Direktorka Poreske uprave Dragana Marković za 24sedam: Svima proveravamo imovinu, imamo veliki broj sumnjivih

Zakon o utvrđivanju porekla imovine koji je stupio na snagu u martu ove godine primenjuje se na sve građane za koje se utvrdi da postoji osnovana sumnja da im vrednost imovine daleko premašuje primanja, i tu neće biti izuzetaka, kaže, u intervjuu za 24sedam, direktorka Poreske uprave Dragana Marković. Zakon će se odnositi na sve, dodaje ona, bez obzira na profesiju, a to znači i na estradne umetnike, i na sportiste, i na biznismene...

- Na osnovu Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu Poreska uprava utvrđuje uvećanje imovine na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih državnih organa i organizacija, firmi ili građana o njihovoj imovini i prihodima – ističe direktorka Poreske uprave.

Prema njenim rečima, uslov za pokretanje postupka kontrole je da se u prethodnom postupku učini verovatnim da najviše u tri uzastopne kalendarske godine građanin ima razliku između uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda u iznosu većem od 150.000 evra.

- Zakon se primenjuje na sve građane za koje se utvrdi da postoji navedeni uslov za postupanje, bez obzira na njihovu profesiju – naglašava Dragana Marković.

U javnosti se nije mnogo toga čulo o efektima primene ovog zakona. Koliko je ljudi ispitano, ko je na spisku "sumnjivih“?

- Obradom dobijenih podataka o sticanju imovine građana i njihovim upoređivanjem s podacima o prijavljenim prihodima identifikovano je oko 11.000 ljudi koji su u posmatranom periodu imali uvećanje imovine u odnosu na prijavljene prihode u iznosu većem od 150.000 evra. Od izdvojenog broja građana, primenom definisanih kriterijuma rizika - a to su iznos razlike uvećane vrednosti imovine i prijavljenih prihoda, godine starosti i delatnost - izdvajaju se građani koji su u fokusu daljeg rada poreskih inspektora.

Da li je već negde naplaćen tzv. poseban porez i da li su u nekim slučajevima, i kojim, podnete krivične prijave?

- Moram naglasiti da je sprovođenje Zakona o utvrđivanju porekla, koji od 12. marta ove godine sprovodi Poreska uprava, veoma složen i kompleksan postupak i zahteva vreme. Ilustracije radi, tokom trogodišnje primene sličnog zakona u Engleskoj, tamošnja poreska administracija okončala je samo tri postupka. O rezultatima naših aktivnosti, javnost u Srbiji biće blagovremeno obaveštena.

Kakva je situacija kod utvrđivanja utaje poreza? U godini pre kovida Poreska uprava je imala porast broja krivičnih prijava za utaju poreza.

- Sektor poreske policije od januara do novembra 2021. podneo je nadležnim tužilaštvima 1.185 krivičnih prijava protiv 1.570 osoba, sa ukupno izbegnutim porezom od 12,6 milijardi dinara. U odnosu na 2020. godinu, kada je podneto 1.236 prijava i utvrđen iznos oštećenja budžeta od 12,58 milijardi dinara, ovaj iznos je u 2021. za 0,4 odsto veći nego 2020.

Pixabay

U kojim delatnostima je konstatovano da je najviše utajen porez?

- Najviše u oblasti trgovine, u vrednosti od 7,54 milijarde dinara, potom sledi prerađivačka industrija - 1,03 milijarde dinara, zatim u poljoprivredi i šumarstvu - 301 milion dinara, građevinarstvu - 994 miliona dinara, i ostalim komunalnim, društvenim i ličnim uslužnim aktivnostima od 282 miliona dinara.

Mediji često navode primere estradnih umetnika za koje je "javna tajna" koliko novca zarade na nastupima, a na to ne plaćaju porez. Da li Poreska uprava može da se izbori i sa njima?

- Kompanije, kao i građani koji obavljaju registrovanu delatnost iz oblasti ugostiteljstva, turizma, posredovanja i drugih delatnosti, a u svojim ili zakupljenim objektima organizuju izvođenje estradnih nastupa, zakon određuje kao isplatioce prihoda. Oni su dužni da sa izvođačima zaključe ugovor, i da Poreskoj upravi do 5. u mesecu dostave pismeno obaveštenje o takvim zaključenim ugovorima, kao i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu. Poreznici redovno kontrolišu zaključene ugovore sa svim izvođačima estradno-zabavnih programa. U slučaju da se u postupku kontrole u objektu zateknu izvođači zabavnih sadržaja, proverava se da li svi izvođači imaju zaključen ugovor za svoj nastup sa isplatiocem prihoda i da li je on tome obavestio Poresku upravu. Ukoliko navedeno nije i učinjeno, to predstavlja osnov za privremeno zatvaranje objekta.

Da li i koliko u Srbiji ima "fantomskih" preduzeća?

- U cilju suzbijanja sive ekonomije, aktivnosti Poreske uprave usmerene su na rano otkrivanje preduzeća koja regularnim privrednim subjektima pomažu u izbegavanju plaćanja javnih prihoda, a koja su među glavnim generatorima sive ekonomije, tzv. peračka i fantom preduzeća. U proteklom periodu, identifikovano je 269  takvih privrednih subjekata, što je za 16 odsto više u odnosu na 2020. godinu, odnosno tri puta više nego u 2019. godini.

Suzbijanje sive ekonomije bio je jedan od prioriteta Poreske uprave. Kakvi su rezultati na tom polju ove godine?

Pixabay/24sedam/Katarina Mihajlović

- Siva ekonomija je označena kao jedan od najvećih izazova s kojim se suočava privreda naše zemlje. U svrhu zaštite budžeta Republike Srbije, suzbijanje sive ekonomije predstavlja jedan od prioriteta Poreske uprave, što pokazuju i rezultati rada naših sektora poreske policije i kontrole. Od januara do novembra 2021. za nelegalni promet akciznih proizvoda podnete su 563 krivične prijave za učinjena krivična dela, a tiču se nedozvoljenog prometa akciznih proizvoda, skladištenja robe, nedozvoljene trgovine... U akciji suzbijanja nelegalnog prometa duvana i duvanskih prerađevina i ostalih akciznih proizvoda, ukupna vrednost oduzetih akciznih proizvoda za 11 meseci 2021. je 96,6 miliona dinara.

Kakva je situacija kod maloprodajnih objekata?

- U svakodnevnim kontrolama evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa i radnopravnog statusa zaposlenih, od ukupno 3.411 kontrolisanih maloprodajnih objekata, 48 odsto je privremeno zatvoreno zbog utvrđenih nepravilnosti. Od toga, 6,5 odsto je privremeno zatvoreno zbog neprijavljenih radnika, dok je 41,5 odsto privremeno zatvoreno zbog neevidentiranja prometa preko fiskalnih kasa. Takođe, rađene su i kontrole građana koji se bave internet trgovinom, kao i kontrole osoba koje obavljaju neregistrovanu delatnost, gde su utvrđeni novootkriveni prihodi u iznosu od 26 miliona dinara.

Mogli smo čuti tokom prošle godine da je Poreska uprava, uprkos situaciji sa koronom, imala veoma dobru naplatu poreza, posebno PDV-a. Kakva je situacija ove godine, šta pokazuju brojke?

- Trend rasta naplate prihoda nastavljen je i ove godine, i već od januara 2021. Poreska uprava beleži povećanu naplatu javnih prihoda u odnosu na januar 2020. za 5,9 odsto. Iako je 2020. bila pandemijska godina koja je sa sobom nosila neizvesnost, rizik u naplati je amortizovan dobro postavljenim temeljima, uspostavljenim u prethodnom periodu, kao praksa koja nastavlja da daje rezultate. Za prvih jedanaest meseci ove godine, naplata beleži rast za 23,2 odsto u odnosu na isti period predhodne godine. Takođe, u pogledu naplate bruto domaćeg poreza na dodatu vrednost u 2021. godini, možemo reći da je i ovde trend rasta nastavljen, s obzirom na to da je ostvarena naplata u iznosu od gotovo 400 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 16,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Koliko u ovoj godini iznosi ukupna naplata javnih prihoda?

- Tokom proteklih 11 meseci, naplaćeno je javnih prihoda na teritoriji Republike Srbije u iznosu od 2.269,5 milijardi dinara. Od ukupnog iznosa naplate, Poreska uprava je naplatila 1.763,5 milijardi dinara, što predstavlja 66,1 odsto ukupne naplate. U odnosu na prethodnu godinu, u povećanju naplate Poreske uprave prednjače doprinosi za obavezno socijalno osiguranje sa 29,7 odsto, što nam jasno govori i o uspešnosti mera Vlade Srbije u pomoći privredi tokom pandemije. Zatim slede porez na dobit sa 27,8 odsto, porez na dohodak sa 27,3 odsto i akcize sa 8,1 odsto povećanja naplate tokom prvih jedanaest meseci ove godine.

Značajan projekat Poreske uprave predstavlja fiskalizacija koja je započeta u novembru.

Pixabay/Photo Mix

- Razvoj tehnologija pruža velike mogućnosti za unapređenje postojećih i uvođenje novih digitalnih sistema u savremenom poslovanju, ne samo kod klijenata, korisnika sistema, već i u okviru državnih organa, organizacija i institucija. Nakon detaljne analize, Poreska uprava je utvrdila da postoji potreba za unapređenjem sistema fiskalizacije u Republici Srbiji, koji treba da stvori bolje uslove za suzbijanje sive ekonomije, uvede efikasniji sistem kontrole i omogući bolju naplatu poreza. Elektronska fiskalizacija podrazumeva da se svi elektronski fiskalni uređaji povežu sa Poreskom upravom, odnosno da se svi izdati fiskalni računi dostavljaju u informatičko-komunikacioni sistem Poreske uprave, kao i da se provera ispravnosti izdatih fiskalnih računa može obaviti jednostavnim očitavanjem QR koda.

Šta donosi novi model fiskalizacije privredi, a šta znači za Poresku upravu?

- Novim zakonom predviđeno je da se u momentu prometa na malo svaki račun fiskalizuje i da se Poreskoj upravi obavi prenos podataka o izdatim fiskalnim računima, putem stalne internet veze, u realnom vremenu. Ukoliko ne postoji stalna internet veza, fiskalni računi čuvaće se u lokalnom procesoru fiskalnih računa. Period prelaska na novi sistem fiskalizacije traje do kraja aprila 2022. godine. Iako je „tranzicioni“ period primene novog zakona u toku, na osnovu prvih pokazatelja kojima raspolaže Poreska uprava, novi sistem fiskalizacije već daje svoje rezultate i u potpunosti je saglasan sa jasnim prioritetom Vlade Srbije, digitalizacijom poslovnih procesa. Primenom novog zakona, Poreska uprava imaće brze i tačne informacije o novčanim tokovima u prometu robe i tako će uštedeti vreme kako poreskih obveznika, tako i naših inspektora koji će na osnovu raspoloživih podataka moći ciljano, precizno i efikasno da obavljaju svoje kontrole poslovanja poreskih obveznika.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi