Nišlije "razbijaju“ gejming: Kreativna industrija se širi po Srbiji
Ne moraju samo najveći gradovi da imaju velike i uspešne kompanije, pokazale su Nišlije i Godišnji izveštaj Gejming asocijacije Srbije (SGA)
I Nišlije znaju kako se prave igre za računare i mobilne telefone. Pored Beograda i Novog Sada, i Niš je trenutno jedan od najvećih habova za gejming u Srbiji i tamo postoje velike i uspešne kompanije koje rade igre uglavnom za mobilne telefone, pokazao je juče prezentovani Godišnji izveštaj Gejming asocijacije Srbije, odnosno Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA).
- Ono što primećujemo je da je najviše posle pandemije počela da se razbija ta geografska barijera da veliki i uspešni mogu da budu samo iz najvećih gradova. Sada ljudi koji žive u Čačku mogu da rade u Beogradu ili Novom Sadu, i obrnuto. Sad ionako 60 odsto naših timova radi od kuće jer firme nude fleksibilan ili hibridni model rada – kaže za 24sedam Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka SGA.
Obrt od 150 miliona evra
A ti "rimout“ timovi i kompanije, kojih prema izveštaju u Srbiji ima više od 140 i zapošljavaju više od 2.500 ljudi, napravili su prošle godine na igrama i digitalnim tehnološkim uslugama obrt od 150 miliona evra.
Gejming industrija se proširila gotovo na celu Srbiju. Pored 72 tima i kompanije ih Beograda i 26 iz Novog Sada, koji su odavno prepoznati kao gejmerski centri, sada imamo i osam firmi iz Niša.
Pročitajte još:
Ali, tu su i drugi gradovi, kao što su Pančevo i Vršac (po tri), zatim Čačak, Leskovac, Gornji Milanovac, ali i neka možda i neočekivana imena poput Arilja i Vrnjačke Banje (svi po jedan tim). I to su nabrojani samo članovi SGA, a ima i drugih, što formalnih, a što neformalnih timova, od ukupno 140 na koliko se procenjuje domaća gejming scena.
Najveći problem su - talenti
Za srpske kompanije, kao što se vidi, problem nije sam posao, već nešto sasvim drugo.
Uklanjanjem "geografije“ iz slike, bar delimičnim, ispada da svi timovi u Srbiji, bez obzira da li dolaze iz male ili velike sredine, imaju isti problem - kadrove.
Infrastruktura muka i za gejmere
Ljude iz timova u manjim mestima više od posla muči to što imaju manje prilika, ili im je teže, da učestvuju na gejmerskim događajima. Radionice i konferencije koje se organizuju u gejmingu po pravilu se održavaju u Beogadu ili Novom Sadu. Novosađanima je sada lako da brzim vozom stignu do Beograda, i obratno ali ostalima još nije. Infrastruktura je jako bitna, to vidimo i na ovom primeru.
- Nedostatak kadrova je ujednačen, na svačiju žalost. Svima nedostaju ljudi, a posebno producenti, zatim stručnjaci za akviziciju novih korisnika, kao i sve vrste menadžera. Zbog toga moramo da još više da promovišemo kod mladih ali i njihovih roditelja, da gejming industrija jeste ozbiljan posao i da ima veliku perspektivu globalno, ali i u Srbiji. Mislim da postoji mnogo mladih koji ni ne znaju da za njih postoji opcija da im gejming bude karijerni put, kao i mnogo roditelja koji imaju zadršku prema tome. Trebalo bi da gledaju koje su to pozicije i šta sve može da se radi u gejmingu, jer lepeza poslova je zaista široka – ističe Janković Obućina.
24sedam/Katarina Mihajlović
Posla ima i svaki druga gejming kompanija u Srbiji planira da ove godine uveća svoj tim.
- Biće otvoreno 330 novih pozicija. Čak 46 odsto naših članova je zaposlilo studente, odnosno diplomce nakon prakse, a 54 odsto kompanija pruža priliku za prakse od kojih su 44 odsto plaćene i često ljudi ostanu da rade u tim kompanijama – kaže Obućina.
Oni koji se jednom zaposle u gejmingu u njemu i ostanu, jer izveštaj pokazuje da zaposleni ostaje kod istog poslodavca u proseku pet godina. Zanimljivo je da sada u industriji imamo i 126 stranaca. Svi zaposleni se u firmama zadržavaju dugo, prosek je pet godina. To je za jedan sektor vezan za IT i kreativnost prilično stabilno stanje. Bio bi još stabilniji kada bi firme mogle da daju ugovore „za stalno“, što sada može sebi da priušti samo 34 odsto firmi u gejmingu.
Manji porezi, veće razumevanje na carini
A sitaucija se neće brzo promeniti ako malo ne pomogne država, očekivanja su trećine anketiranih firmi, kaže izveštaj.
Pravljeno u Srbiji“ nije problem
To što nege igre ili tehnološka rešenje u gejming industriji dolaze iz Srbije nije u „globalnom selu“ nikakav problem.
- Ova industrija je izrazito globalna. Sve se to plasira kroz klaud ili putem različitih servisa, do igrača i kupaca širom sveta. Nikome nije bitno odakle je nego šta je i koliko je nešto novo ili dobro urađeno. Na primer, postoji kompanija u Nišu čije su igre veoma uspešne u Brazilu, Nemačkoj i par drugih zemalja. Uspeli su da se nametnu, bilo preko nekog kulturološkog modela ili marketingom baš na tim tržištima – kaže Relja Bobić.
Porezi su i za zaposlene u gejmingu, kao što generalno ističu i iz dela IT-ja, veliki problem u Srbiji, kaže se u izveštaju. Velike poreske stope opterećuju ovu mladu industriju u zamahu. Međutim, pored opštih poreza, gejming ima i dodatnu poresku i administrativnu muku.
- Ogroman problem je dvostruko oporezivanje sa SAD, koje je najveće tržište za srpski gejming i zbog čega se gubi dodatnih 30 odsto prihoda. Zbog toga se mnoge firme opredeljuju da u inostranstvu, u EU otvore 'predstavništva', odnosno PO boksove i tako zaobilaze taj problem – ističe naša sagovornica.
Problema ima i kod kuće, u uvozu.
- Drugi problem za neke firme koje rade na razvijanju igara za konzole je što posebnu opremu, „crne kutije“, moraju da uvezu. I tu ima velikih carinskih problema sa neujednačenim, komplikovanim i skupim procedurama. Ta komplikacija je tako velika da su velike svetske firme, kao što su „Soni“ ili „Nintendo“, rekle da više neće ni slati opremu u Srbiju da ne bi imali posla sa papirologijom i birokratijom. A 40 odsto globalne zarade u gejmingu dolazi sa konzola – napominje Janković Obućina.
Srpski gejming i AI
Globalni tehnološki trendovi, naravno, ne zaobilaze ni srpsku gejming industriju, pa je tako i po pitanju veštačke inteligencije (AI), virtualne realnosti (VR) i web3 tehnologija.
- U gejmingu je veštačka inteligencija više na nivou alata za produkciju, ili analizu podataka, nego same suštine profesije. Tako, tu nema mnogo bojazni za budući posao onih koji se time bave, za razliku od nekih drugih profesija koje postoje danas. Tu su, naravno i kreativni alati za razvijanje slike, karaktera itd, sve se tu brzo razvija ali industrija sa radošću prihvata sve novo – kaže za 24sedam Relja Bobić, programski menadžer SGA.
Promo: SGA
Zanimljivo je da neke domaće kompanije ne samo da koriste AI, VR ili WEB3, već neke „alate“ i tehnologije prave za sebe ili svet, da prodaju drugima kao zaseban proizvod.
- Ima nekoliko domaćih studija koji to koriste i implementiraju i web3 rešenja, koje je uža niša u gejmingu. Međutim, neke globalne tehnologije se razvijaju i u Srbiji. Metahjuman tehnologija, koju je razvio novosadski „Trilateral“, se koristi u anril endžinu (Unreal engine) u celom svetu a beogradski „TuDesperados“ (TwoDesperados) je čak otvorio svoju posebnu kompaniju koja razvija AI proizvode za gejming industriju Za srpske gejming firme nove tehnologije nisu nikakav problem – zaključuje Relja Bobić.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari