Četiri velike banke ove godine konačno „odlaze u istoriju“: Da li je imovina prodata ispod cene? (VIDEO)

Agencija za osiguranje depozita, kao stečajni upravnik oglasila je ovih dana na prodaju nekretnine na 15 lokacija po Srbiji iz stečaja „Jugobanke“, mesec dana pre toga konačno je izdata građevinska dozvola za rekonstrukciju bivše zgrade „Beobanke“ na Zelenom vencu u Beogradu… Čini se kao da će imena famozne „četiri velike banke“ koje su otišle u stečaj pre dvadeset godina zauvek ostati deo naše svakodnevice.

Međutim, nije tako, jer u Agencija da osiguranje depozita za 24sedam kažu da postoji realna mogućnost da se u ovoj godini, ili eventualno početkom sledeće, ovi slučajevi „beskonačnih stečajeva“ stave ad akta.

- Evo, došli smo i do tog trenutka kada će se napokon završiti priča sa četiri banke o kojima svi dugo pričamo i slušamo.  Nad „Beobankom“ bi mogao da se zaključi stečaj tokom trećeg kvartala, isto je moguće i nad „Beogradskom bankom“. U sličnoj fazi je za okončanje do kraja godine i „Jugobanka“, kao i „Investbanka“. Kod „Beobanke“, na primer, ostalo je vrlo malo imovine i potraživanja koja bi mogli da budu predmet unovčenja ili prenosa poveriocima. Preostala potraživanja su u trećem paketu, koji se sprema za prodaju u aprilu – kaže nam Nebojša Anđelković, predsednik Odbora direktora Agencije za osiguranje depozita (AOD).

Procenat namirenja poverilaca u stečajevima tih velikih banaka je veliki, kažu u Agenciji.

- Konkretno kod „Beobanke“ je oko 72 procenta, slično je i kod „Beogradske banke“. Naš procenat unovčavanja imovine banaka je inače veliki, oko 90 odsto, što nije mala stvar ako se zna da je kod komercijalnih stečajeva, koje radi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, prosek oko 30 odsto  - naglašava Anđelković.

Za ovoliku razliku zaslužni su, pored rada AOD, i propisi jer Agencije ima „svoj“ zakon stečaju banaka i ne drži se nacionalnih standarda za procenu imovine prema Zakonu o stečaju, koje koristi  Agencija za licenciranje stečajnih upravnika u komercijalnim stečajevima.

- Mi u prvom oglašavanju, odnosno prvoj prodaji neke nekretnine polazimo od 100 odsto procenjene vrednosti . Ta cene eventualno može da se spusti na 80 ili 70 odsto procenjenog u daljem postupku, ako više puta nema zainteresovanih. Međutim, često se dešava da se dobije cena i za 20 ili 30 odsto veća od procenjene, ili čak nekoliko puta. Kod komercijalnih stečajeva se u startu polazi od 50 odsto vrednosti, pa se obara nadalje – objašnjava Anđelković.

24sedam/Goran Sivački

 

Pritom, procenu vrednosti ne rade u samoj Agenciji, nego ona posebnim konkursom bira  procenitelja sa liste ovlašćenih u NBS. Kada se odabere procenitelj (koji je dao najpovoljniju cenu za svoju procenu konkretnog objekta), s njegovom cenom Agencija ide u oglašavanje ponude za prodaju.

S ovakvim postupkom dešava se da cena bude prava tržišna.

- Pre desetak dana imali smo u Beogadu prodaju garažnih mesta gde smo dobili cenu 2,5 puta veću od početne ili procenjene. U isto vreme, čak smo i za objekat u Zemunu, koja je čak u suvlasništvu, dobili dvadesetak odsto više. Za najznačajniju prodaju prošle godne, „Nove livnice“ na Novom Beogradu dobili smo 30 odsto višu cenu, a radi se o 43 miliona evra umesto procenjenih 30 – naglašava Anđelković.

Vraćanje novca i državi i privredi

Trenutno „na stanju“ Agencija ima 25 stečaja finansijskih institucija (banaka, osiguravajućih društava i lizing kuća).
- Tendencija je da se broj otvorenih stečaja do kraja godine svedemo na tri do četiri banke, što je izuzetno veliki uspeh s obzirom na to da je do pre četiri godine taj broj bio 47 stečaja – ističe Anđelković.

Agencija je u periodu od 2002. do 2022. godine za poverioce naplatila potraživanja u vrednosti od 124 milijarde dinara, od čega 86 milijardi u poslednjih pet godina.

- To nije mala stvar ako se zna da je vremenom imovina u stečaju gubila i na obimu i na kvalitetu. Taj novac je vraćen državi kao poveriocu ili privredi, da može da ulaže u nove poslove – napominje naš sagovornik.

Samo u 2022. godini poverioci su ukupno isplaćeni sa 141 miliona evra, od čega je državi  (budžetu i NBS) otišlo više od 88 miliona.

Da bi se ostvarilo ovako nešto, bilo je potrebno promeniti i način rada i organizaciju unutar Agencije. Umesto angažovanja stečajnih upravnika spolja, kao što je bio slučaj od trenutka kada je Agenciji pridodata dužnost da sprovodi stečajeve banaka, obučeni su ljudi koji su već bili zaposleni u AOD.

Pixabay Profimedia

 

- To je donelo efekte i na brzini i na kontroli, a bilo je i u skladu sa predlozima i zahtevima stečajnih sudija, odnosno Privrednog suda – objašnjava naš sagovornik.

Rekordni rezultati u 2022.

Privođenje velikog broja stečaja kraju u prethodnih nekoliko godina, i potencijalno zatvaranje slučaja „četiri velike banke“ u 2023. godini, nisu jedini uspesi Agencije za osiguranje depozita.

Agencija je prošle godine prebacila plan realizacije za 75 odsto a, prema preliminarnim procenama, imaće dobit od svoje poslovne delatnosti od 5,8 milijardi dinara, što je dva puta više nego i u jednoj godini od osnivanja.

Veliku uspeh je postignut i u sprovođenju smanjenja obima tzv loših kredita, odnosno teško naplativih, pa je sa zarobljene vrednosti od 6,5 milijardi evra sada to spušteno na 2,6 milijarde.

- Zbog toga smo dobili i pohvale iz MMF-a i Svetske banke i EU, i predlog da pomognemo okolnim zemljama u rešavanju ovakvih problema – kaže Nebojša Anđelković.

Pritom, i u svojoj osnovnoj delatnosti, a to je osiguranje depozita u bankama, Agencija je postigla da fonda za isplatu bude na istorijskom maksimumu. Od potpuno ispražnjenog fonda nakon isplata zbog stečaja banaka 2014. godine, sada se stiglo na 65 odsto celokupne ciljane popunjenosti fonda za isplatu svih garantovanih do 50.000 evra po svakom računu.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi