A šta ćemo s litijumskim baterijama: Brinemo za punjače, a o reciklaži i ne razmišljamo

Srbija nije zemlja koja prednjači u usvajanju električnih automobila kao ekološki prihvatljivoj zameni za konvencionalna vozila, naprotiv. Ali to ne znači da ne treba da se na vreme priprema za sve što bez sumnje brzo nastupajuća promena sobom nosi. Najveći problem i izazov je, svakako, infrastruktura, ali pod tim terminom, ističe za 24sedam Ivan Todorović, vlasnik Auto-centra „Rašić“, ne treba podrazumevati samo ono najočiglednije – mrežu punjača.

- Mreža punjača, i to ozbiljna, svakako je preduslov električne mobilnosti, ali treba već na početku sagledati celu sliku. Pitanje je koliko je masovni prelazak na električne automobile kod nas ostvariv, a onda i koliko je uopšte ekološki - kaže Todorović, čija auto-kuća prodaje električne automobile kineske grupacije „Đili“ (vlasnik „Volvoa“).

Ni Evropa nema rešenje, a kamoli Srbija

Todorović ističe da se od tog „velikog početka“, odnosno kupovine električnih automobila i u svetu i kod nas, ne vidi ne tako spektakularan kraj. A već 2030. godine samo u EU bi moglo biti 30 miliona e-automobila.

- I šta ćemo sa reciklažom tih vozila, prevashodno litijumskih baterija? To je ogroman problem za koji ni u Evropi sada nemaju rešenja. Ni Nemci ne znaju šta će sa baterijama i reciklažom, a šta ćemo tek mi... Trajanje litijum-jonske baterije za vozila je od sedam do 10 godina, a njena potpuna reciklaža košta 10.000-20.000 evra. Takva baterija, na primer, gori i u vodi jer pravi svoj kiseonik i nije je se lako rešiti. I ne samo to. To onda podrazumeva i, recimo, potpuno drugačije protivpožarne pravilnike za garaže. Kako ćete gasiti požar ako ne možete vodom? - napominje Todorović.

- Reciklaža baterija na globalnom nivou je veoma mala, ali s obzirom na to da će prirodna sirovina ozbiljno poskupeti i sve je teže doći do nje, reciklaža će biti neminovan proces. To što dosad nije ozbiljno pristupljeno reciklaži baterija govori mnogo više o ljudskim porivima i manama - kaže za 24sedam Nebojša Vraneš iz Asocijacije za upravljanje otpadom „Zero vejst Srbija“ (Zero Waste Serbia).

- Reciklaža baterija ne može da se meri „koliko košta“ dok se ne uračunaju posledice i cena štete u slučaju da se ne reciklira. To važi za reciklažu bilo kog materijala generalno. Da se uračunaju ti podaci priroda - zdravlje, svaka reciklaža je jeftina – ističe Vraneš.
Dodaje da su mnogi automobilski giganti VW, „Nisan“, „Reno“… otpočeli procese i pilot-postrojenja reciklaže litijumskih baterija, s obzirom na to da je broj poručenih, proizvedenih i prodatih EEV u porastu.

Vraneš napominje da je Srbija po potrošnji i korišćenju baterija malo tržište i zbog toga bi i reciklaža bila na ivici isplativosti (ako ne računamo štetu za zdravlje i prirodu).

- Ali kada bi napravili centralnu lokaciju za balkanske zemlje, to bi svima bilo u interesu – kaže Vraneš.

Neće to tako brzo biti „jeftino“

Za one koji se nadaju da će cena električnih automobila sa litijumskim baterijama pasti, Todorović ima loše vesti.

- Cena samih baterija, a one su najskuplji deo vozila, u poslednjih 10 godina ubrzano je padala, ali tome je došao kraj. Sada je ona na nivou 180 dolara po kWh. To, recimo, za „reno zoe“, kao popularan gradski auto, znači da samo baterija košta 10.000-12.000 evra u maloprodaji. Za kineske, koje mi imamo, auto je od 14.000 do 18.000 evra, a nova baterija košta 7.000 evra, i to ona manja – objašnjava Todorović.

Zbog svega toga, kaže on, postoje ozbiljni igrači u automobilskom svetu koji ne žele da imaju posla sa litijumom. „Tojota“, najveći svetski proizvođač automobila, „gura“ hibridna i električna vozila, ali na vodonik.

Profimedia

- To trenutno jeste skupo, ali je, sve uzevši u obzir, možda bolja varijanta – kaže Todorović.
 

Ako je struja iz uglja...

Todorović podseća da se kod nas 75 odsto struje proizvodi iz TENT-a i drugih termoelektrana koje rade na najgore od svih mogućih goriva – na ugalj, i to lignit.

- Ako vi pravite struju iz uglja, čemu električni auto? Sa više tih automobila, i više na njih potrošene struje, samo ćete još više zagaditi životnu sredinu. U redu je što u Norveškoj više od polovine novih kupljenih vozila bude na struju, jer oni je dobijaju iz nuklearki i obnovljivih izvora. A mi u Srbiji i regionu je dobijamo iz uglja. Kada se sve to uzme u obzir, to znači da bi naše električno vozilo tri-četiri puta bilo veći zagađivač nego klasičan dizelaš. To je poražavajuće – objašnjava Todorović.

- Računica je jasna, prosečna potrošnja električnog vozila je od 10 do 20 kWh na 100 kilometara, i kada bi sutra svi u Srbiji prešli na električna vozila, to bi značilo da bismo bili u katastrofalnom problemu. Niti bismo imali struje za bilo šta drugo, niti bismo mogli da vidimo jedni druge od zagađenja – kaže Todorović.

Todorović zbog toga smatra da je bolje da država subvencioniše prelazak na alternativna goriva dizelu i benzinu kao što su naftni plin (TNG) i komprimovani zemni gas (CNG). Sa istim iznosom subvencija koje se sada daju za električne automobile (do 5.000 evra po vozilu), učinak na smanjenje zagađenja i gasova staklene bašte bio bi desetostruki.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi