Industrija auto-delova kao razvojna šansa: Kako da Srbija iskoristi koronu

Pandemija je celom svetu, pa i Srbiji, donela mnogo muka ali i ona otvara nove mogućnosti za razvoj, pokazuje i najnovija analiza Međunarodne finansijske korporacije (IFC). IFC potencira Zapadni Balkan kao jedno od perspektivnih izvoznih tržišta, pa smo odgovor da li je Srbija spremna za takav iskorak potražili od proizvođača i ekonomskih analitičara.

Šanse da se u zlu iskoristi dobro postoje čak i kada je u pitanju automobilska industrija, u Evropi inače žestoko pogođena pandemijom (a u krizi se našla i pre nje). Tako postoji prilika za rast kompanija u automobilskoj industriji na tržištima u usponu, uključujući Zapadni Balkan, Ukrajinu, zemlje Magreba, Egipat i Tursku, pokazuje analiza Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

“Fijat“ za nauk

Ekonomista Miroslav Zdravković ističe da je situacija sa proizvodnjom samih automobila potpuno drugačija od delova i da je vrednost izvoza “Fijata“ iz Kragujevca u padu još od 2013. godine.

– Čak i uz gomilu subvencija ne postiže se željeni efekat i sveukupno od te investicije Srbija nije imala koristi. To je primer kako ne treba raditi sa investitorima – ukazuje Zdravković.

Imamo odličan izvoz delova

Sa procenama IFC delimično se slaže ekonomski analitičar i urednik Makroekonomija.org, Miroslav Zdravković, dok direktor u “Trajal korporaciji“, Nenad Isailović, kaže za 24sedam da dobre šanse postoje, ali i da ima prilično velikih prepreka.

IFC u izveštaju koji potpisuju Emanuel Poulikuen i Magdalena Šoljakova, navodi da su pojedine zemlje u regionu već uspele da privuku strane direktne investicije u automobilski sektor, i ističe Srbiju i Severnu Makedoniju kao primer zemalja u kojima su velike strane kompanije, kao što su “Boš“, “ZF Group“, “Minth Automotive Europe“, “Johnson Controls“ i “Johnson Matthey” uložile značajne investicije u proizvodnju automobilskih komponenata.

– Srpski proizvođači komponenata za automobile sada odlično stoje i to pokazuju i januarski podaci o izvozu. Samo kod proizvodnje elektronskih komponenti zabeležen je skok od gotovo 25 odsto i izvezeno je u vrednosti od 147 miliona evra. Globalno, radno intenzivna proizvodnja se seli iz Azije, pa pošto su centralne zemlje za autodelove i uopšte automobile, Češka i Slovačka, moglo bi da bude posla i za naše radnike koji su manje plaćeni nego u EU, a postižu standarde – kaže za 24sedam Zdravković.

Ukupan izvoz još je veći jer, kako on objašnjava, auto-delovi su širok pojam i ne nalaze se samo u jednoj oblasti već su, recimo, autosedišta po statistici pod “nameštajem“, pneumatici su odvojeno od gumenih delova i slično.

Takođe, otvaranjem velikog broja fabrika električnih i elektronskih komponenti za automobile, Srbija je 2020. dospela na 22. mesto u svetu, sa 1,2 milijarde evra izvoza. To nije loš rezultat, ali i u okruženju smo daleko od, recimo, Rumunije (6. mesto i 3,6 milijardi 2019. godine) ili Mađarske (17. sa 1,8 milijardi).

Preći u višu kategoriju

U analizi IFC ističe se da u ekonomijama u usponu, dobavljači uglavnom izrađuju auto-opremu i auto-delove niže vrednosti za proizvođače originalne opreme (OEM), i sada moraju da ulože maksimalan napor kako bi prešli u kategoriju proizvođača auto-delova veće vrednosti.

– Njima se sada ukazala dobra prilika da to postignu ili da preuzmu veći udeo na tržištu, ili da obuhvate širi spektar proizvoda. Da to sprovedu biće im potrebna kvalifikovana radna snaga, znanje, strategija koja daje brze rezultate i finansijska, odnosno tehnička podrška – navodi se u analizi IFC-a.

Upravo to je nešto što rade u kruševačkom “Trajalu“, gde su završili “papirološki“ proces sertifikacije za ISO standard 16949 i pravljenje delova za prvu ugradnju.

– Procedure su usvojene i sada za dobijanje standarda za proizvodnju delova za prvu ugradnju u prikolice moramo da uradimo veliku seriju od 20.000 pozicija godišnje. To je problem i drugih proizvođača u Srbiji koji su izgubili, kao “Trajal“ u vreme privatizacije, ili tek treba da dobiju sertifikate da bi mogli na svetsko tržište – kaže Isailović, koji je učestvovao i u radu Automobilskog klastera Srbije.

Manjak stručnjaka i menadžera

On ističe da u Srbiji postoji šansa za razvoj proizvodnje auto-delova u većem obimu nego sada, jer postoji veliki broj manjih proizvođača koji već prave neke proizvode u velikim serijama i mogli bi da se priključe, ali postoji ozbiljna prepreka.

Pročitajte još

Poskupljenje električne energije: Koliko bi nas koštala struja ako bismo odmah poslušali EU

“Hotel“ za krave: Farma u Srbiji, a komfor skandinavski

– Problem je manjak obučenih radnika i rukovodećih kadrova. Odliv radne snage, posebno mladih, iz pojedinih delova Srbije je veliki i to je ozbiljan problem – ukazuje Isailović.

Tu spiralu da nema posla pa se odlazi u inostranstvo, pa da onda nestane stručnjaka, što povlači opet to da nema posla, mogla bi da prekine upravo auto-industrija, jer Srbija već jeste prepoznata od Evrope kao mesto gde se može profitirati.

U Srbiju se od 2007. godine do danas slilo gotovo 35 milijardi stranih direktnih investicija, od čega je gotovo 20 ušlo u sektor vezan za automobilsku industriju. Samo od marta 2019. do marta 2020, ulaganje u automobilski sektor naše zemlje iznosio je 790 miliona evra, istaknuto je prošle godine na onlajn konferenciji o razvoju automobilske industrije “SEE Automotive- Connect & Supply”.

To daje nadu da će i Srbija brzo naći svoje mesto u automobilskom biznisu koji čini šest odsto ukupne globalne proizvodnje i osam odsto robnog izvoza.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi