Kako smo znatno smanjili sivu ekonomiju: Poreznici ozbiljniji, radnici jači, a pomaže i „plastika“
Srbija je zabeležila dobre rezultate u smanjenju sive ekonomije, a tome da je siva zona za pet godina smanjena za petinu, doprinela su tri paralelna procesa, kažu stručnjaci
U srpskoj ekonomiji se u prošloj godini od države i poreznika sakrilo između 6,4 i 10,5 milijardi evra, zavisno da li se gledaj preduzeća i preduzetnici koji su legalno registrovani ali pomalo zalaze u sivu zonu ili i crno tržište. Ali i ova zadivljujuća brojka, u koju većina čini neprijavljene profite firmi i neuplaćene poreze i doprinose na plate, zapravo je mnogo manja nego što je bila ranije.
Pre samo pet godina bila je za čak petinu veća, pokazalo je nekoliko istraživanja koja su rađena u okviru inicijativa „Bolji način“, zajedničkog projekta nemačkog GiZ-a, kompanija „Masterkard“ i „Visa“, a u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Srbije.
Kako se sa 14,9 odsto BDP-a vredne sive ekonomije sišlo na 11,7 odsto kod legalnih, uredno registrovanih preduzeća i preduzetnika, ili sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a, kada se uključi i rad i promet „na crno“, za 24sedam objašnjava koautor jedne od studija, profesor Saša Ranđelović sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Veći strah od kazne...
Ranđelović kaže da su u poslednjih nekoliko godina zaista napravljeni iskoraci u pogledu digitalizacije procesa u vezi sa poštovanjem poreskih propisa.
Pročitajte još:
- Poreske prijave se podnose elektronski, i porezi se mahom tako plaćaju pa sada država gotovo u realnom vremenu ima uvid u to kakva je naplata poreskih prihoda po različitim osnovama, broj prijavljenih radnika po firmama, itd. To olakšava analitiku velikih baza podataka i usmeravanje ograničenih resursa na kontrolu što utiče na percepciju samih preduzeća u pogledu toga koliko je rizičnije da se bave sivom ekonomijom – napominje naš sagovornik.
Siva zona je sada manja: Saša Ranđelović, Zlatko Milikić i Gorana Krstić
Promo: NALED
Prema anketi privrednika deo onih koji smatraju da su šanse da budu otkriveni veće od „50-50“, porasle su sa 47 odsto u 2012. godini na 61 odsto u 2017. i na 66 odsto u 2022. Oni koji smatraju da bi dobili kaznu ako se uhvate u prekršaju poveća je sa 67 odsto 2017. na 75 odsto u 2022. a oni koji misle da bi im kazna bila i stvarno i naplaćena je porastao sa 23 odsto na 33 odsto.
... ali i radnika
Ali, ističe Ranđelović, jedan od možda i ključnih razloga smanjenja sive zone je u strukturnoj promeni na tržištu rada.
- Sada je značajno jača pregovaračka pozicija zaposlenih, pa pošto nedostaje radne snage zbog migracije i nedostatka nekih profila, oni mogu da zahtevaju da im plate budu preko računa a ne delom ili u potpunosti „na ruke“, odnosno u sivoj zoni – objašnjava ovaj ekonomista.
Pored ova dva ključna razloga, na manje sive ekonomije utiče i to što je postignuta relativna makroekonomska stabilnost, pa preduzeća „ne moraju“ da zbog lošijeg finansijskog položaja pokušaju da odlaskom u sivu zonu poboljšaju svoju situaciju.
Građevinarstvo ostalo problematično
Siva ekonomija je još značajna u sektoru građevinarstva, gde se svako peto preduzeće nalazi u sivoj zoni a svaki osmi radnik je angažovan na „na crno“, pokazalo je istraživanje „Siva ekonomija u Srbiji 2022“. U odnosu na 2017. godinu ovde je siva ekonomija povećana sa 13,8 odsto BDP-a na 19,5 odsto.
Na kraju ali ne i najmanje važno, pored digitalizacija poreskih postupaka „digitalizovani“ su i potrošači. Delom zbog sveopšteg razvoja tehnologije a delom kao posledica pandemije koronavirusa u kojoj su se ljudi manje kretali a više plaćali onlajn i platnim karticama umesto gotovinom, procvetalo je i beskontaktno plaćanje.
U studiji „Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju“, profesora Ekonomskog fakulteta i članova Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) Saše Ranđelovića, Milojka Arsića i Svetozara Tanaskovića, pokazano je koliki je potencijal beskontaktnog plaćanja u borbi za legalniji rad i fer konkurenciju..
Poređenjem Srbije i sličnih zemalja iz regiona Centralne i Istočne Evrope (CIE), vidi se da u Srbiji ukupna vrednost POS transakcija u 2019. iznosila je sami osam odsto BDP-a, što je za skoro polovinu manje u odnosu na prosek zemalja CIE i za 60 odsto manje u poređenju sa razvijenim zemlja EU.
Podaci za 2020. i 2021. pokazuju da je došlo do relativno snažnog poboljšanja u vreme i posle pandemije.
- Pokazali smo da ukoliko bi Srbija povećala bezgotovinsku plaćanja na nivo proseka zemalja CIE, Srbija bi mogla da smanji obim sive zone za tri do četiri odsto BDP-a. Tačnije, povećala bi poreske prihode za 600 do 800 miliona evra godišnje. Ako bismo napravili pametan plan i dobro ga izvršavali, kao što su to uradile tri najbolje zemlje CIE, mogli bi da ih u ovome stignemo za šest do sedam godina – smatra Ranđelović.
Ograničiti plaćanje kešom
Da bi se stigle zemlje poput Poljske, Slovačke ili Češke, Srbija bi trebalo i da onemogući plaćanje gotovinom preko određenog iznosa jer u razvijenim zemljama nezamislivo je da na prime nov automobil platite u kešu.
- U mnogim evropskim zemljama postoji takva praksa da se neke vrste novčanih transakcija mogu obaviti samo elektronski, da je za druge ograničen iznos do kog može da se plati u gotovini. Ali, prethodnom moramo omogućiti da svi maloprodajni objekti imaju mogućnost da ponude bezgotovinsko plaćanje. Postoji širok spektar regulatornih mera koje bi mogle da se primene kako bi se olakšalo bezgotovinsko plaćanje, pojeftinio ceo proces a zauzvrat dobila manja siva ekonomija – kaže Saša Ranđelović za 24sedam.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari