Poruka sa Zlatibora: Ne možemo se dekarbonizovati preko noći

Više od 300 učesnika okupilo se na Zlatiboru na skupu Energetika 2023. gde na četiri panela eksperti iz deset zemalja razgovaraju o ključnim i graničnim temama energetske tranzicije.

- Svi smo prepoznali da dekarbonizacija mora krenuti, ali se nismo dogovorili o brzini dekarbonizacije. Za nas je najvažnije pitanje u ovom momentu kojom brzinom region može da dekarbonizuje svoj energetski sektor, a uz održavanje stabilnog i sigurnog snabdevanja građana i privrede energijom. To ne može preko noći, mi smo decenijama bili oslonjeni na lignit, na termoelektrane i odjednom dekarbonizovati sve to, to je nemoguće, zato se mora stručno analizirati optimalna trajektorija prelaska na dekarbonizovan energetski sistem - kazao je predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković.

Vršilac dužnosti direktora EPS Dušan Živković je rekao da je Srbija posle energetske krize prihvatila novu realnost i traži svoj put.

- EPS je postao akcionarsko društvo sa idejom da razvija projekte koji bi trebalo da daju doprinos i razvoju EPS-a, energetskoj tranziciji koja će pratiti i privredu Srbije, jer procesi smanjenja emisija i dekarbonizacije nameću pravila igre koja će u narednom periodu profilisati put tranzicije srpske energetike: obnovljivi izvori, vetroparkovi, solarne elektrane, regionalna saradnja sa elektroprivredama Crne Gore i Republike Srpske na projektu Komarnica, ali i projekat Gornje Drine, izgradnja hidroelektrana Buk Bijela, Foča i Paunci - kazao je Živković.

Živković je na otvaranju savetovanja "Energetika 2023" rekao da EPS sprema nove projekte korišćenja kapaciteta vetra i sunca i razvija započete OIE projekte, te da se sada intenzivno radi na projektu izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica", snage 680 megavata.

- Reverziiblna HE "Bistrica" omogućiće balansiranje i stabilnost sistema, ne samo Srbije već i regiona i to je ključni preduslov za veći udeo „zelene“ energije u našoj zemlji - rekao je Živković.

Ne zaboravlja se ni termo-sektor

Direktor Živković kaže da, ipak, termo energija ostaje naša bazna energija.

- Siguran sam da će njen doprinos biti podjednako značajan u sigurnosti i stabilnosti sistema, ali i za bezbedno i sigurno snabdevanje električnom energijom naših potrošača. Zato će i u narednom periodu jedan od prioriteta biti modernizacija naših rudarskih i termo kapaciteta uz posebnu posvećenost unapređenju zaštite životne sredine, jer je to imperativ poslovanja za naredne godine – istakao je prvi čovek EPS-a.

Igor Vračar, pomoćnik izvršnog direktora „Elektroprivrede Crne Gore“, naveo je da elektroenergetski sektor Crne Gore beleži ogromne finansijske rezultate, napominjući da je samo u prvih šest meseci 2023. godini premašio 100 miliona evra uz investicione i razvojne projekte i uz isplatu dividende.

Jovica Vlatković, izvršni direktor za investicije i razvoj „Elektoprivrede Republike Srpske“, naveo je da se EPRS izuzetno dobro snašao u vremenu tranzicije, opredeljujući se da gradi nove objekte koji će da proizvode zelenu energiju.

- Mi imamo viška energije koju plasiramo u Evropu, a ulažemo u obnovljive izvore, u ovom momentu imamo potpisanih oko dve milijarde (evra) ugovora i svi se odnose na izgradnju četiri hidroelektrane, dve solarne i jedan vetropark. Vodimo računa o klimi, da nam portfolio instalisane snage zelene energije bude povećan i nadam se da će do kraja 2028. u našem portfoliju biti 75 odsto obnovljivih izvora - zaključio je Vlatković.

Savetovanje Energetika 2023. traje i sutra, 15. septembra.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi