Bitkoin na +60.000, ali „još smo daleko od vrha“

Bitkoin, a sa njim i druge kriptovalute, nalazi se poslednjih nedelja u velikom zaletu. U odnosu na početak meseca cena je otišla na 44 odsto, i ovih dana je najpopularnija kriptovaluta stigla na dvogodišnji maksimum od oko 63.000 dolara.

O tome da li je to trenutno blizu vrhunca, ili će biti probijen maksimum od oko 65.000 dolara iz novembra 2021. godine, 24sedam je razgovarao sa Igorom Mirkovićem, stručnjakom za digitalne valute iz prve srpske kripto-menjačnice ECD.rs.

– Bitkoin baš dobro ide, i u svetu i u Srbiji. Iako je cena sada već vrlo visoka, mislim da smo još daleko od vrhunca. Vidi se tek naznaka početka „bul rana“, kada kriptovalute počinju da kupuju „svi živi“ a ne samo profesionalni investitori. Indeks svetske pažnje za kripto trenutno nije posebno velik kao što je bio ranije, kada je cena bila preko 60.000. To govori da smo tek na početku – kaže Mirković.

Razlozi za ovako visoke nivoe na koje je vrlo brzo stigao bitkoin, a prate ga i druge valute,  prilično su jasni, ukazuje Mirković.

– Glavni razlog su svakako ETF fondovi koji su nedavno dobili dozvolu za rad i koji sada privlače ogromnu količinu novca i druge imovine, gotovine, akcija, obveznica u kripto. Postoji procena da samo fondovi kupuju dvostruko više bitkoina nedeljno nego što „rudari“ uspeju da izrudare. Potražnja je tako veća od ponude i to gura cenu – objašnjava Mirković.

Screenshot:coinmarketcap.com

 

Kao ilustracija ovome dovoljno je navesti podatak da je samo „Blek rok“ u svoj ETF fond „iShares bitkoin trast“ (tiker IIBIT) u jednom danu povukao 570 miliona dolara. To je inače i istorijski drugi po veličini dnevni priliv u neki ETF fond (fond imovine sa berze), bez obzira na vrstu imovine, pokazuju podaci „Blumberga“. Svih devet ETF-ova je imalo u sredu obim trgovine 7,7 milijardi dolara.

Drugi razlog je trenutno malo u zapećku, ali ne treba ga zaboraviti. Približava se „halving“, okončanje obično četvorogodišnjeg procesa (odnosno kada se izrudari 210.000 blokova bitkoina), i trenutak kada se „rudarima“ prepolovljuje naknada za rudarenje, što uobičajeno dovodi do velikog skoka vrednosti bitkoina.

- Bliži se halving, ostalo je manje od dva meseca, i to će svakako još dodati na rastu  – napominje sagovornik 24sedam.

S rastom vrednosti bitkoina raste ne samo kupovina u svetu već i u Srbiji. Ali, za razliku do sveta, gde ima dosta pojedinačnih investitora u kripto, kod nas su sada viđeniji igrači – firme.

- Sve više pravnih lica ulaže u bitkoin kod nas, i sve su im veće investicije. To je kod nas potpuno regulisano i tretira se gotovo kao svaka druga imovina i nalazi se u finansijskim izveštajima. Dovoljno je samo prijaviti kripto-račun nadležnim institucijama, Komisiji za hartije od vrednosti i Narodnoj banci, i slobodno se njime raspolaže. Čak je veoma dobar za plaćanje ili naplaćivanje u inostranstvu, gde to sada zbog netržišnih prepreka ili „egzotičnih“ valuta može da bude komplikovano. Jedina razlika je to što naše banke kripto još ne prepoznaju kao kolateral, da na osnovu te imovine može da se uzme hipoteka kao u svetu – objašnjava Igor Mirković.

Veliki fondovi sa pojavom ETF za spot bitkoin, odnosno kupovinu bitkoina na tržištu (a ne derivata vezanih za bitkoin), sada već nude velikim investitorima ulaganje u kriptovalute kao redovan način hedžovanja, odnosno raspoređivanja rizika. Tako „Fideliti“ sugeriše da se od jedan do tri odsto imovine drži u bitkoinima, „Ark Invest“ je predlagao 19%, dok je „Blek roka“ (doduše pre otvaranja prvog ETF spot fonda) predlagao „formulu“:  85% u bitkoinima, 9% u deonicama kompanija i 6% u obveznicama.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi