Stiglo vreme za naplatu: Mađarima ćemo za gas uzeti barem 40 miliona dolara
Svakako nismo gasni div kao Rusija ali od zemlje krajnjeg potrošača, Srbija je sada postala tranzitna što znači i pristojan prihod od transportnih taksi
Srbija je od juče postala zemlja koja zarađuje na gasu a ne samo da ga uvozi i troši. Za prvo vreme mušterije za tranzitnu taksu su samo Mađarska i Bosna i Hercegovina, ali u izglednom planu je da gas koji se potiskuje kroz 400 kilometara cevovoda u Srbiji stigne i u Hrvatsku, dalje na sever EU, ali i na jug, kaže za 24sedam Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije (GASAS).
- Gas iz gasovoda Balkanski tok će sigurno ići još na sever EU, kroz Mađarsku, a nadamo se ubrzo i kroz Hrvatsku, o čemu se već pregovara. Samo od tranzitnih taksi na 3,5 milijardi kubnih metara godišnje gasa za Mađarsku zaradićemo više od 42 miliona dolara, a tu je i zasad mala količina gasa BiH od 300 do 400 miliona kubika – ističe Vuletić.
Prosta i čista računica
Računica je prosta, objašnjava naš stručnjak za gas. Standardna cena za tranzit 1.000 kubika na razdaljini 100 kilometara je tri dolara, pa na trenutno ugovorenih 3,5 milijardi kubika to ispadne barem 42 miliona dolara.
Ta cifra će se značajno uvećati kada se, uveren je Vuletić, na gasovod priključi i Hrvatska, koja je sama značajno veći potrošač nego Srbija, ali i potencijalno novi krak za tranzit dalje ka Srednjoj Evropi. Ne treba smetnuti s uma da je projektovani kapacitet Balkanskog toka 15 milijardi kubika godišnje. Ako bi se Srbija i značajno više gasifikovala nego sada kada troši oko tri milijarde kubika, sigurno bi barem dve trećine kapaciteta gasovoda prolazile kroz Srbiju dalje u Evropu. To je već 120 miliona dolara.
Pročitajte još:
Nemcima će trebati struje...
"Cena prema realnim troškovima"
Iako se u delu javnosti očekivalo da će sada Srbija "da vrati“ Mađarima za visoke takse koje su nam naplaćivali za ruski gas iz pravca Ukrajine, prema nedavnoj izjavi Dušana Bajatovića, direktora kompanija "Srbijagas“ i "Gastrans“, cena tranzita sadržaće "realne troškove transporta i održavanja gasne mreže“. Prihod će biti korišćen i za vraćanje kredita za izgradnju gasovoda. Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da će "Gastrans“ transportovati i naplaćivati gas prema zakupu kapaciteta na ulaznim i izlaznim tačkama sa gasovoda, a ne kroz klasične transportne takse.
- Agencija za energetiku ima odobrenu metodologiju za proračun cene koštanja zakupa i odobrena cena biće javno objavljena na sajtu kompanije u skladu sa važećim propisima - kažu u Ministarstvu energetike.
- A gas mora da stigne u Evropu, i to mnogo više nego što stiže sada. Prognoza EU je da će do 2030. godine potrošnja biti 800 milijardi kubika, a danas je 520 milijardi. Samo Rusi mogu da obezbede te količine. S druge strane, Nemci se rešavaju uglja, gase i nuklearne elektrane i trebaće im struje. Zbog toga su se toliko žestoko suprotstavljali Vašingtonu oko Severnog toka 2 – napominje Vuletić.
Upravo priča o Severnom toku je ona koja oslikava doglednu budućnost energetike Evrope, smatra naš sagovornik.
- Imali smo prvo Severni tok 1, za koji su se bunili Poljaci i Ukrajinci, pa je onda sada napravljen i Severni tok 2, protiv kojeg su žestoko pritiskali Amerikanci. A bivši kancelar Gerhard Šreder, sada u Nadzornom odboru ruskog "Gasproma“, Nemcima će obezbediti i Severni tok 3, koji se polako već planira. Tako će i nama biti sa Balkanskim tokom, gde je prošao prvi cevovod, proći će, kada zatreba, i drugi – smatra Vuletić.
Ovaj domaći stručnjak za energetiku kaže da svima treba da bude jasno da kao što je ugalj bio pokretač sveta u 19. veku, a nafta u 20. veku, to je gas u 21. veku.
- Sve dok ga ne zameni vodonik, ali za to ćemo najverovatnije morati da čekamo 22. vek – zaključuje Vojislav Vuletić iz GASAS-a.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari