Kako se evropski gradovi spremaju za štednju: U Parizu kazne za otvorene prozore, u Španiji hlađenje ne sme ispod 27 stepeni

05.08.2022

20:15

0

Opsežne mere za uštedu energije odražavaju ozbiljnost pretnje energetske krize koja je nastala nakon sukoba u Ukrajini

Kako se evropski gradovi spremaju za štednju: U Parizu kazne za otvorene prozore, u Španiji hlađenje ne sme ispod 27 stepeni
AP Photo/Francois Mori /Profimedia/Pixabay

Energetska kriza navela je Evropljane da počnu da primenjuju mere štednje električne energije, što su oni krajnje ozbiljno i shvatili. Nakon prošlonedeljnih argumenata premijera Pedra Sančeza, Španija je u utorak objavila nova pravila koja propisuju da nijednom preduzeću neće biti dopušteno da hladi prostorije ispod 27 stepeni ili zimi greje iznad 19 stepeni.

Dokument koji će biti na snazi ​​do novembra 2023. godine propisuje zabranu osvetljavanja spomenika, kao i izloga prodavnica nakon 22 sata. Takođe, zahteva da prodavnice imaju električni ekran koji prolaznicima pokazuje kolika je unutrašnja temperatura.

Takve mere nisu potpuno nove - ograničenje hlađenja od 27 steneni već postoji u javnim zgradama u Španiji (osim bolnica), ali opsežne mere za uštedu energije odražavaju ozbiljnost pretnje energetske krize koja je nastala nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Kazna 150 evra

Kao odgovor na strah da će ruski predsednik Vladimir Putin prekinuti snabdevanje gasom, Evropska unija pristala je da smanji potrošnju energije za 15 odsto, što je pokrenulo nadzor nad termostatima i prekidačima za svetlo na celom kontinentu. U Berlinu se, na primer, gradska uprava obavezala da smanji potrošnju energije za 10 odsto, a grad je već prestao da osvetljava spomenike noću, smestivši znamenitosti poput Brandenburške kapije u neuobičajeni mrak.

Italija i Grčka takođe imaju ograničenje od 27 stepeni za klimatizaciju u javnim zgradama, a Pariz je u julu uveo novčane kazne (iako skromnih 150 evra) za kompanije koje ostavljaju otvorene prozore i vrata dok je klima-uređaj uključen.

Energetske poteškoće pogoršavaju nedelju vrućeg, suvog vremena i niske nivoe vode nekoliko evropskih reka, koje su ključne za dopremu goriva nemačkim elektranama i za hlađenje francuskih nuklearnih reaktora.

Kad nastupi zima, energija za grejanje postaje prioritet. Kao što je tvrdio Bloombergov kolumnista Javier Blas, Pariz bi se mogao suočiti s velikim rizikom od nestanka struje zbog hladnog vremena. Mere uštede energije u Francuskoj uključuju zabranu grejanja terasa kafića. Berlinske opštine razmišljaju o smanjenju temperature u javnim kancelarijama i školama tokom zime, snižavanju temperature javnih bazena i preuređenju rasporeda javnih radnika kako bi se iskoristilo dnevno svetlo. Takvi su predlozi izazvali otpor zamenika šefa parlamenta demohrišćana Jensa Spaha, koji je rekao da vladine mere prete Nemcima ove zime: "Živite u hladnom, tuširajte se hladnom vodom, prehladite se."

Problemi zbog visokih temperatura

Španija manje zavisi od ruskog snabdevanja energijom nego mnoge druge evropske države, a mrežni operateri izjavili su da bi zemlja mogla preživeti potpuni prekid snabdevanja ruskim gasom. I dok je cilj za smanjenje potrošnje energije u celoj EU 15 odsto, od Španije se traži smanjenje za sedam odsto. Ipak, mere uštede energije takođe su kritikovali konzervativni španski zakonodavaci. Isabel Dijaz Ajuso, predsednica države Madrid, rekla je na Tviteru da se neće pridržavati pravila o osvetljavanju zgrada jer bi to stvorilo nesigurnost, odvratilo turiste i donelo "mrak, siromaštvo i tugu" - pretnju u kulturi u kojoj je 10 sati uveče standardno vreme za večeru.

AP Photo/Paul White, File
Ekstremne vrućine i u Madridu

Madrid i drugi španski gradovi suočeni su sa strašno visokim temperaturama ovog leta: najviša temperatura dostigla je 43 stepena, a više od 600 ljudi umrlo je od posledica vrućine samo u prve dve nedelje jula. Niska letnja vlažnost vazduha u Španiji čini temperature nešto podnošljivijim, a zbog tradicionalnih španskih građevinskih normi, zgrade su bolje dizajnirane da zadržavaju toplotu.

Španija ima sistem upozorenja o vrućini koji izdaje javna upozorenja kada temperatura u gradu pređe temperaturu nakon koje se inače povećava broj smrtnih slučajeva. U severnoj luci Korunja, najhladnijem velikom gradu u Španiji, ova tačka upozorenja je postavljena na samo 26 stepeni, pošto je gradsko okruženje pre dizajnirano da štiti od kiše nego od ekstremne vrućine. Ali u južnoj Kordobi, gde se stanovnici već dugo suočavaju sa nekim od najviših temperatura u Evropi, a ulice su jako uske, spoljašnji prozori mali, a dvorišta u hladu, broj smrtnih slučajeva počinje da raste tek kada se živa popne na 40 stepeni.

Čiste ulice uveče

Nadalje, klima-uređaji povećavaju spoljnu temperaturu, a time i zahteve za hlađenjem, pa doprinose grejanju urbanih oblasti i mogu da učine toplotne talase posebno opasnim. Nakon smrti Hozea Antonija Gonzaleza, 60-godišnjeg čistača ulica koji je umro od toplotnog udara u julu, nakon što je kolabirao dok je radio u Madridu, španski sindikati su se zalagali da se vrućina zakonom prizna kao poslovna opasnost. Smatra se da je Gonzalez možda nastavio da radi jer je imao mesečni ugovor koji nije smeo da izgubi. Firme za čišćenje su od tada pristale da prebace poslepodnevne smene čišćenja ulica na večernje, što je već na snazi.

Ekstremne temperature mogle bi da ožive još jedno tradicionalno špansko prilagođavanje toploti: sijeste. Brojni španski stručnjaci idu na dugu popodnevnu pauzu nakon ručka pre nego što se vrate u kancelariju u ranim večernjim satima, ali radnici retko imaju vremena za to. To bi se moglo promeniti - ne samo u Španiji nego i u drugim zemljama gde sijeste nisu tradicionalne. U Nemačkoj, na primer, sindikati trenutno traže pravo na letnju sijestu za građevinske radnike. Pošto klimatske promene guraju ekstremne vrućine prema severu, i oni bi mogli da usvoje provereni španski recept za borbu protiv vrućine.

BONUS VIDEO:

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi