Može li Srbija izaći iz krize pre Nemačke?

Zemlje EU završile su prošlu godinu sa prosečnim ekonomskim padom od 4,8 odsto u odnosu na isti kvartal 2019. godine i može se reći da je Evropa  prošla bolje nego što je sredinom 2020. očekivala.

Ali već smo zagazili u drugi mesec 2021, a kriza se nastavlja. Evropski ekonomisti predviđaju da će trend privrednog pada biti nastavljen i u prvom tromesečju ove godine, ali da će “već u drugom tromesečju biti sasvim drugačije“. S druge strane, srpska ekonomija se dobro oporavlja, ali pitanje je da li će imati “vetar u leđa“ ako izostane rast iz zemalja u EU,  naših najvećih partnera.

I dok Kristof Veil, ekonomista u nemačkoj Komercbanci, očekuje da će, posle donekle strmog pada u prvom kvartalu, uslediti već od proleća “znatan oporavak“, srpski ekonomski eksperti nisu toliko optimistični.

– Sve i dalje zavisi od antiepidemijskog otvaranja ili zatvaranja evropskih privreda. Još uvek smo u potpunoj nepoznanici. Ne vidim neki razlog za veliki optimizam ni do kraja godine. Države “sipaju” novac, ali i to će morati da stane, pa će biti pitanje kako dalje s dugovima kada “gašenje požara“ više ne bude u prvom planu – kaže, za 24sedam, ekonomista Miroslav Zdravković.

A moglo se naslutiti…

Evropljani su očekivali da će već poslednji kvartal prošle godine, a svakako prvi ove, proteći u stabilnom rastu i nadvladavanju epidemije, ali to se nije dogodilo, ističe Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu.

Nakon skoka u trećem kvartalu od 12 odsto, kojim se poništio ogroman pad iz drugog kvartala, usledio je pad od pola procenta u narednom.

– Ekonomski, to se nije očekivalo, ali se moglo naslutiti iz zdravstvenih vesti i odluka o “zatvaranjima“ u pojedinim sektorima i pojedinim zemljama. Podsticajne fiskalne i monetarne mere su bile tu, ali izostala je neophodna “sloboda“ kretanja ljudi i robe – objašnjava naš sagovornik.

Nikolić, koji je i jedan od urednika biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT), kaže da takvo negativno kretanje u Evropi u dobroj meri neutrališe pozitivno kretanje u domaćoj ekonomiji.

– Naš pad je bio ispod jednog procenta, a sada se oporavljamo. Ali kada pogledamo Evropu, njihov spori oporavak obeshrabruje i ne uliva nadu ni nama da brzo može biti bolje. Dok Nemcima i Italijanima ne bude dobro, kao ni zemljama u regionu, koje su takođe naši veliki trgovinski partneri, ne može biti ni nama dobro. A biće teško za države EU, jer imaju nasleđene probleme iz vremena pre pandemije, dok su im SAD i Kina odmakle, a sada je još iz Unije izašla i Velika Britanija – navodi Nikolić.

Pročitajte još:

Srbija i Bregzit: Ko je “kriv“ za potencijalne milionske gubitke zbog carina?

Fiskalni savet: Državna pomoć samo za ugrožena preduzeća i preduzetnike

Slučaj Grčke opominje

Miroslav Zdravković, inače i urednik portala Makroenomija.org, podseća da je Srbija relativno dobro prošla u krizi jer nema razvijene sektore koji su katastrofalno pogođeni, kao što je u Španiji sa turizmom (pad od 9,1 odsto međugodišnje) ili Zapadnoj Evropi sa uslužnim sektorom. Ipak, dodaje on, na kraju će se svi suočiti sa istim problemom – dugovima.

– Sve države su se masivno zadužile tokom krize, a to će kad-tad doći na naplatu. Ne zaboravimo kako je slomljena Grčka, iako je od krize 2008. godine čak imala najmanji rast javnog duga, Međutim, pao joj je BDP i udvostručio se udeo duga – opominje na sudbinu naših “južnih komšija” Zdravković.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi