikaciju na zaista interoperabilan način - rekla je Lin Ng, globalni lider za održive lance vrednosti u „ING“, najvećoj banci u robnim finansijama.

Pravni pritisak Ujedinjenog Kraljevstva zasniva se na modelu zakona koji su predložile Ujedinjene nacije. Takva transnacionalna tela bila su važna u sastavljanju statuta koji moraju da budu prihvatljivi i upotrebljivi u celom svetu. Industrija ga je naširoko pozdravila.

- Smatramo da je ovo jedno od rešenja koje bi pomoglo u smanjenju prevara u dokumentarnim dokumentima - rekla je trgovačka kuća „Trafigura“.

- To nije panaceja za elektronski tovarni list i moramo da idemo, ali ja sam veoma energična ovom promenom i mislim da će to napraviti značajnu razliku u tome kako industrija gleda na ove digitalne instrumente- rekla je Marina Komninos, šef kompanije za upravljanje trgovinom bez papira, „ICE Digital Trade“.

Po papir preko 5.000 kilometara

Kao novokvalifikovani advokat koji je radio u singapurskoj kancelariji Holmana Fenvika Vilana krajem 2000-ih, Majkl Bajset se seća da je leteo 5.000 kilometara do Hong Konga i nazad u jednom danu, sa aktovkom u ruci, da bi u poslednjem trenutku dobio tovarni list koji je potpisao klijent.

Pixabay

 

- Moj savet je bio mnogo jeftiniji nego sada, ali to je samo svedočanstvo gubljenja vremena i novca koji papirni dokumenti mogu da stvore. I naravno, postojao je rizik da se izgubi - rekao je Buiset, sada šef kancelarije firme u centru za trgovinu robom u Ženevi.

Takva putovanja se i dalje dešavaju, iako bi se taj prenos dokumenata mogao izvršiti za nekoliko minuta putem onlajn platforme. Kompletan proces dokumentacije o ugovoru iz 2022. za isporuku nikla u kontejnerima od rudara „BHP“ u Australiji kineskom kupcu „Jinchuanu“, koji finansiraju banke iz svake zemlje, trebalo je manje od 48 sati preko platforme „ICE Digital Trade“, saopštila je kompanija.

Za sada, kada se tovar kafe otpremi iz Brazila u pržionicu kao što je „Ili caffe“ u Evropi, to izaziva nalet štampanja. Potrebno je izraditi tri tovarne liste i postepeno proći između prodavaca, banaka i kupaca, zaustavljajući se u advokatskim kancelarijama i konsultantima kako bi se garantovala prava na teret tokom njegovog 20-dnevnog putovanja. Tu su i papirne fakture, potvrde o analizama i dodatna dokumenta za merenje težine, porekla, pakovanja i sadržaja vlage ako se radi o rudama koje se otpremaju.

Nemoguće je tačno izračunati koliko dokumenata se štampa za datu trgovačku rutu, ali Brazil svake godine izveze preko 900.000 tona kafe u Evropsku uniju. A to predstavlja mnogo papira — „Mekinzi“ je procenio da bi najmanje 28.000 stabala godišnje moglo biti spaseno smanjenjem zastoja u trgovini kontejnerima.

Osim što daju detalje o teretu, njegovom odredištu i poreklu, dokumenti daju vlasniku vlasnička prava nad onim što se otprema, što je ključno za držanje transportnih kompanija odgovornim za bilo kakvu štetu ili gubitke koji bi mogli da nastanu, ili da daju bankama i osiguravačima nešto sigurnost kada se daju stotine miliona dolara za finansiranje jedne pošiljke. Najveći brodovi koji prevoze naftu, poznati kao veoma veliki prevoznici sirove nafte, prevoze teret u vrednosti od preko 170 miliona dolara po trenutnim cenama.

Kako teče "birokratija"

Proces u više koraka počinje kada agent pripremi tovarni list i dobije potvrdu da su svi detalji tačni od prodavca, vlasnika broda, trgovca i krajnjeg kupca. Brod se zatim utovara i originalne tovarne listove izdaje vlasnik plovila i potpisuje njegov kapetan. Tri originalna tovarna lista se zatim puštaju prodavcu — u brazilskom primeru, proizvođaču kafe — koji ih prosleđuje svojoj finansijskoj banci zajedno sa dodatnim dokumentima za primanje plaćanja. Banka kompanije za kafu će potvrditi tovarni list pisanjem na poleđini.

U mnogim slučajevima, prevoznik će morati da isplovi pre nego što se ovaj proces završi, tako da će kapetan broda dostaviti brodarskom agentu pismo ovlašćenja da kompletira dokumente u njihovo ime.

Sledeći deo puta za tovarni list je od banke kompanije za kafu do ekvivalenta trgovačke grupe preko „DHL“ ili „FedEks“. Banka trgovca zatim vrši plaćanje banci proizvođača na osnovu prijema tih dokumenata. Pod pretpostavkom da je u ovoj fazi sve u redu, banka koja radi za trgovca overava tovarni list, potpisuje, pečate, datume i dostavlja ga svom partneru koji predstavlja kupca tereta, koji zauzvrat plaća banci trgovca za robu i predaje tovarni list zapovedniku u odredišnoj luci radi dobijanja puštanja robe.

Ovaj pristup birokratiji u stilu prenošenja paketa dešava se paralelno sa utovarom, isporukom i isporukom fizičke robe širom sveta. Ponekad će dokumenti možda morati da se kreću samo između male grupe kancelarija u Ženevi ili Singapuru — gde su kompanije širom lanca snabdevanja i finansija postavile kancelarije da budu blizu jedna drugoj. Ali često su mnogo mukotrpniji.

Odeljak sa vestima na veb stranici Udruženja za trgovinu žitom i stočnom hranom, „GAFTA“, često je posvećen tovarnim listovima za koje se strahuje da su izgubljeni ili ukradeni, gde kompanije javno navode svoje vlasništvo nad teretom kako bi odvratile druge strane u luci dolaska od krađe pšenice ili soja potencijalno vredi stotine hiljada dolara.

Ako se izgubi i jedan promil...

Iako se događa retko, mnogi vlasnici tereta veruju da je rizik dovoljan za izdavanje javnog upozorenja o prestanku rada.

Od 10 najvećih svetskih kontejnerskih linija, devet se obavezalo da će koristiti 100% elektronski tovarni list do 2030. godine.

- Praktično svi koje znam koji rade u industriji su se u nekom trenutku susreli da se tovarni listovi gube. To se ne dešava često, ali s obzirom na čist broj dokumenata koje šaljemo širom sveta u bilo kom trenutku — čak i ako se 0,001% njih izgubi — to je i dalje veoma skup i složen problem, često sa brodom koji čeka da se otpusti - rekao je Ričard Vots, specijalista za pomorsku trgovinu sa sedištem u Ženevi i savetnik odbora platforme za elektronske dokumente „Secro“.

Digitalni startupi poput „Vakt“ i „ICE Digital Trade“ nude mogućnost za elektronski prenos trgovačkih i drugih finansijskih dokumenata. „Bolero“ to radi od 1990-ih. Naftne kompanije, kao što su „BP“i „Šel“, trgovci kao što je „Gunvor“ i banke, uključujući „Sosijete ženeral“ , imaju udeo u „Vaktu“, dok je „Intercontinental Ekchange“ prošle godine kupio „essDOCS“ a neotkrivenu sumu, kladeći se da će se prelazak preko interneta ubrzati.

Ali nedostatak javnih primera naglašava tešku bitku za potpuno usvajanje elektronskih tovarnih lista. „Trafigura“ je još 2014. godine koristila „essDOCS“ za pošiljku rude gvožđa iz Australije. Tajvanska brodska linija „Van Hai“ koristila je „Bolero“ elektronski tovarni list za trgovinu poliesterskim filamentima u Kinu 2018. godine.

Ova niska upotreba je uglavnom zbog kontinuiranog nedostatka pravnog priznanja u mnogim jurisdikcijama i bankama — koje finansiraju teret u tranzitu — ali u većini slučajeva neće prihvatiti digitalni tovarni list kao kolateral. Zagovornici kažu da bi reforma zakona u Velikoj Britaniji to trebalo da promeni.

- Još uvek živimo u mračnom veku u smislu globalne trgovine. Nakon ovog poziva moram da idem dole da pokupim neke tovarne račune za pošiljku đubriva iz banke i pošaljem ih preko kurira za Argentinu, sve je to malo glupo – zaljučuje Vots iz „Secroa“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi