Moderno živinarstvo: Oprema iz Srbije jednaka holandskoj

Opština Srbac je izrazito poljoprivredni kraj a poznata je i po brojnim živinarskim farmama. Đuro Cvijić se ovim poslom tamo bavi tri i po decenije, nakon “gastarbajterskog“ posla u Sloveniji, i rado je podelio iskustva sa ekipom Agro TV.

Ovi vredni domaćini su svoje kapacitete vremenom uvećali sa 12 do 14 hiljada pilića na današnjih 42.000 u turnusu, kojih ima pet ili šest godišnje.

Đuro ima dva standardna objekta dimenzija 60 sa 12,5 metara i jedan nešto većih dimenzija. On ističe da živinarnik mora biti suv, prostran i sunčan, leti hladovit a zimi topao. Uz sve to, trebalo bi da se lako čisti i održava.

Dug put za uzgoj pilića

– Možda je neprimereno, ali odgajanje pilića je po uslovima slično odgajanju beba u inkubatoru. Mora se voditi računa o svemu, čistoći, toploti, ventilaciji, automatici… Sve to utiče na to kakvo će se pile dobiti na trpezi za 42 dana – kaže za Agro TV Cvijić, kome u poslu pomažu supruga Zorka, sin Đorđe i snaja Marina, a zaposleno je još dva do četiri čoveka po objektu.

Kako dodaje, tih šest nedelja možda nekome izgleda kratko ali za proizvođača je dug put od toga da ti pile dođe sa 37 grama na 45, a na kraju do dva kilograma i šesto grama.

Nakupe se subvencije

Srpska pomaže proizvođače i subvencijama. Sve mašine koje su kupljene nove na gazdinstvu Cvijića kupljene su uz 30 odsto subvencije a neke od njih, kao prikolica za stajnjak koštaju i 40.000 maraka (20.000 evra). I “po kljunu“ se dobije pet feninga (2,5 evrocenta), “što je malo ali dobro dođe“.

– Da bi se dobila ta težina mi se moramo dobro založiti i voditi računa da to pile ima sve osobine koje su propisane. Nije problem rad, već dežurstvo, jer pilići ne smeju da ostanu bez nadzora i dovoljno je petnaestak minuta kvara recimo na automatici da se pregreju i ugine pola turnusa – objašnjava ovaj uzgajivač.

Farma Cvijića je napravljena po savremenim standardima i opremljena je, delom iz inostranstva a delom iz Srbije, svim potrebnim sredstvima koja omogućuju automatsko, pravilno doziranje hrane i vode, kao i regulisanje svih drugih neophodnih parametara.

– Imam dve različite opreme, holandsku u starim objektima i iz Srbije u novom. Ova napravljena u Novom Sadu firme “Jomapeks“ ništa ne zaostaje za inostranom, od automatike, hranjenja, pojenja, ventilacije, vlage… sve što treba – zadovoljan je Đuro Cvijić.

Na farmi Cvijića “odmara se“ i objekat, i to desetak dana između dve ture pilića. Pet ili deset dana pre toga, što zavisi od toga da li se ide na pet li šest turnusa godišnje, objekat se izđubrava, pere, hemijski čisti i dezinfikuje.

U jednom turnusu isporuči se sa ove farme oko 100 tona mesa a godišnje i do 600 tona žive vage kvalitetnog pilećeg mesa. U kraju postoji klaonica koju je posle poslednjeg rata preuzela slovenačka “Perutnina“ a sada je vlasnik iz Ukrajine.

– Sve je to stabilno i preveliko da propadne. U peradarstvu ne može neko sam nešto da uradi, sve mora biti organizovano u lancu, i par meseci unapred zna se gde će, šta i koliko ići – objašnjava Đuro Cvijić.

Male farme se gase

Proizvođači iz Srpca nemaju problema sa plasmanom svog proizvoda i iz te opštine gde je smeštena polovina živinarske proizvodnje Srpske, prošle godine je prijavljeno 18 miliona „kljunova“. Dobar deo ide u lokalnu klaonicu, a ostatak u dve u Federaciji BiH.

Pročitajte još

Nova linija subvencija za agrar: 50-40-10

Više od 130.000 građana zaduženo u evrima: Da li će nam kamate biti veće?

Cvijić, kao predsednik Udruženja tovljača pilića Republike Srpske ima dobar pregled situacije na tržištu. Kaže da će veliki proizvođači povećati proizvodnju, dok će se male farme vremenom ugasiti.

– Tako ćemo verovatno dobiti manji broj velikih proizvođača sa velikim jedinicama. U pitanju su velika ulaganja, ti objekti koštaju 250.000 maraka (oko 125.000 evra) a samo ja planiram ulaganje za još 30.000 pilića, odnosno 380.000 maraka i to gradnja u mojoj režiji, inače bi bilo 420.000 – ističe Cvijić.

Ali, kako dodaje, čovek je najbitniji i on je faktor od koga zavisi da li će proizvodnja biti bez problema i da li će pilići biti optimalno razvijeni.

– Čovek mora da zna i odluči da li treba povećati ili smanjiti temperaturu i za pola stepena, ili uskladiti vlažnost. Stalno se uči i uvek ima nešto novo, skraćuje se vreme proizvodnje, uvodi nova oprema… Vrlo je zahtevno uzgajati piliće – objašnjava Cvijić za Agro TV.

Od živinarstva se može dobro živeti, pogotovo ako se uz to obrađuje i 50 hektara zemlje na kojoj se postižu rekordni prinosi.

– Navodnjavamo 30 hektara i na zemlju bacamo stajnjak sa farme. Pšenica je prošle godine rodila osam do devet tona po hektaru, a kukuruz 13 do 14 tona. Od stajnjaka nema bolje – zadovoljan je Đuro Cvijić.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi