aktuelno

Ne isplati se nikako: I dalje štedimo u evrima, a kamate "u minusu"

03.09.2021

05:34 >> 07:03

0

Autor: Georgi Mitev Šantek

Od 1.510 milijardi dinara vredne štednje građana u bankama u Srbiji, u julu čak 1.410 otpada na deviznu štednju, iako su kamate manje od inflacije

Ne isplati se nikako: I dalje štedimo u evrima, a kamate "u minusu"
Copyright Pixabay

Na svojim računima u julu ove godine građani su imali više od 100 milijardi dinara, saopštila je Narodna banka Srbije u poslednjoj analizi isplativosti dinarske i devizne štednje. Od toga, dugoročno oročena štednja, na period više od dve godine, iznosila je 12,6 milijardi dinara.

Istovremeno, na deviznim računima bilo je 12 milijardi evra, što je u dinarima 1.410 milijardi. Od toga je na dugoročnoj štednji u evrima bilo oročeno 122,5 milijardi dinara.

Srbi i dalje verniji evru

Već na prvi pogled vidi se da građani Srbije i dalje dramatično više štede u evrima nego u dinarima, i to gotovo deset puta.

Ovakav odnos štednje, odnosno (ne)poverenja prema domaćoj valuti, dugoročan je od vremena kada se navika štednje vratila u banke, nakon debakla bankarskog sistema sa “nestalom” štednjom i makroekonomskog, sa inflacijom devedesetih godina prošlog veka.

Ništa se nije promenilo ni u poslednjih pet godina, osim što su sami iznosi štednje u dinarima tada bili daleko manji nego danas.

Oročenih dinara na period duži od dve godine 2016. godine bilo je 3,8 milijardi, a za štednju u evrima taj iznos je bio 140 milijardi dinara. I dok se dinarska štednja generalno, kao i na dugi rok, utrostručila za poslednjih pet godina, dugoročna štednja u evrima je (u dinarskoj vrednosti) pala za gotovo 16 odsto.

Dinar donosi više

Ovaj pad u vrednosti može se pripisati kako jačanju dinara, koji se sredinom 2016. godine menjao u odnosu 123,3 dinara za jedan evro a danas je 117,6, tako i kamatama na oročenu štednju u evrima koje su dramatično pale poslednjih godina. Sa 1,7 odsto ponderisane kamatne stope na evro oročene preko dve godine iz jula 2016. kamata je danas pala na 1,15 odsto, što je manje za trećinu.

Pale su i dinarske stope, sa 6,42 na 3,98 odsto, ali je građane očigledno više pogodilo to što im banke više ne daju velike kamate na njihovu štednju.

Prema dugoročnijoj računici NBS, za period od juna 2012. do juna 2021. godine štedeti u domaćoj valuti višestruko je isplativije.

Kamate manje ali i dalje u plusu: Štednja u dinarima, Foto:Profimedia

Štediša koji je oročio 100.000 dinara na godinu dana i i zanavljao ga u periodu od devet godina u junu 2021. godine dobio je više od 42.000 dinara (358 evra) više od štediše koji je u istom periodu položio na štednju evra u istoj protivvrednosti.

Glavni razlozi za veću isplativost štednje u dinarima su više kamatne stope na dinare nego na evre, zatim to što se kamata od devizne štednje oporezuje sa 15 odsto, dok je dinarska štednja neoporezovana.

A ako se evri ne konvertuju povremeno u dinare, što građani obično rade kada “krckaju” štednju, treba uzeti u obzir i inflaciju a ne samo nominalni iznos kamatne stope.

Pročitajte još:

Domaća, odnosno dinarska inflacija je stabilna u poslednjih nekoliko godina, ali se ipak 2016. godine kretala na nivoima ispod dva procenta, a danas je veća od tri. Inflacija u evrozoni je 2016. godine bila 0,24 odsto, a danas je 1,9 odsto.

Kada se to sračuna vidi se da sa štednjom u evrima građanin bude “u minusu”, jer mu je kamata koju dobija na oročenu štednju u evrima manja od inflacije. A kod dinara je, ma kako mala razlika bila, ipak nešto “iznad vode”.

Uzevši sve u obzir, očigledno je da se “držanje” novca u banci ne isplati, ni kada je u pitanju oročena štednja na duži rok. U najboljem slučaju, vrednost novca se neće (mnogo) izgubiti. Ukoliko se, međutim, želi na stečenom novcu nešto i zaraditi, on se ipak mora uložiti, bilo da se za njega kupi nešto što ne gubi vrednost (nekretnine i sl.) ili u investicione fondove, akcije, životno ili privatno penzijsko osiguranje.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike