Kukuruza imamo za izvoz, ali kako da ga pošaljemo kupcu

Srbija od ove žetve kukuruza očekuje rod između 6,2 i 6,7 miliona tona. To bi dalo više od dva miliona tona za izvoz, ali tu sada problem nije u rodu već u logistici, piše RTS.

Zbog problema sa transportom i logistikom, pitanje je kako će kukuruz do kupaca a srpske ratare dodatno brine i cena. Sa sadašnjih 16 dinara po kilogramu, koliko je cena na berzi u Novom Sadu, ne mogu ni da vrate ni uloženo u proizvodnju.

Prinos šarolik

- Prinos je šarolik, jer je bilo dosta elementarnih nepogoda. Tamo gde je duvao olujni vetar i gde je padao led, prosek je oko 4 tone po jutru, bar kod mene. Tamo gde nije bilo nevremena biće sigurno više, 5-6 tona po katastarskom jutru. To je svakako više nego prošle godine - kaže Stevan Radovančev, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

Ono što se obere na Produktnoj berzi u Novom Sadu može da se proda po „simboličnoj“ ceni, i to i pored toga što je cena za nedelju dana porasla 6,5 odsto.

- U ovo vreme prošle godine kukuruz je bio 35 dinara po kilogramu, a sada je 16 do 16,5 dinara. Najveći problem i za pšenicu i za suncokret i za soju i za kukuruz je cena. Imali smo bolje prinose nego prošle godine, ali cena je mnogo lošija. Definitivno da je zarada upitna - dodaje naš sagovornik.

Ovogodišnja proizvodnja zasnovana je na izuzetno visokim ulaznim cenama.

- Ove godine veštačko đubrivo je malo pojeftinilo, ali su seme, hemija, gorivo... skuplji nego prošle godine. Verujem da bi proizvođači bili zadovoljni da je cena kukuruza kao prošle godine. Ovako računice nema, pogotovo na zemlji za koju plaćamo arendu. Čak i na svojoj zemlji daj Bože da smo na nuli, a na onoj u zakupu smo u minusu sto posto - objašnjava Radovančev.

Njegove reči potvrđuje Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

- Za semenski materijal je trebalo uložiti od 150 do 280 evra po hektaru, za zaštitna sredstva od 50 do 150 evra, a za mineralno đubrivo od 350 do 500 evra po hektaru. Procenjuje se da prosečna proizvodna cena kukuruza ovogodišnjeg roda iznosi oko 30 dinara po kilogramu, što znači da bi u slučaju prodaje posle berbe po aktuelnim tržišnim cenama, proizvođači pretrpeli ogromne gubitke - kaže Nestorov Bizonj.

Manje površina pod kukuruzom

Kako su prethodne dve godine bile izuzetno loše za kukuruz, ovog proleća ta žitarica zasejana je na 905.000 hektara, što je za čak 45.000 hektara manje nego lane.

Profimedia/Pixabay

 

- Ono što je sigurno jeste da nećemo imati prinose koji su na nivou desetogodišnjeg proseka. Naš desetogodišnji prosek na nivou zemlje je 7,6 tona po hektaru. Sigurni smo da će prinosi biti niži, pre svega, zbog posledica superćelijskih oluja koje smo imali na teritoriji Bačke tokom jula čak tri puta. To znači da bi rod mogao da bude između 6,2 i 6,7 miliona tona - kaže Sunčica Savović, direktor Udruženja “Žita Srbije”.

Srećom, kvalitet ovogodišnjeg kukuruza biti veoma dobar.

- Ovo će biti najbolji rod kukuruza koji smo imali u prethodne tri godine. Za razliku od ozimih useva kojima je u pogrešnom trenutku došla kiša, sve te padavine su, ako zanemarimo posledice oluja sa kojima smo se prvi put suočili ove godine, dobrodošle kukuruzu i soji - navodi Savović.

Upozorava da prošlogodišnji rod nikako ne bi trebalo mešati sa novim zrnom, pogotovo ako se zna da je u starom kukuruzu prisutan aflatoksin. Ukoliko se i te zalihe budu čuvale, za izvoz ćemo imati više od dva miliona tona robe.

Moramo naći alternativnu luku

Problemi u transportu i drugoj logistici sve su veća prepreka izvozu poljoprivrednih proizvoda.

U evropskoj proizvodnji kukuruza Srbija učestvuje sa 4,9 odsto i nalazi se na visokom šestom mestu. Najveći evropski proizvođač je Ukrajina sa 30 miliona tona, što je skoro četvrtina ukupne evropske proizvodnje kukuruza. Ova žitarica je najznačajniji izvozni agrarni proizvod naše zemlje. Ipak, poslednjih godina evidentan je značajan pad izvoza kukuruza.

- Pre tri godine Srbija je izvezla 3,6 miliona tona kukuruza, 2021. 2,3 miliona tona. Prošle godine izvoz bio manji za čak 1,1 milion tona u odnosu na godinu ranije - kaže profesor Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kukuruz najviše izvozimo u Rumuniju, Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Mađarsku i Austriju.

- Na kretanje izvoza deluje veliki broj faktora: značajne oscilacije u proizvodnji, količina otkupa, kvalitet zrna, kapacitet stočnog fonda, stanje na međunarodnom tržištu, odnos domaćih i izvoznih cena... Do prošle godine Srbija je izvozila oko 80 odsto kukuruza i pšenice Dunavom preko luke Konstanca u Rumuniji. Danas to više nije slučaj jer je ukrajinska roba koja se tovari u ukrajinskim lukama Reni i Ismailija veoma ozbiljna konkurencija - objašnjava Vlahović.

Brodari koji su radili Dunav, dodaje, većinom su prešli da rade na relaciji Ukrajina–Konstanca, a istovremeno pretovarni kapaciteti u luci Konstanca koji su u vlasništvu velikih multinacionalnih kompanija stavljeni su u funkciju izvoza, pre svega, ukrajinskih žitarica, zatim rumunskih i bugarskih, pa tek na kraju pristiglih iz Srbije.

- Nameće se potreba da se nađu alternativne luke koje mogu da budu u funkciji našeg većeg izvoza, a uz to i cenovno konkurentne. Međutim, za sada nisu definisane luke koje bi mogle i trebalo da budu alternative za taj prevoz. Deo jadranskih luka je, takođe, zauzet ukrajinskom robom. Ukoliko bi koristili druge luke (Solun, Rijeka, Bar), za njih ne postoji zadovoljavajuća transportna infrastruktura. To bi se svakako odrazilo na troškove transporta, a posredno i na višu izvoznu cenu - objašnjava naš sagovornik.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi