Fiskalni savet: Državna pomoć samo za ugrožena preduzeća i preduzetnike

Fiskalni savet predlaže Vladi Srbije da državnu pomoć u 2021. godini isplaćuje samo onim preduzećima i preduzetnicima koji ispunjavaju jasne i objektivne kriterijume finansijske ugroženosti usled krize, navodi se u osnovnim preporukama Fiskalnog saveta o antikriznim merama u 2021.

– Dodatno zaduživanje države tokom 2021. trebalo bi što više smanjiti i odlaganjem projekata koji u 2021. nisu prioritetni. Jedan deo novih antikriznih mera mogao bi se umesto dodatnog zaduživanja države finansirati i uštedama u budžetu. Naime, budžetom za 2021. planirani su brojni rashodi koji nisu toliko značajni za privredni rast i zdravlje stanovništva i mogu se lako odložiti za bolja vremena, kao pojačano opremanje bezbednosnog sektora, finansiranje izgradnje aerodroma u Trebinju, različite subvencije i drugo – ističe Savet.

Odgovorna fiskalna politika

Fiskalni savet je u Oceni predloga zakona o budžetu za 2021. godinu upravo i predložio Vladi da sačeka sa realizacijom ovakvih projekata dok se ne uveri da se makroekonomske i fiskalne projekcije ostvaruju po planu.

– Sada kad je gotovo izvesno da će se ići na novi paket antikriznih mera koji će povećati deficit u 2021, ova preporuka dodatno dobija na težini. Odgovorna fiskalna politika mogla bi da svede dodatno zaduživanje države u 2021. na ispod 300 miliona evra umesto milijardu evra – naglašava Fiskalni savet.

Novo zaduživanje države, kako dodaju, usled najavljenog paketa antikriznih mera u 2021. je neizbežno.

Neprimereno zaduživanje

Kako navodi Fiskalni savet, Srbija će imati pad privredne aktivnosti u 2020. od oko jedan odsto u okviru kog pojedini sektori poput turizma, ugostiteljstva, proizvodnje i prodaje motornih vozila imaju veoma dubok, dvocifren pad.

– Ovi podaci ujedno sugerišu da nisu svi delovi privrede jednako pogođeni zdravstvenom krizom, odnosno da postoje preduzeća koja i u krizi prolaze veoma dobro, na primer apoteke, proizvodnja i prodaja kućne hemije, dostava hrane i drugo. Zato je neprimereno da se svi poreski obveznici Srbije zadužuju da bi se tokom 2021. finansirala radna mesta i u onim preduzećima koja trenutno posluju uspešno i koja uopšte nisu ugrožena.Takođe, nije opravdano ni to da se pod izgovorom krize finansiraju preduzeća koja ni pre krize nisu imala održiv model poslovanja – ističu u Savetu.

– Selektivna isplata državne pomoći preduzećima i stanovništvu mogla bi ograničiti ove rashode na najviše 500 miliona evra, umesto 900 miliona, što je ušteda od 400 miliona, dok bi se odlaganjem projekata koji nisu prioritetni moglo uštedeti još oko 300 miliona evra. To bi ujedno značilo da bi fiskalni deficit u 2021. mogao ostati ispod četiri odsto BDP-a i pored isplate novog paketa pomoći, a javni dug bi imao relativno umeren rast, neznatno preko nivoa od 60 odsto BDP-a – objašnjavaju u Savetu.

Takođe, članovi Saveta naročito skreću pažnju da se zbog najavljenih novih antikriznih mera nikako ne odustane od planiranih ulaganja države u infrastrukturu.

Dodatni, neplanirani trošak

– Upravo ulaganja države u infrastrukturu su najefikasnija državna politika za podsticanje privrednog rasta, za razliku od neselektivne isplate budžetskih sredstava građanima koja ne može efikasno da podstakne privrednu aktivnost. Takođe, za ovim ulaganjima postoji i velika potreba naročito u oblastima koje su decenijama zapostavljene kakva je na primer zaštita životne sredine, odnosno prečišćivači otpadnih voda, kanalizacija, sanitarne deponije, poboljšanje kvaliteta vazduha i slično – navodi Savet.

Kako dodaju, čak i da Srbija nema veliki javni dug, “nije ekonomski opravdano da se svi građani Srbije zadužuju da bi se sredstva davala preduzećima koja tokom zdravstvene krize nemaju probleme u poslovanju ili građanima s visokim prihodima“.

– Međutim, najavljeno je da će novi paket pomoći biti neselektivan što bi predstavljalo dodatni, neplanirani trošak za budžet u 2021. od skoro milijardu evra – smatraju članovi Fiskalnog saveta.

Kako su sračunali, prvi paket mera predviđa isplatu 60 evra svim punoletnom građanima Srbije u dve rate i dodatnih 50 evra svim penzionerima, što bi koštalo budžet oko 450 miliona evra.

I garantna šema uvećava dug

– Drugi element je isplata polovine minimalaca preduzetnicima i zaposlenim u mikro, malim i srednjim preduzećima koji bi koštao budžet oko 450 miliona evra. Treće, najavljena je dodatna sektorska pomoć delatnostima poput turizma i putničkog prevoza što bi u zbiru moglo koštati budžet još oko 50 miliona evra – navodi Savet.

Prema njihovim rečima, uz neposredni trošak za budžet u 2021. od oko milijardu evra, najavljuje se i novi ciklus garantnih šema za zaduživanje privrede koji neće biti fiskalni trošak u 2021. već u narednim godinama.

– Naime, nagovešteno je izdavanje državnih garancija za milijardu evra novog zaduženja privrede u 2021. godini, odnosno 500 miliona evra kroz postojeću šemu i dodatnih 500 miliona evra kroz novu garantnu šemu uz veće pokriće države. Ukoliko neka preduzeća ne budu mogla u narednim godinama da vrate ove kredite, država se obavezuje da će bankama platiti deo tih troškova – ističe Savet.

Oni dodaju da je nemoguće pouzdano predvideti koliki će tačno biti budžetski izdaci za ovo nakon 2021. ali biće reda veličine nekoliko desetina miliona evra godišnje.

Pročitajte još

Čekate s kupovinom stana? Ne nadajte se uzalud, cene će samo rasti

“Mnogo razloga za optimizam”: Stižu prve uvećane penzije, a zatim i plate

“U Srbiji nema GMO, a za dolazak ‘Tenisa’ još je rano”

Članovi Saveta u preporukama navode i da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima u 2020. bila ekonomski pogrešna mera i da sa sličnim politikama ne bi trebalo nastaviti u 2021.

Novac samo za socijalno ugrožene

– Isplata 100 evra svim pounoletnim građanima u 2020. nepotrebno je zadužila državu preko 600 miliona evra, a pozitivni ekonomski efekti ove mere su izostali. Njen uticaj na smanjenje nejednakosti i siromaštva u 2020. bio je veoma ograničen i jednokratan, bez primetnog efekta na povećanje potrošnje stanovnika i podsticaj privrednom rastu. Budžetski prihodi od PDV-a u 2020. su zapravo podbacili – naglašava Fiskalni savet.

Kako smatraju, očuvanje životnog standarda materijalno najranjivijih društvenih grupa jeste jedan od najvažnijih zadataka fiskalne politike tokom krize, ali to se nikako ne sprovodi na ovakav način.

– Vanredna pomoć stanovništvu trebalo bi da se usmerava samo ka socijalno ugroženim grupama, osobama koje su zbog krize ostale bez posla, penzionerima sa nižim primanjima, studentima, korisnicima nekog vida socijalne pomoći i slično. Ovog principa pridržavale su se sve druge zemlje Centralne i Istočne Evrope koje su isplaćivale finansijsku pomoć stanovništvu tokom krize, sem Srbije – ističe Savet.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi