Vreme je za vežbanje: Kako uštedeti skup(lj)u struju?
Štednja struje nije nemoguća ali je za malu potrebno prilagoditi ponašanje a za ozbiljniju i uložiti nešto novca
Štednja struje je za mnoge građane Srbije „misaona imenica“, ne zbog toga što imaju novca na pretek pa mogu da plate struju koja uzgred, poskupljuje 1. novembra, ili što ne žele da plate manje.
Razlog je prost, građani Srbije u jednostavno navikli da bezbrižno troše struju i da ne mogu da potroše (mnogo) manje nego što već troše.
Struje se uštedeti ne može mnogo, iako iz EPS-a nude a iz resornog ministarstva reklamiraju popuste i do 40% ako potrošite manje od onoga prošle godine, ali se račun ipak može smanjiti.
Oko 70% našig domaćinstva troši 300 do 400 kilovatčasova električne energije mesečno.
Pročitajte još:
Postoje dva rešenja, od kojih je ono dugoročno pozabaviti se energetskom efikasnošću, počevši od jeftinije varijante zamene dotrajale stolarije, zatim srednje konačno stavljanje fasade na golu ciglu kuće koja je napravljena pre nekoliko decenija i treće, najskuplje, zamena sistema grejanja sa peči na drva (ili nedaj bože sistema na struju) na pelet ili gas.
Kratkoročno rešenje, koje je pristupačnije svakome od nas jer (uglavnom) ne traži veliko ulaganje, je pravilno korišćenje kućnih aparata.
Ko o računu ne razmišlja samo kad ga plaća...
Sa čestim poskupljenjima struje i u Srbiji je se efikasniji postao način uštede pametnom kupovinom, koji je već dugo prisutan u Evropi i razvijenom svetu. Već na srednji rok sada jeftinije izađe ako (u startu) platimo malo više za energetski efikasniji uređaj.
Razlika u potrošnji struje između uređaja recimo oznake „B“ ili „C“ (ranije A++ i A+)i onog „F“ ili „G“ (staro „C“ i „D“) je od 30 do 50 odsto, a to nije beznačajno na godišnjem nivou.
Na stranu to što se kod nas dešava da ni ne postoji razlika u ceni između dve ili čak tri energetske kategorije, kada se međusobno uporede proizvodi različitih proizvođača.
Kada se daju saveti za kućnu „uštedu struje“, obično se kreće od zamene sijalica. To, nažalost, ne donosi neku veliku uštedu i više je simbolična mera koja pokazuje našu svesnost da struju treba štedeti.
Sada već verovatno većina domaćinstava i kupuje samo led sijalice, bar za one mesta u kući gde se osvetljenje najčešće i najduže koristi.
Nismo time mnogo uštedeli, ali bar nas svesnost o razbacivanju energije raste. Kada vam „gori“ pet klasičnih sijalica od 100 vati svaki dan po pet sati, mesečno potrošite maksimalno 75 kilovata struje.
Osvetljenje je, znamo, mali faktor uvećanog računa za struju. Najveći deo ide na grejanje i to najbolje znaju oni koji se greju na struju. Njima taj trošak čini oko 60 odsto mesečnog računa ako se greju na klima uređaje, a mnogo više od toga ako imaju kotao za grejanje na struju u prelaznom periodu i zimskim mesecima.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Računica energetičara je da svaki stepenom zagrevanja prostorije preko optimalnog (20-21 stepen) trošimo sedam odsto više energije klasičnim klima uređajem.
Ne treba zaboraviti ni bojler, koji napravi oko 9% mesečnog računa, zatim šporet, pa aparati koji rade non-stop kao što su zamrzivač, frižider…
Nove cene po tarifama
Prema novom cenovniku EPS-a korisnici sa dvotarifnim brojilima imaće sledeće cene:
- zelena zona (do 350 kWh) – jeftinija tarifa 2,277 dinara (trenutno 2,084)
- zelena zona – skuplja tarifa 9,109 dinara (8,336)
- plava zona (350 - 1.600 kWh) – jeftinija tarifa 3,416 dinara (3,126)
- plava zona – skuplja tarifa 13,663 dinara (12,504)
- crvena zona (više od 1.600 kWh) – jeftinija tarifa 6,831 dinar (6,252)
- crvena zona – skuplja tarifa 27,328 dinara (sada 25,008).
Kod jednotarifnih brojila kilovat u zelenoj zoni će koštati 7,970 dinara (7,294), u plavoj 11,955 dinara (10,941) a u crvenoj 23,911 dinara (21,882).
Ovo je treće poskupljene ove godine, koju smo započeli sa cenom od 12,40 dinara (sa taksama), odnosno za godinu dana poskupela je 24,5 odsto.
Ako imate veliki bojler za grejanje vode u kupatilu, onaj od 80 litara, on može da povuče struje i do 60% od onoga što potrošite ukupno za mesec dana. Međutim, tu je problem naći pravi način uštede jer teško je menjati potrebe, a još teže navike.
Znamo da se više struje uštedi ako bojler radi stalno (što je u porodici sa malom decom neizbežno) na dve trećine maksimalne temperature, nego da se uključuje često na maksimalno. Znamo i da grejač koji je pokriven slojem kamenca od samo pola milimetra troši oko 10 odsto više struje. Samo treba da se tom znanju i prilagodimo.
Savremeno domaćinstvo ima još dva velika „povremena“ potrošača – mašine za pranje veša i pranje sudova. Držati se saveta da se uključuju samo kada su pune i na programima koji traju kraće sa manjim temperaturama rada, ne bi trebalo da je težak za pridržavanje.
Za jedan potrošač, koji je „stalan“ u nekim a povremeni u drugim porodicama, problematično je reči koliko vam može uštedeti. Radi se o šporetu, na kome treba kuvati na ringli odgovarajuće veličine i sa poklopljenim sudom i smanjivanjem temperature čim jelo proključa. Time se navodno štedi 60 odsto energije, ali pitanje je koliko savremene domaćice danas kuvaju jela koja se dugo krčkaju.
Vreme je za vežbu, i ako se do 1. novembra malo uvežbamo, možda mažemo da uštedimo. Ukoliko uspemo da u delo sprovedemo veći deo ovih saveta, čak i samo ovih „taktičkih“, očekivana ušteda je oko 10 odsto. To je i više nego što će nas „obradovati“ EPS kada isporuči septembarski račun za struju koji će biti veći oko osam odsto za potrošnju do 400 kilovatčasa.
Ali ako smo već primenili ove mere, kada je prošle godine bila slična akcija sa popustima na potrošnju...
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari