“Deliveri” u sivoj zoni: Država ne zna ni ko, ni kako dostavlja, a šta tek reći o porezu...

Što se države tiče, dostavna služba je, iako veoma raširena u Srbiji, i dalje u sivoj zoni, istakli su učesnici onlajn panela „Digi Day Srbija“, koji su organizovali Udruženi granski sindikati “Nezavisnost” i Savez samostalnih sindikata Srbije.

Radnike koji posao nalaze na ovim platformama trenutno motiviše relativno pristojna zarada, kao i fleksibilno radno vreme, ali taj posao nosi sa sobom veliku nesigurnost i gotovo da nema nikakve zaštite za radnike.

Dostava hrane, ali i drugih potrepština, preko raznih internet platformi poput „Glovo-a”, „Wolt-a“, „Donesi“, postala je posebno tražen posao tokom pandemije koronavirusa: oni ljudi koji su ostajali bez posla, mogli su da nađu novo uhlebljenje, a oni kojima je smanjena plata mogli su da dođu do dodatnih prihoda, piše “Nova ekonomija”.

Danas bez zaštite, a sutra bez penzije

Predstavnik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković rekao je da je dve trećine platformskih radnika skriveno zasposleno, jer ih državni sistem ne prepoznaje, dok petina njih nema pristup nijednom vidu socijalne zaštite.

Predsednik sindikata “Nezavisnost” Zoran Stojiljković rekao je da u današnje vreme mnogi ljudi stariji od 65 godina zapravo nemaju nikakve prihode, odnosno penziju, i upozorio da bi taj problem u budućnosti mogao da snađe i platformske radnike ukoliko se u vezi sa rešavanjem njihovog zakonskog statusa ništa ne preduzme.

Problem, međutim, nastaje kada njihov rad treba da se zakonski definiše i uvede u legalne okvire. Između ostalog i zbog neplaćenih poreza, ali i doprinosa za socijalno i penzijsko osiguranje, jer bi dug prema državi kasnije mogao da im se naplati retroaktivno, odnosno za višegodišnji period, kao što je sada slučaj u sektoru IT-a i rada na internetu.

Prema različitim podacima, Ukrajina, Srbija, Rumunija i Severna Makedonija nalaze se u samom svetskom vrhu po broju „platformskih radnika“ u odnosu na broj svojih stanovnika.

Branka Anđelković, iz Centra za istraživanje javnih politika, podseća da broj takvih radnika zasada nije poznat, jer njihov broj nije utvrdila ni Poreska uprava Srbije, koja bi, prema ulozi koju ima u državi, trebalo da odredi koliki porez će oni da plaćaju. Poreze bi trebalo da, i na rad tih ljudi, plaćaju i dostavne službe, odnosno “platforme”.

Centar za istraživanje javnih politika, čija se studija iz 2018. godine „Gig ekonomija u Srbiji: Ko su digitalni radnici iz Srbije i zašto rade na globalnim platformama”, u poslednje vreme često citira.

Prema njenim navodima, jedan od problema tih radnika je to što im radna nedelja traje 60 sati, jer same platforme insistiraju na tome da se obezbedi stalna dostava klijentima.

Takođe ti radnici nemaju osiguranje u slučaju nesreće, jer oni zapravo na platformama formalno nisu zaposleni, a nemaju ni bolovanje, plaćeni godišnji odmor, kao ni nadoknadu za topli obrok.

Osiguranje je vrlo teško da obezbede, jer platformski radnici spadaju u radnike koji su izloženi visokom riziku tokom obavljanja svog posla, budući da dostave vrše automobilima, motociklima ili biciklima.

Problem je i to što nemaju direktan kontakt sa nekim iz firme preko koje rade usluge dostave, jer dinamiku same isporuke prate kompjuterski algoritmi.

Ona kaže da platformski rad nije plaćen po satu, već se plaćanje računa po dostavi, pa im se zapravo na osnovu toga obračunava zarada. Ti radnici su najčešće angažovani kao preduzetnici ili putem agencija za privremeno zapošljavanje, mada ima i trećih oblika definisanja obaveza koji su nepoznati.

Pročitajte još:

Crni evropski trendovi: Nemci će raditi do sedamdesete, a Srbi možda i ne dožive penziju

“Deliveri” u sivoj zoni: Država ne zna ni ko, ni kako dostavlja, a šta tek reći o porezu…

Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo navodi da rad preko onlajn platformi predstavlja eksploataciju bez diskriminacije.

Naime, često se navodi prednost platformskog radnog angažovanja koje poslodavcu omogućava da za kratko vreme zaposli nekog radnika i plati ga po relativno povoljnoj ceni.

Reljanović podseća da je u Srbiji oformljena radna grupa čiji je zadatak izrada zakona o „fleksibilnom radu“. On ocenjuje da bi takav zakon mogao da uvede takozvano nulto radno vreme kroz ugovore o radu u oblasti platformskog rada, bez uvažavanja određenih odredaba aktuelnog Zakona o radu, koji zaposlenima garantuje neka osnovna prava.

Na taj način bi, kako dodaje, samozapošljavanje moglo da se stavi u neki drugi kontekst, u kome odredbe Zakona o radu koje štite prava radnika zapravo ne bi imale efekta.

Predstavnik Instituta za uporedno pravo ocenjuje da su pregovori koje je sa državom oko oporezivanja frilensera vodilo Udruženje radnika na internetu pokazali da i dalje postoji loš temelj na kome će se graditi i budući status frilensera, pa samim tim i ostalih radnika koji rade preko interneta.

Prema njegovim rečima, tokom tih pregovora mali neoporezivi deo zarade, kao i mogućnost kvartalnog plaćanja poreza, bili su jedina valjana i razumna rešenja koja je država predložila.

Reljanović dodaje da je nelogično da radnici na internetu plaćaju dvostruko veći porez na zarade, za razliku od ostalih radnika, kao i da nemaju status zaposlenog, niti status poslodavca.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi