Termoelektrane i zagađenje: Problem ćemo rešiti sami, ili će nam to drugi rešiti - i naplatiti

Pitanje da li bi trebalo da, relativno brzo, pređemo sa uglja na energiju vode, vetra i sunca, koje je ovih dana uzavrelo u javnosti, i nije pravo pitanje, kaže za 24sedam Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta i član Odbora “Čovek i životna sredina” Srpske akademije nauka i umetnosti.

– Taj problem ćemo ili rešiti sami, i to brzo, ili će nam ga rešiti drugi. Ali ako nam ga reše drugi, oni će nam to i naplatiti, kroz prodaju čiste struje i vode, a mi ćemo biti samo najamna radna snaga. Stoga, mislim da je racionalnije da ga rešimo sami, jer novac ćemo za to svakako dati, pre ili kasnije – komentariše Jovović aktuelnu situaciju u zemlji, gde sevaju varnice između Ministarstva energetike i EPS-a o tome koliko brzo bi trebalo da se rešimo uglja.

Uz spor na relaciji Ministarstvo – EPS, istovremeno iz Međunarodne finansijske korporacije (IFC, deo Grupe Svetske banke) upozoravaju da ukoliko ne zakoračimo ozbiljnije u “zelenu tranziciju“ nećemo imati ni para (iz međunarodnih kredita), ni stranih investitora.

Kome će “crni“ EPS prodavati struju?

Što se tiče skupe struje ili njenog manjka, Jovović kaže da je pitanje da li će EPS, ako se ne reformiše, imati kome da prodaje struju.

– Domaće kompanije će pod pretnjom opterećenja karbonskom taksom preći na kupovinu struje kod domaćih proizvođača zelene energije ili u inostranstvu. A kada se tržište potpuno otvori i dođe konkurencija i za građane, i oni će preći kod onog ko nudi bolje uslove ili se ponaša odgovornije prema životnoj sredini. Takvu situaciju smo videli kod mobilne telefonije, pa što ne bismo i kod struje. A onda će EPS navrat-nanos morati da se odrekne uglja – zaključuje on.

– To je apsolutno tačno, i to počinje da uviđa i naša vlast, što se vidi iz poslednjih reakcija resorne ministarke. A ne samo da nam neće povoljno dolaziti novac ni investitori, nego će i naši proizvođači trpeti zbog zanemarivanja evropskog grin dila. Vrlo brzo će sve što se proizvodi u Srbiji, a hoćemo da izvezemo u EU, biti opterećeno karbonskom taksom, jer je ovde napravljeno uz veliku emisiju gasova staklene bašte i strujom iz fosilnih goriva. A onda taj proizvod neće biti konkurentan cenom – upozorava Jovović.

On objašnjava da time EU ne samo što štiti svoje proizvođače koji proizvode skuplje jer se pridržavaju višeg ekološkog standarda, nego zaista želi da napravi karbonski neutralnu Evropu, što se odnosi na ceo Stari kontinent, a ne samo na EU.

Platiti na mostu

– Unija želi da predvodi svet u zelenim tehnologijama i zdravoj životnoj sredini i veoma je brinu klimatske promene i efekat staklene bašte. I to ne samo političare, već i obične građane, koji sve više pritiskaju svoje vlasti da ne trguju i ne posluju sa zemljama zagađivačima. Mi smo se malo zapustili kao društvo, pa nam ekologija nije mnogo bitna i ne shvatamo da tamo nekome jeste – kaže naš sagovornik.

Kada se pomene zelena tranzicija Srbije, pogotovo u energetskom sektoru, uvek se pominju dve stvari, novac i snabdevanje. Argumenti kritičara brzog napuštanja uglja, na čijem je sagorevanju baziran čitav energetski sistem, jeste da Srbija za tako nešto još nije spremna, da imamo velike rezerve lignita – “pa što da se baci“, kao i da ako ugasimo termoelektrane i ne gradimo nove, nećemo imati dovoljno struje za privredu i građane i ona će biti skupa.

Takođe, pominju se i hiljade ljudi koji će ostati bez posla u termoelektranama i rudnicima. Takav stav je ovih dana ponovio i v. d. direktora EPS-a Milorad Grčić. Druga linija protivljenja kaže da čak i kada bismo se odrekli uglja, nemamo desetine milijardi evra da termoelektrane brzo zamenimo nečim “zelenijim“. Jovović za to ima kontraargumente.

U pitanju su desetine hiljada poslova

– Napuštanje uglja ne znači da ćemo imati “hiljade rudara na ulici“. Tranzicija je proces. Neki će otići u penziju, neki će preći na drugi posao, a zaposliće se i novi. Proizvodnja opreme za zelene tehnologije donosi na desetine hiljade novih radnih mesta. To nije samo pitanje ekologije, to je prosto tehnološki napredak – rekao je Jovović.

– Niko ne očekuje da to bude naprečac i brzo. Tranziciju možemo obaviti u 10, 15 ili čak 20 godina, ali moramo krenuti sada. Dokle god to ne uradimo, a čeka nas pre ili kasnije, plaćaćemo karbonsku taksu. Zatim ćemo, kada uđemo u EU, plaćati svoj deo za fond energetske tranzicije. Koliko god da nas sve to košta, bolje je da taj novac ulažemo u zdraviju sredinu sada i ovde, jer ćemo ga svakako dati. A ne mora sve uložiti država, već imate privatne investitore koji i u Srbiji ulažu u zelenu energiju  – objašnjava Jovović.

Profesorove reči potvrđuju i procene Međunarodne finansijske korporacije (IFC), istaknute na upravo okončanom Kopaonik biznis forumu u Beogradu, ali i računice Biznis škole londonskog Imperijal koledža.

– Za Srbiju je procenjeno da ima od 18 do 20 milijardi dolara potencijalnih zelenih investicija u narednih 10 godina. To nisu samo zelene, već i profitabilne investicije za održivu ekonomiju u budućnosti – rekao je regionalni menadžer za Centralnu i Jugoistočnu Evropu Ari Naim.

Pročitajte još

Sledeća stanica – EU: Šta ukidanje rominga donosi Zapadnom Balkanu i Srbiji

Ako imate neiskorišćeni godišnji odmor: Vlada pomerila rokove do 2022.

U studiji Imperijal koledža, rađenoj u saradnji sa Međunarodnom agencijom za energetiku (IEA), sračunato je da su profiti od zelene električne energije u poslednjih deset godina nadmašili fosilna goriva za 367 odsto, kao i da je investicioni rizik kod struje iz obnovljivih izvora bio niži nego kod fosilnih goriva kada se gledaju globalno tržište i razvijene privrede.

– Sve je više dokaza da je finansijski izvodljivo finansirati tranziciju iz fosilnih goriva na polju proizvodnje električne energije, ali nacionalni regulatori moraju da se pozabave reformama potrebnim da se ujednače uslovi za investitore u čistu energiju – zaključeno je u ovoj studiji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi