U sivu zonu se sakrije 6,5 milijardi evra na profit i plate radnika
Obim sive ekonomije u Srbiji je definitivno u padu, ali da bi se dostigle zemlje CIE potrebno je ozbiljno zapeti, pokazala su tri ekonomska istraživanja koje je danas predstavio NALED
U segmentu borbe protiv sive ekonomije Srbija ima čime da se pohvali, pokazuju tri različita istraživanja u okviru saradnje sa nemačkim GiZ-om, a koja su danas prezentovana u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Poslovanje u sivoj zoni u inače legalnoj, registrovanom privredi, u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 na 11,7 odsto vrednosti BDP-a, pokazalo je istraživanje u okviru studije „Siva ekonomija u Srbiji 2022“ koje su anketnom metodom radili Gorana Krstić sa Ekonomskog fakulteta i Branko Radulović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Tu je reč o sumi od čak 6,5 milijardi evra, koliko preduzeća i preduzetnici godišnje zarade a da ne plate porez po osnovu profita i doprinose ne plate ili delove plata legalno prijavljenih radnika.
- Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju dok je pre pet godina to bilo svako treće. Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije i od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita - rekla je profesorka Gorana Krstić.
Pročitajte još:
Pare pokazuju da se manje radi na crno
Trend pada zabeležili su i stručnjaci Jasna Atanasijević, docent Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, profesorka na njemu Zorana Lužanin, kao i Dušan Kovačević i Marko Danon iz NALED-a.
U njihovom istraživanju monetarnom metodom, koje obuhvata i deo ekonomije koja nije regularno registrovana, zabeležen je pad sive zone sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a
- Tu se radi o proceni o 10,7 milijardi evra koje su nevidljive za državu. Razlika u procentima i nominalnim iznosima je zbog metode, jer obuhvat je veći kada se dodaju i neregistrovani biznisi – objašnjava Danon, šef Jedinice za konkurentnost u NALED-u.
Pad sive zone registruje se i kroz veću formalnu zaposlenost jer je broj neformalno zaposlenih u poslednjih pet godina pao sa 579.000 na 375.000 ljudi, ali i veće poreske prihode tokom godina.
„Plastikom“ protiv sive ekonomije.
Trend pada sive ekonomije stručnjaci boljim radom Poreske uprave i inspekcije, većim strahom privrednika da bi mogli da budu kažnjeni zbog nelegalnog ili delimično nelegalnog poslovanja, kao i jačom pregovaračkom pozicijom radnika koji sada mogu da traže „prijavu na osiguranje“ i platu „na račun“ jer radne snage nedostaje.
Promo: NALED
Osim ovoga, i promene navika potrošača omogućile su lakšu kontrolu sive ekonomije. To je pokazalo i istraživanje „Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju“, koje su uradili
Podaci otkrivaju da je i po broju kartica po glavi stanovnika i po vrednosti bezgotovinskih transakcija, Srbija zaostaje za zemlja centralne i istočne Evrope, a da je čak za dve trećine slabija od razvijenih država EU.
Upravo je tu i velika mogućnost daljeg suzbijanja sive ekonomije jer, kako je naglašeno, „gotovina je valuta sive ekonomije“.
Važno da je trend pozitivan
- Od 2015. Ministarstvo finansija sistemski pokušava da smanji fenomen poslovanja u sivoj zoni. Videli smo da je vrlo teško izračunati tačan procenat udela sive ekonomije i da različite studije pokazuju različite cifre, ali dobro je da pokazuju isti trend, a to je da se neformalno poslovanje smanjuje. Trenutno je u procesu i donošenje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije – rekla je savetnica u Ministarstvu finansija, Ana Jović.
Ukoliko bi povećala bezgotovinsku plaćanja, odnosno ekonomiju, na nivo proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE), Srbija bi mogla da smanji obim sive zone za tri do četiri odsto BDP-a, odnosno povećala bi poreske prihode za 600 do 800 miliona evra godišnje, kaže računica profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saše Ranđelovića, Milojka Arsića i Svetozara Tanaskovića.
- Da bi postigli ove rezultate, postoje jaki argumenti da vlada razmotri sveobuhvatan program podsticaja koji može da podrazumeva regulatorne mere, pravila i ograničenja gotovinskih i bezgotovinskih plaćanja, fiskalne mere kao što su recimo dobro ciljane subvencije ili poreske olakšice, ali i edukativne akcije za građane o značaju razvoja bezgotovinske ekonomije. Ako imamo plan i ostvarimo ga kao što su to učinile tri najbolje zemlje tog regiona, za šet ili sedma godina bi mogli da ih u tom pogledu stignemo – zaključio je profesor Ranđelović.
Inicijativa „Bolji način“ je zajednički projekat GiZ-a, i kompanija „Masterkard“ i „Visa“, koji se sprovodi pod okriljem „develoPPP“ programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari