Koliko će nas koštati nafta: Šta kada ruski energent prestane da teče?

Iako je cena nafte na svetskim berzama poslednjih nedelja pojeftinila i već duže vreme ne prelazi 100 dolara po barelu (brent danas oko 94 dolara, WTI oko 88 dolara), za našu zemlju nije velika uteha. Po svemu sudeći, "crno zlato“ ćemo plaćati dosta skuplje, pogotovo posle 1. novembra.

Naime, u nedelju uveče saznali smo, ne tako lepe, vesti iz Brisela. Kako je saopštio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od 1. novembra nema više ruske nafte za nas jer će i Srbija biti pod novim sankcijama koje uvodi EU.

Gde i kako nadoknaditi naftu?

To praktično znači da nam od novembra preko Janafa (Jadranskog naftovoda) više neće stizati gorivo. Ovaj put šesti paket sankcija EU, koji se odnosi na uvoz ruske nafte, dovešće do restrikcija ovog energenta koje se odnose i na Srbiju. Naša zemlja zbog toga neće moći preko Jadranskog naftovoda ili bilo koje luke ili morskim putem da se snabdeva ruskom sirovom naftom.

Praktično, sankcije EU znače da će i za Srbiju dotok ruske nafte biti prekinut preko Janafa, i da ta količina ovog energenta mora da se nabavi sa drugih tržišta.

Podsetimo, firma "Jadranski naftovod" (Janaf) upravlja Jadranskim naftovodom koji je izgrađen 1979. godine. Sva sirova nafta, koju u ovom slučaju uvozi Srbija, dolazi tankerima do Omišlja na Krku, a odatle se upravo preko Janafa transportuje za Srbiju, i dalje se Dunavom doprema preko Novog Sada do rafinerije NIS-a u Pančevu, gde se dalje prerađuje.

Profimedia

Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 15 odsto naših potreba za naftom, koja je poslednjih meseci bila inače značajno jeftinija na tržištu, posebno u odnosu na iračku naftu koja će tek poskupeti zbog veće potražnje. Gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka, odnosno oko 45 odsto ukupne količine uvoza, iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto i iz Norveške oko jedan odsto.

Iako je sve do sada EU izuzimala Srbiju iz seta sankcija, sada je tome očigledno došao kraj. Tako sada šesti paket sankcija prema ruskim kompanijama, zbog vojne intervencije Rusije u Ukrajini, podrazumeva zabranu saradnje sa ruskim kompanijama, a to uključuje i Naftnu industriju Srbije (NIS) koja je u većinskom vlasništvu ruskog "Gaspromnjefta“.

Ruska nafta bila jeftinija

Takva odluka, nažalost, imaće velike posledice po Srbiju, pre svega po našu privredu, smatraju analitičari.

- To će ostaviti prilično velike posledice po srpsku privredu jer je pitanje kako će uopšte nafta dolaziti do nas. S jedne strane imao taj problem, a sa druge je pitanje cene. Naravno, ruska nafta je za Srbiju bila dosta jeftinija od iračke koja je imala najveće učešće u uvozu. Ali, sada je porasla tražnja za iračkom naftom pa će verovatno i njena cena ići još nagore - kaže za 24sedam profesor ekonomike Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

On ističe da je iznenađen da je Evropa do sada pristala na to da se nafta prevozi preko Janafa.

- Očigledno je da sada Brisel priteže, i da ulazi u sveobuhvatni dvoboj sa Rusima i to neće više dovoditi u pitanje. Ali pitanje je šta je nama alternativa. Pominjane su neke opcije, kao što je to da naftu prevozimo tankerima preko Dunava. Međutim, koliko ja znam, Srbija nema tu flotu, to je odavno nestalo, a ne znam ni da li je okolne zemlje imaju. A vidimo i da je sada problem sa prevozom uglja zbog niskog vodastaja Dunava – navodi Savić.

S druge strane, kaže on, prevoz železnicom ne dolazi u obzir jer je barska pruga u jako lošem stanju.

- To je zaista veliki problem za koji ne znam kako će Vlada Srbije da reši – napominje Savić.

Inače, NIS koji snabdeva 90 odsto domaćeg tržišta derivatima, ugovorio je sa Janafom dopremu 3,2 miliona tona sirove nafte ove godine.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi