Koliko je dinar stabilan: Šta se desilo sa kursom domaće valute i da li smo ga sačuvali

Od januara 2008. do avgusta 2012. godine devizne rezerve Narodne banke Srbije stagniraju, dok se vrednost domaće valute prema evru obrušava sa 81,8 na 117,9 dinara, uz porast restriktivnosti monetarne politike. Tačno deset godina kasnije srpska valuta je stabilna i ima gotovo istu vrednost u odnosu na evro, 117,58 dinara.

Ekonomista Ivan Nikolić naglašava da Srbija, očigledno, tek sredinom 2013. dostiže punu valutnu stabilnost, koju uspešno održava do danas.

Pad i pored snažnih intervencija

- Od tog trenutka, zaključno sa decembrom 2021. godine, devizne rezerve NBS se sa 9,9 milijardi uvećavaju na 16,4 milijarde evra, kurs dinara prema evru stagnira, dok se kamatne stope iz dvocifrene zone prevode na nivo blizak nuli – kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, nakon 2000. godine, prva ozbiljna epizoda valutne krize u Srbiji registruje se početkom 2008. godine.

- U prva dva meseca te godine dinar je oslabio za 4,2 odsto, uprkos snažnim intervencijama iz deviznih rezervi, koje su smanjene za 538 miliona evra. U tom trenutku to je bilo pet odsto ukupnih deviznih rezervi. Sledećih meseci nastupa valutni rolerkoster. Dinar od marta 2008. godine, kada je vredeo 83,1 za evro, najpre do septembra te godine jača na 76,4 dinara za evro, da bi u sledeća četiri meseca njegova vrednost naglo opala. U oktobru 2008. kurs se penje na 81,3, u novembru na 86,4, da bi krajem januara 2009. završio na 93,5 dinara za evro – objašnjava Nikolić.

Profimedia

On dodaje da tada NBS interveniše iz deviznih rezervi sa čak 1,7 milijardi evra.

- Valutna kriza se ponavlja 2010. Jedan evro je u februaru 2010. vredeo 99 dinara. Do novembra te godine je za njegovu kupovinu bilo potrebno već 107 dinara. Pritom je izgubljena još jedna milijarda evra deviznih rezervi NBS za njegovu odbranu. Neposredni okidač za sledeću kriznu epizodu biće raskid aranžmana sa MMF-om. Reč je o decembru 2011, odnosno januaru 2012. godine. Aranžman koji je zaključen samo tri meseca ranije, u vrednosti od oko 1,1 mlijardu evra, pao je već na prvoj reviziji, jer se naša strana nije držala preuzetih obaveza u pogledu fiskalne politike i dogovorenog deficita  - ističe Nikolić u analizi o valutnim krizama u Srbiji objavljenoj u novom izveštaju mesečnog biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta.

Uslovi za stabilnost...

Kako navodi, poslednji put Srbija prelazi kriznu liniju uoči predstavljanja nove ekonomske politike početkom 2013.

Ivan Nikolić Printscreen/YouTube/Nova S

- Tada se napokon stvaraju uslovi za makroekonomsku stabilnost, ekonomski oporavak i rast privrede na bazi povećanja investicija i izvoza. Poremećaj, pored neodržive ekonomske situacije u kojoj se zemlja u tom trenutku našla, potiče i od psiholoških i špekulativnih faktora, nepoverenja investitora u nove kreatore ekonomske politike i predloženi paket mera, straha od neuspeha i mogućeg izlaza iz tragičnog i nezavidnog ekonomskom stanja u kome se zemlja našla – kaže on.

Prema njegovim rečima, veliki problem Srbije predstavljao je izuzetan platno-bilansni deficit spram BDP-a i investicija, pa je deficit tekućeg bilansa 2007. iznosio 17,3 odsto BDP-a, a 2008. već 20 odsto BDP-a. Takođe, otplata duga u tom periodu dostiže čak 37 odsto izvoza robe i usluga, dok spoljni dug premašuje ukupnu vrednost izvoza robe i usluga za 2,2 puta.

- Fiskalna politika se tada oslanjala na pogrešnu procenu da će privatizacioni prihodi večno priticati, te da nije moguć scenario prekida dotoka kapitala spolja, čak i njegovog naglog izvlačenja iz zemlje. Fiskalna neodgovornost kulminira krajem 2011, kada se povećavaju plate u javnom sektoru i socijalna davanja znatno iznad ekonomskih mogućnosti – naveo je Nikolić.

Kriza 2008. ogolila probleme

Globalna finansijska kriza, koja se ispoljila u septembru 2008. godine, dodaje on, samo je ogolila i produbila sve pomenute slabosti srpske ekonomije.

- Ona nikako ne može biti izgovor niti opravdanje za probleme koje smo imali, već samo njihov okidač. Štaviše, ova analiza je još jednom pokazala da Srbija u ozbiljnu valutnu krizu zapada nekoliko meseci pre toga. Povrh toga, bolja potvrde ove teze je svedočanstvo i nasleđe tekuće kovid pandemije. Ekonomija, da je krizu dočekala u stanju u kom smo se našli 2008, ne bi mogla izbeći niti minimizirati njene negativne efekte – smatra Nikolić.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi