„Obući“ zgrade pa naplaćivati koliko se grejanja potroši

Energetska sanacija stambenih zgrada, naplata grejanja po potrošnji i integracija toplotnih skladišta u sisteme daljinskog grejanja neki su od izazova koje je potrebno savladati kako bi se povećala niska energetska efikasnost u Srbiji, zaključili su učesnici Međunarodne stručne konferencije „Značaj energetske efikasnosti za smanjenje potrošnje električne energije“, koju je organizovao portal Energija Balkana u saradnji sa Elektroprivredom Srbije i pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.

– Srbija je opredeljena da ide zelenim putem. Neki od ključnih strateških ciljeva su povećanje udela OIE u proizvodnji električne energije za 45%, značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40% u 2030. u odnosu na 1990. godinu – rekla je Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike.

Vukadinovićeva je podsetila da smo potpisali Pariski sporazum o klimatskim promenama i Sofijsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Ta toj liniji rada Ministarstvo priprema strateška dokumenta, kao što je Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. To je dokument koji prvi put objedinjuje ciljeve u oblasti energetike i u oblasti klime i zajedno sa Strategijom razvoju energetike biće okvir za energetsku politiku naše zemlje.

Kako do pravedne naplate grejanja

Energetska sanacija stambenih zgrada, priključenih na sisteme daljinskog grejanja, važna je za prelazak na naplatu grejanja po potrošnji, što je zakonska obaveza u Srbiji, istaknuto je na skupu.

U projektu koji realizuje Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa EBRD, koji je poznat kao koncept „Javni ESCO“, prioritet će imati višeporodične stambene zgrade sa najvećom specifičnom potrošnjom, u kojima će uštede biti najviše vidljive.

A uz integraciju toplotnih skladišta u sisteme daljinskog grejanja mogu se ostvariti značajne uštede, poručeno je sa stručnog skupa.

Energetska sanacija stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grejanja važna je za prelazak na naplatu grejanja po potrošnji, što je zakonska obaveza u Srbiji. U projektu koji realizuje Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa EBRD, koji je poznat kao koncept Javni ESCO, prioritet će imati višeporodične stambene zgrade sa najvećom specifičnom potrošnjom u kojima će uštede biti najviše vidljive, objasnila je Vukadinović.

U toku su javni pozivi za izbor stambenih zajednica u 15 jedinica lokalne samouprave. Projekat je vredan oko 64,5 miliona evra. Od tog iznosa, 50 miliona evra zajam je EBRD-a, dok je oko 14,5 miliona evra grant. Vukadinović je dodala da bi trebalo da bude sanirano oko 500 stambenih zajednica i da se prvi radovi očekuju u martu 2025. godine. Projekat će omogućiti uštedu energije za više od 25 odsto i smanjenje emisije štetnih gasova za više od 20.000 tona godišnje.

Potrošnja građana diktira rad EPS-a

U Srbiji je veliki sezonski uticaj na potrošnju električne energije. Potrošnja kupaca  koje snabdeva EPS, u prva dva meseca u godini iznosi oko 120 GWh, zatim se u proleće smanjuje, da bi leti bila stabilnih 80 GWh sapikom u avgustu zbog klima uređaja.

– Zašto je nama ova karakteristika bitna? Razlika u potrošnji između letnjeg i hladnijeg zimskog dana je skoro 50 odsto. Na osnovu te osetljivosti potrošnje mi planiramo naš rad i remonte elektrana – kaže Aleksandar Latinović, šef Službe za sistemske usluge EPS AD.
Koliko sej sistem „osetljiv“ na spoljnu temperaturu govori primer da je potrošnja struje 2. decembar ove godine pala 20% jer je spoljna temperatura bila 20 stepeni celzijusa.

Uvezati sisteme da bi se značajno uštedelo

IZ EPS-a kažu da postoje velike mogućnosti za saradnju elektroenergetskog sektora i sektora daljinskog grejanja, posebno sa očekivanom integracijom varijabilnih obnovljivih izvora energije.

Kao posledicu integracije varijabilnih OIE u Evropi imamo padove cene električne energije, pa je na mađarskoj berzi HUPX u 2023. godini tokom 715 sati cena bila ispod 50 evra po MWh.
– Da su naši sistemi kaplovani (spregnuti sistemi za daljinsko grejanje i za proizvodnju električne energije), da na primer u Beogradu postoji električni bojler snage 200 MW, kupovinom električne energije kada je cena ispod 50 evra po MWh, mogli bi da supstituišemo određene količine gasa. Mogli bi da stvorimo centralizovanu upravljivu potrošnju sa spregom sistema sa skladištima energije – zaključio je Latinović.

Ako Srbija uvede 2 GW solara i 1,5 GW vetra, na proleće ćemo zajedno sa hidro imati 6 GW koji su neupravljivi.

– Najracionalnije rešenje je da se ta energija pretvori u toplotu. Imamo paradoks da je cena električne energije blizu nule a koristi se gas za grejanje. Ta energija može da se skladišti, to je usluga bilansiranja, i na taj način bi se smanjio i pad cene električne energije – smatra Latinović.

Bojan Bogdanović, specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade u EBRD navodi da je kaplovanje sektora daljinskog grejanja i elektroenergetskog sektora veoma bitno.

Naveo je primer saradnje u projektu u kome učestvuje EBRD a ga finansira Evropska Unija. U pitanju je solarni termalni projekat u Novom Sadu, u kojem učestvuje i elektroprivreda Srbije.

– Projekat energetske sanacije u stambenim objektima EBRD sprovodi sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije. U toku su javni pozivi za stamene zajednice. Bitno je da ćemo sanirati 500 objekata i obezbediti 35 do 40 odsto uštede energije u ovim objektima. Na taj način ćemo omogućiti i da sistem daljinskog grejanja pređe na naplatu po potrošnji –  naveo je Bogdanović.

Glavni kriterijum za odabir zgrada koje će biti sanirane je specifična potrošnja. Ako bi se pre energetske sanacije ovih zgrada prešlo na naplatu daljinskog grejanja po potrošnji u Beogradu bi, po njegovim rečima, oko 15 odsto zgrada imalo ozbiljno povećanje računa ali i potrošnje električne energije. U tom kontekstu značajna je uloga energetskih ventila, delitelja.

Bogdanović je istakao da ovaj projekat ide pod ruku sa dekarbonizacijom sistema daljinskog grejanja. U Srbiji postoji 59 sistema daljinskog grejanja, od kojih samo 13 ima naplatu po potrošnji.

– Ako uspete da sanirate objekte koji su najneefikasniji, smanjićete potrošnju za oko 10 odsto – rekao je Bogdanović poručujući da se može očekivati oko 350 MW uštedu samim prelaskom na naplatu po potrošni - bez ulaganja.

Treći od pet scenarija najefikasniji u sanaciji zgrada

Komentarišući da smo svake godine svedoci drame uoči početka grejne sezone oko spoljne temperature koja zahteva grejanje Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije kaže da granica od 12 stepeni Celzijusa nije proizvoljno postavljena. Jer, ako bi se ona postavila na 13 stepeni, potrošnja goriva bi se u toplana povećala za četiri odsto.

– Novosadske toplane imaju naplatu prema potrošnji za poslovne prostorije, ali ne i za stambene prostore. Analizirano je više od 5.000 podstanica i specifična potrošnja u Novom Sadu je 124 kWh po kvadratnom metru. Udeo zgrada sa energetskim razredom A+ je 0,05%, A razred ima njih 0,12% i B razred 0,03%. Ove zgrade su platile milion evra više, a uvođenjem merenja po potrošnji one će plaćati manje. S druge strane, udeo zgrada sa G razredom je 7,45% – naveo je Stojanović.

Rađena je analiza efekata primene mera energetske efikasnosti, gde je postavljeno pet scenarija. U prvom scenariju primenjeni su samo termostatski ventili, u drugom izolacija fasada, u trećem izolacija plus termo ventili, u četvrtom scenariju uključena je i zamena stolarije, a i petom ful paket. Stojanović je ocenio da je „treći scenario dobitna kombinacija“.

– Kod prelaska na naplatu prema potrošnji 1.353 objekata u Novom Sadu će imati manje račune, a 1.965 objekata veće račune. Za uvođenje ovog sistema postoje brojne barijere – političke, regulatorne, institucionalne i tehničke, s tim da tehničkih barijera gotovo da nema – ukazao je Stojanović ističući da nameće i pitanje: Ko kome plaća troškove toplotne energije?

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi