Nema pravde dok se ne plati: Prvo taksa, pa se može na sud

Predložene izmene Zakona o parničnom postupku (ZPP), koje su na javnoj raspravi, uzburkale su srpsku javnost ovih dana toliko da su pojedini advokati imali javne proteste a Advokatska komora će ovim povodom imati posebnu sednicu. Da li će ako zakon „prođe“, građani Srbije biti bliže ili dalje od mogućnosti ostvarivanja pravde 24sedam je razgovarao sa pravnim stručnjacima.

Za Nacrt izmene zakona, koje se formalno donose da bi se rasteretili prenatrpani sudovi u Beogradu ali, kako izgleda, i smanjio broj masovnih tužbi građana posebno na banke, advokat Svetlana Tašić iz Novog Sada kaže da je „više loš nego dobar“.

– Ima tu i dobrih stvari, recimo promena da se nadležnost suda određuje prema prebivalištu tužitelja a ne tuženog. To u slučajevima protiv banaka, koji su izgleda srž ovih promena, rasterećuje Prvi i Treći sud jer bankama je listom sedište u Beogradu, pa recimo ako je oštećeni klijent iz Vrbasa neće morati na put zbog suđenja. Ali većina ostalog je sporna – kaže Tašić.

“Šamar advokatima“

Uz mešanje u prihode izmenama zakona je predviđeno i nešto što oni doživljavaju kao „šamar profesiji“.

– Izmene kažu da ako sud posumnja u istinitost punomoćja advokatu, može da traži da se dostavi overena. Advokati se time ne bi igrali, jer krivotvorenje je krivično delo i nosi izbacivanje iz Advokatske komore. To je šamar profesiji ako se tako jača uticaj suda na advokate, a ako se time htelo stati na kraj nadripisarstvu, to je veoma loše smišljeno – kaže Tašić.

Najspornije u izmenama ZPP je pitanje naplate sudske takse unapred i retroaktivnosti naplate taksi i sudskih troškova na sve slučajeve koji su u toku. Iako predsednik Radne grupe koja izradila Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (ZPP), sudija Dragiša Slijepčević, tvrdi da retroaktivnosti nema, Tašić kaže da ona stoji u članu 136.

– Recimo ja imam mnogo postupaka u toku, a neki su iz 2018. godine na kojima sam imala 10 ročišta i gomilu podnesaka a stranka nije platila sudsku taksu jer želi da sačeka kraj suđenja. I sada, ako se primeni izmena na njih i taksa se na plati u roku od osam dana, postupak se obustavlja. Znači stranka mora sada da plati  sve odjednom, ili da ostane dužna i sudu i advokatu. A najmanja takse idu od nekoliko hiljada dinara do nekoliko desetina hiljada, naknada advokatu je 10.500 dinara po ročištu, pa vi vidite. – kaže Tašić.

Odvraćanje ljudi od suđenja

Posledica izmena zakona mogla bi da bude veoma loša za pristup pravdi običnih gađana, kažu advokati.

– Ljudi će dobro razmisliti da li da pod ovakvim uslovima nastave procese, čak i da li će da tuže nekog kada su oštećeni ili su im uskraćena neka prava – upozorava naša sagovornica.

Na argumentaciju sudije Slijepčevića da obaveza plaćanja takse stoji i u sadašnjem zakonu a da je evropska praksa da se troškovi suđenja plate unapred i onaj koji nema novca u Srbiji može od suda da traži da se troškova sudskog postupka ili da plati na tri rate, advokat Tašić kaže da i taj institut u Srbiji ne radi u praksi kako treba.

– Šta ako sud odbije, što se dešava? A svakako svoje rešenje o oslobađanju ne donosi u roku od osam dana za koliko mora da se plati taksa. A poređenje sa EU zemlje u kojoj s prosečenom platom od 30.000 dinara trebate pred sud koji ne radi baš ažurno kao u EU, nije umesno – kaže Tašić.

Zakonodavac zabrinut za banke?

Da je tačno preovlađujuće mišljenje javnosti da iza ovih izmena zakona stoje banke, odnosno zabrinutost zakonodavca za njihovu dobrobit, delimično potvrđuje i sam sudija Slijepčević.

U gostovanju na jednoj televiziji predsednik Radne grupe za izmene ZPP je rekao da postoje u Srbiji advokati sa hiljadama sporova i masovnim tužbama u kojima je vrednost predmeta spora mala a troškovi spora veoma veliki.

– Recimo, u spor protiv banke zbog naknade za obradu kredita vrednost je 3.350 dinara a troškovi spora 55.300 dinara. Ili, od jednog spora se pravi više tužbi i po svakoj naplaćuju troškovi spora. Čak se po u oglasima po banderama otkupljuju potraživanja od banaka. To je zloupotreba prava i nezakonito bogaćenje advokata – naveo je primere sudija Slijepčević.

Advokat Svetlana Tašić kaže da ne vidi šta je tu sporno.

Pročitajte još:

Termoelektrane i zagađenje: Problem ćemo rešiti sami, ili će nam to drugi rešiti – i naplatiti

Crna sedmica za naftaše: Sud naredio Šelu da smanji emisiju gasova, Eksonom upravljaju ekolozi

– Ljudi imaju pravo da tuže za dinar ako smatraju da su oštećeni. Ja sam imala slučaj da je klijent imao pet, šest kredita od po dvadesetak hiljada dinara. Čoveku koji mora da podiže tako male kredite da bi živeo znači mnogo i tih pet, šest hiljada dinara za koliko je zakinut. A troškove suđenja, od takse do naknada advokatima ne određuju oštećeni, čak ni advokati već upravo sud. Ni meni sud ne prizna sve troškove, već pri potvrđivanju troškovnika na kraju nekog procesa može da kaže, recimo, da su samo dva od deset podnesaka bili svrsishodni za vođene postupka – precizira Tašić.

Koliko su predložena rešenja opravdana iz ugla „približavanja EU“ i u kojoj meri će „proći“ kod advokata videćemo ovih dana, kada se održava sednica Advokatske komore povodom ove teme. Iz advokatske kancelarije Gecić , kažu da je važno da je diskusija započeta i da postoji volja svih strana da se dođe do konsenzusa.

– Važno je i da postoji volja svih strana da se dođe do konsenzusa, kojim bi se uspostavila ravnoteža između potrebe za usklađivanjem ZPP sa EU standardima i unapređenjem efikasnosti pravosuđa uz pažljivu pravničku ocenu osnovanosti primedbi koje su advokati uputili na Nacrt, u smislu njihove usklađenosti sa unutrašnjim pravnim poretkom – rekao nam je Ognjen Colić stariji advokat u toj beogradskoj kancelariji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi