Kada će građani praviti svoju struju: Opštine na potezu, čekaju se liste izvođača
Na septembarski konkurs Ministarstva rudarstva i energetike za dodelu subvencija građanima za postavljanje solarnih panela prijavilo se 48 opština i gradova, a sada je na potezu njih 37 koji su "prošli“
Subvencionisanje stolarije je ove godine bilo pun pogodak za pilot-projekat povećanja energetske efikasnosti, ali i svesti građana o potrebi štednje energije. Međutim, pitanje je da li će Ministarstvo energetike uspeti da u istoj godini sprovede i drugu najavljivanu akciju – subvencionisanje kućnih solarnih sistema.
Kraj godine se bliži, pa lokalne samouprave teško da mogu da u samo još mesec i po obave svoj deo posla – da izaberu firme koje će prodavati i ugrađivati solarne panele, a potom i da na konkursu odaberu građane kojima će država "pokriti“ polovinu troškova "uvođenja“ proizvodnje sopstvene struje.
Računi za struju manji za 600 do 1.000 evra godišnje tako su, izgleda, još daleko, čak i za ono malo ljudi koji će biti izabrani, ali bitno je da je akcija počela. A znajući kako je bilo sa stolarijom, na nju se sada među zainteresovanima gleda sa više optimizma.
Tek je počelo
Procedura je, tehnički, tek malo odmakla od početka. Nakon dugotrajnih najava, Ministarstvo energetike je u septembru raspisalo javni poziv lokalnim samoupravama da se uključe u program subvencionisanja.
Pročitajte još:
Odazvalo se 48 opština i gradova, što je gotovo 50 odsto manje nego za program subvencionisanja stolarije i zamenu peći na ugalj i drva. A od tog broja "otpalo“ je još 11 opština jer nisu ispunile uslove konkursa. Oni koji su prošli i sa kojima je u poslednjim danima oktobra potpisan ugovor, prikupiće sa Ministarstvom 193 miliona dinara (1,2 miliona evra) da subvencionišu troškove nabavke solarnih panela građanima.
Iako je resorna ministarka početkom septembra najavljivala da će ugovori sa građanima biti potpisani za mesec i po, danas, sredinom novembra, znamo da birokratskog posla ima još dosta.
Opštine su dobile ugovore i sada one treba da raspišu konkurs i odaberu firme koje će građanima projektovati sisteme, prodati panele i opremu i ugraditi ih. Potom će, na drugom konkursu, po opštinama biti izabrani građani koji će dobiti subvenciju i sa nekom od firmi sa liste završiti posao.
Pixabay
Lokalne samouprave su prema propozicijama konkursa mogle da traže od Ministarstva samo onoliko novca koliko će i same dati, a najviše pet miliona dinara. Toliko su tražili i dobili Novi Sad, Kragujevac, Jagodina, Bor, Ćuprija, Raška, Malo Crniće i dve beogradske opštine, Zvezdara i Obrenovac.
Gotovo toliko izdvojili su i Apatin i Čačak koji je omanuo kod konkursa za stolariju. Lučani, Paraćin i Pećinci izdvojili su tri miliona dinara, Novi Pazar 2,5 miliona, Vranje 2,4 miliona i Smederevo 2,4. Po dva miliona izdvojili su Kraljevo, Prijepolje, Užice, Majdanpek i Arilje, Vladičin Han je predvideo 1,5 miliona, beogradsko Barajevo 1,3 miliona, a Rača 1,2 miliona dinara.
Po milionče daće Bojnik, Aranđelovac, Bosilegrad, Sokobanja, Svilajnac, Aleksinac, Ivanjica, Vladimirci, Sečanj, Vrnjačka Banja i Boljevac. Najmanje novca za ugradnju solarnih panela izdvojio je ne tako siromašan Zemun - 500.000 dinara.
Odbijeno 11 neozbiljnih
Ministarstvo energetike odbilo je prijave 11 opština i gradova. Tri su označene kao neblagovremene, šest nije imalo "urednu dokumentaciju“, a u dve su sadržine neusklađene sa javnim pozivom. Koliko su neke samouprave “ozbiljne“ pokazuje i podatak da su Požarevac, Žabari i Mali Iđoš zakasnili sa predajom dokumentacije četiri dana. Neki se nisu potrudili ni da ispune sve uslove, pa su tako Pirot, Kruševac, Niš, Preševo, Odžaci i Brus "zaboravili“ da dostave obavezan izvod iz opštinskog budžeta. Neki nisu ni razumeli "fifti-fifti“ koncept subvencije opštine i Ministarstva, pa je Mionica ponudila milion dinara, a da Ministarstvo plati pet miliona, a Lebane pola od toga, a da dobije gotovo dva miliona.
Taj novac će, uz jednaku sumu Ministarstva, biti podeljen građanima za ugradnju solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije, kao i za izradu neophodne tehničke dokumentacije i izveštaja izvođača radova.
Procedura za građane
Kada se konačno bude došlo do toga da građani mogu da se prijave za subvencije, potrebno je da ispune određene uslove i naprave odgovarajuće korake.
Uslovi koji će biti detaljno precizirani konkursom podrazumevaju da će građani morati da predoče:
papirni ispis ličnog dokumenta, rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu, foto-kopiju računa za utrošenu struju za stambeni objekat, predmer i predračun/profakturu za opremu sa ugradnjom koju izdaje izabrana firma, kao i ispise ličnih dokumenata svih koji žive u određenoj porodičnoj kući ili stanu. Sve ovo važilo je i za subvencije za stolariju.
Nakon što dobiju subvenciju građani će odabrati firmu sa liste opštine koja će ugraditi panele i prateću opremu, a potom izdati potvrdu da je mala solarna elektrana isporučena u skladu sa standardima i propisima za ove vrste električnih instalacija.
Srećom, prema novom Zakonu o obnovljivim izvorima energije, usvojenom u aprilu, od septembra ove godine više nisu potrebne ranije dozvole za izvođenje radova za instalacije snage do 50 kilovata. Prethodno je procedura u vezi sa ugradnjom solarnih panela trajala, uz mnoge peripetije, najmanje šest meseci.
Sada više nije potrebno prethodno dobijanje uslova za priključenje na mrežu, kao ni rešenje o priključenju, elaborat i probni rad i još ponešto drugo. Tu je priskočilo u pomoć i Ministarstvo građevinarstva, pa su građani oslobođeni i obaveze izrade idejnog rešenja, lokacijskih uslova, rešenja o građevinskoj dozvoli…
Pixabay
Kada se instalira solarna elektrana, mora da se promeni i brojilo, jer iako ga ima, ono je samo "prijemno“, nije za "prozumer“ sistem u kome potrošač i uzima struju od mreže, odnosno EPS-a, i daje viškove struje u mrežu. Takođe, na tom brojilu se na kraju meseca jasno vidi koliko je struje "povučeno“ a koliko "vraćeno“ u mrežu.
Treći korak je sklapanje ugovora sa Elektrodistribucijom Srbije o "potpunom snabdevanju sa neto merenjem“. Tada domaćinstvo postaje kupac-proizvođač (prozumer) električne energije. Višak energije prokazan u neto merenju se prebacuje za potrošnju domaćinstva iz mreže u sledeći mesec.
Račun se "resetuje“ jednom godišnje, obično posle grejne sezone, u aprilu.
Čemu sve ovo – koliko se uštedi?
S obzirom na to da sve ovo, iako sada mnogo jednostavnije nego ranije, i dalje izgleda komplikovano i zahtevno, postavlja se pitanje vredi li uopšte stavljati solarne panele u Srbiji.
Stručnjaci su tu jednoglasni - da. Da su fotonaponski solarni paneli dobra investicija, za 24sedam potvrdio je i Branko Živković, direktor prodaje u beogradskoj kompaniji "Volta tehnolodži“.
- Svako ko se odluči da koristi solarnu energiju na kraju će dobro proći – rekao nam je Živković.
U Srbiji više sunca nego u Nemačkoj
U većem delu Srbije broj sati dobrog sunčevog zračenja znatno je veći nego u mnogim evropskim zemljama. U Nemačkoj, na primer, proizvodi se oko 1.000 kWh po instalisanom kilovatu solarnih panela, a u Srbiji od 1.200 do 1.400 kWh. I pored toga, uređena Nemačka ima skoro 50 gigavata instalisane snage za korišćenje solarne energije, a cela Srbija oko 10 megavata, odnosno 5.000 puta manje.
Koliko će ko uštedeti ugradnjom solarnih panela i kakav mu sistem uopšte treba, prava je nauka, ali naš sagovornik je rekao da, ugrubo, za prosečnu potrošnju domaćinstva od 500 kilovat-časova struje potrebno je ugraditi sistem od pet kW (kilovata).
- To košta, po sistemu "ključ u ruke“, znači sva potrebna oprema i ugradnja, od 5.000 do 6.000 evra, i time svoje potrebe zadovoljava 80 odsto korisnika. Za one zahtevnije, koji imaju centralno grejanje, tu su i sistemi od 10kW, koji koštaju od 10.000 do 12.000 evra. Investicija se isplati za sedam do devet godina, i posle toga vam je sva struja koju proizvede vaša kuća besplatna. Uz subvenciju, naravno, mnogo brže – napominje Živković.
Sa ulaganjem u manji sistem i uz duži period vraćanja investicije, solarnim panelima se uštedi oko 55 evra troška struje koji danas plaćamo EPS-u. A posle tih desetak godina pa u narednih petnaestak (vek trajanja panela je oko 25 godina) troška osim tekućeg održavanja i nema, pa je sva struja besplatna.
A fotonaponskim solarnim sistemima, u ovom slučaju mrežnim, možete da pokrijete sve potrebe koje inače imate. Radiće vam svi aparati koje koristite, od bojlera i frižidera do šporeta, imaćete grejanje i hlađenje, svetlo, struju za televizor, kompjuter... Potreban vam je samo sistem i prostor na krovu, tridesetak kvadratnih metara na kosom i nešto više na ravnom krovu.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari