Krediti i dalje preskupi: Slaba tražnja kod građana, kod privrede “u minusu“

Banke su u Srbiji u maju podelile zajmova za oko 60 milijardi dinara (507 miliona evra) manje nego u aprilu, pokazuju podaci iz danas objavljenog Kreditnog izveštaja Udruženja banaka Srbije (UBS), i to se ovdašnjim bankarima sigurno ne sviđa.

Banke su nastavile da plaćaju ceh visokih kamatnih stopa koje privreda ne može više da plati a građani sve teže, ma koliko im zajmovi zbog male kupovne moći bili potrebni.

Kod građana, koji su i u vreme postkovid ekonomske krize donosili velike profite i bili spas za banke, „entuzijazam“ za novim kreditima popušta. Izveštaj UBS pokazuje da  se zaduženost povećala samo za 0,8% više nego što je bilo u aprilu, odnosno za 12 milijardi dinara na 1.541 milijardu (oko 13 milijardi evra).

Godišnje je to na nivou od +4,4% ali treba imati u vidu i da je inflacija u maju svega pala na 4,5%.

Kod zaduženosti građana, najviše otpada na onu u gotovinskim kreditima (725 milijardi dinara), gde je mesečni rast 1% a godišnji 5,6%, dok je kod stambenih kredita (669 milijardi) rast još manji – 0,4% odnosno 2%.

Građani uzimaju keš kredite iako je tu kamatna stopa i dalje visoka  – 11,61% za dinarske kredite do godinu dana i 13,49% za one do pet godina. U maju 2023. godine stopa na kratkoročan kredit je bila 12,78% ali je za onaj do pete godina bila 14,83 %.

Međutim kod kredita vezanih za evro, stope su 4,53% i 3,48% a bile su 3,80% i 3,70%

Privreda odustala od kredita

I dok kod građana ukupan obim zajmova ipak raste, kod privrede je situacija trenutno potpuno drugačija (što se još manje sviđa bankarima).

U maju se privreda zadužila 3,4% manje, odnosno ukupna zaduženost je bila 71 milijardu dinara (627 miliona evra) manje nego u aprilu. Pritom su preduzetnici povećali dug za 1,8 milijardi (0,6%) a kompanije smanjile za čak 72 milijarde (3,6%).

Na godišnjem nivou zaduženost preduzetnika (6,8%) i firmi (5,7%) je je veća ali daleko od toga da je taj rast značajan.

To ne treba da čudi kada se iz podatka NBS vidi da su prosečne kamatne stope privredi na  zajmove za obrtna sredstva 8% u dinarima i 6,72% za kredite u evrima. od investicionih kredita to je 9,12% odnosno 7,47%.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

To su više kamatne stope nego što su bile pre godinu dana, osim za obrtna sredstva u dinarima.

Da situacija u privredi nije sjajna, i da zbog toga oprezno uzimaju kredite vidi se i iz podataka o docnji. Udeo iznosa kredita kompanija koje s plaćanjem rate kasne više od 15 dana, se vratio sa aprilskih 2,8% na 3%, koliko je bila i pre godinu dana. Kod preduzetnika je ta stopa ostala na 6,1% a pre godinu dana je bila 5,5%.

Kod građana je tu bolja situacija, jer rast je sa 2,3% došao na 2,4%, što je iznos iz maja 2023.

Nije mnogo bolje ni u EU

Ali, nisu samo srpske banke (tačnije banke u Srbiji sa centralama u EU) osetile oseku u potražnji za njihovom robom. Slične muke imaju i kolege u Evropi.

Neto potražnja za kreditima preduzeća nastavila je da opada značajno u prvom kvartalu 2024. godine, za razliku od očekivanja stabilizacije iz prethodnog kruga (neto procenat -28%), pokazala je analiza Evropske centralne banke.

„Pad potražnje za kreditima uglavnom je bio uzrokovan višim kamatnim stopama koje su prijavile banke u sve četiri velike zemlje evrozone, kao i nižim fiksnim investicijama. Ovo poslednje je u skladu sa prijavljenim ponovnim slabljenjem potražnje za dugoročnim kreditima. Istovremeno, potrebe za finansiranjem zaliha i obrtnih sredstava imale su neutralan uticaj na potražnju za kreditima“, kaže se u analizi.

Iako je neto procenat banaka koje su prijavile pad ostao manji od svog rekordnog minimuma u drugom kvartalu 2023. godine (-42%), pad je doprineo značajnim neto smanjenjima potražnje za kreditima od četvrtog kvartala 2022. godine.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Snažan pad neto potražnje bio je u suprotnosti sa očekivanjima banaka o blagom porastu.

Banke očekuju mali neto pad potražnje za kreditima preduzeća u drugom kvartalu 2024. godine, a ti podaci će tek uslediti.

I kod građana u EU neto potražnja za stambenim kreditima zabeležila je mali pad, dok je neto potražnja za potrošačkim kreditima bila uglavnom stabilna (neto procenat od -3% odnosno 1%).

Izgledi na tržištu nekretnina, opšti nivo kamatnih stopa i poverenje potrošača bili su glavni faktori pada potražnje za stambenim kreditima. Banke u tri od četiri najveće zemlje prijavile su neto pad potražnje za stambenim kreditima, dok su banke u Nemačkoj prijavile neto porast.

Promene u potražnji za potrošačkim kreditima bile su heterogenije i tu je ona bila jača (neto pad od 6%). U drugom kvartalu 2024. godine, banke očekuju porast potražnje u obe kategorije – znatnije za stambene kredite nego za potrošačke kredite, kažu iz ECB.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi