Proizvodnja pilića i jaja u Srbiji mora biti bolja, i skuplja

Evropska komisija saopštila je da će do kraja 2023. godine doneti zakonodavni predlog kojim bi se postepeno smanjio, a zatim do 2027. godine u potpunosti ukinuo kavezni uzgoj živine.

Države članice Evropske unije iznele su svoje datume za prilagođavanje ovoj inicijativi a u Srbiji je o ovoj temi muk, navodi se na portalu Agrosmart.

I dok su pojedini proizvođači zabrinuti zbog ovakvih najava „iz Evrope“, možda je veći problem u tome što je Srbija pred dobijanjem dozvole za izvoz živinskog mesa i proizvoda, a da nije ispoštovala ni aktuelnu direktivu EU o živinarskoj proizvodnji.

"Ne možemo sad..."

U Evropskoj uniji prelazak na „obogaćene kaveze“, odnosno kaveze sa više prostora za ptice od „baterijskih“ kakvi se još primenjuju u Srbiji, zakonom je definisan još 2012. godine.

U Srbiji odluka o obaveznoj upotrebi ovakvih kaveza odložena je sa 2020. na 2023. godinu. Trenutna praksa, ne mnogo raširena, je „u prelazu“ sa uzgoja u naslaganim kavezima na obogaćene kaveze, koji imaju povećan prostora za kokoške, ali ne i ukidanje pregrada i nagiba pod kojim životinje stoje.

Veterinar Zoran Kojić tvrdi da zbog nehumanih uslova kokoške često imaju poremećaje u ishrani, a da je glavni razlog zašto je u Srbiji odziv za prelazak na obogaćene kaveze slab taj što su novi kavezi skupi, zbog čega se stalno odlaže odluka o obaveznoj upotrebi obogaćenih kaveza.

Taj troška prelaska farmeri u Srbiji bi mogli da pokriju iz IPARD fonda uz subvenciju do 65 odsto vrednosti ulaganja.

Predstavnica kampanje "Slomimo kaveze", Jelena Disić, kaže da je svaki poduhvat za obustavljanje eksploatacije životinja dobar i da u potpunosti podržavaju evropsku inicijativu jer će ona u nekom trenutku zahtevati zahtevati promenu Pravilnika o uslovima za dobrobit životinja.

Skupa sloboda

Kako će se „opravdati“ pred Evropom srpski proizvođači i država kada nova inicijativa dobije čvršći zakonski vid, videćemo, ali sadašnja objašnjenja su sledeća.

Direktor Poslovnog udruženja za živinarstvo "Zajednica živinara", Rade Škorić, tvrdi da postoje koristi od kaveznog držanja koka nosilja, jer je zatvoren prostor za držanje kokošaka kontrolisan. To je, kaže od velikog značaja za sprečavanje širenja bolesti poput ptičjeg gripa ili onih koje prenose glodari.

Farmer Radoslav Brkić, čije gazdinstvo broji više od tri hiljade kokošaka, smatra da bi prelazak na drugačiju proizvodnju značio i gubitak kapaciteta, „pa ne bi mogli da dobiju dovoljnu količinu jaja da nahrane ljude širom Srbije“.

Ali Ana Karanović, poljoprivrednica čiji se uzgoj kokošaka i drugih pernatih životinja bazira isključivo na slobodnom kljucanju u prirodi, povodom nove inicijative EU ima drugačiji stav. Kaže da se za ovakvu proizvodnju odlučila jer je zdravija.

- Jaja snesu svaki treći ili četvrti dan u zavisnosti od vremenskih uslova. Dešava se i da jaja ukradu psi lutalice ili orlovi ali se proizvodnja ipak isplati jer, iako ima manje jaja, ona se prodaju po većoj ceni - navela je Ana Karanović.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi