Korak na putu od hiljadu milja: Robni fjučersi više neće biti bauk

U Srbiji će uskoro biti napravljen i prvi konkretan korak na dobijanju robne berze na kojoj će se upotrebljavati i fjučersi (terminski ugovori), a ne samo sama roba, kao što je sada. A taj korak je „pravljenje tržišta“, odnosno upoznavanje što šireg kruga ljudi koji će razumeti kako berza funkcioniše i kako na njoj trgovati i robom i „papirima“, odnosno terminskim ugovorima za neku robu.

Zbog toga su najzainteresovanije organizacije da Srbija dobije berzu - a to su Privredna komora Vojvodine, Produktna berza Novi Sad, Zadružni savez Vojvodine i Poljoprivredni fakultet Novi Sad - krenule u organizaciju obuke za početna znanja iz tržišnog algoritma, tržišnih predikcija, upravljanja tržišnim rizicima i funkcionisanjem robnih SPOT (prodaja odmah) i terminskih (na duži ugovoreni rok) berzi.

‒ U aprilu počinje obuka za sticanje nekih elementarnih znanja o tržištu i berzanskom terminskom trgovanju. Obuka je jednom nedeljno u blok predavanjima do tri sata, u okviru mesec dana, sa praktičnim delom simulacije trgovanja i sertifikatom na kraju. Tu će se ljudi upoznati s tim šta je sve potrebno da tržište funkcioniše, kako funkcioniše, kako se „čitaju“ izveštaji referentnih agencija, i na kraju kako se predviđa šta će se na njemu dogoditi za šest meseci ili godinu dana. Naravno, u ovako kratkom roku ne mogu se stvoriti berzanski trgovci, ali to i nije cilj. Ideja je da se što više ljudi upozna sa terminskim trgovanjem, da bi ono uopšte moglo da zaživi u Srbiji. Svako putovanje od hiljadu milja kreće prvim korakom, pa evo, ovo je naš – kaže za 24sedam jedan od predavača, agroekonomski konsultant Žarko Galetin.

Za hedžing („izravnavanje“ rizika njegovim raspršivanjem na više činilaca), odnosno sistem zaštite koji nude terminska tržišta u berzanskom trgovanju, uslov je da se ima „dubina tržišta“, tj. da postoji dovoljna količina robe i dovoljan broj učesnika koji bi podržali trgovinu.

Galetin, koji je niz godina bio direktor Produktne berze u Novom Sadu, kaže da bi uporedo sa dobijanjem „baze“ budućih učesnika na terminskom tržištu, od proizvođača pšenice, kukuruza, soje..., zatim trgovaca i berzanskih brokera, trebalo da se radi i na donošenju zakonskog i institucionalnog okvira.

 ‒ Da bi Srbija dobila tržište fjučersa, makar samo za poljoprivredne proizvode, potrebno je ne samo izmeniti Zakon o robnim berzama iz 2020. godine, koji se bavi samo spot tržištem (kupovina robe u kratkom roku), već i preurediti finansijsko tržište promenama kod Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra, u bankama i osiguranjima. Treba tu mnogo i pravnog i tehničkog organizacionog posla. A to zahteva i vreme ‒ zaključuje Galetin.

Toga su svesni svi koji se razumeju u berze i visokoorganizovano tržište, a trebalo bi da toga budu svesni i domaći poljoprivrednici, koji su na protestima tražili da se „berza sa fjučersima uvede odmah“.
Procena stručnjaka je da će, ukoliko se krene odmah i ne bude bilo „neočekivanih problema“, za uspostavljanje terminske robne berze u Srbiji biti potrebno dve-tri godine.

O koliko se ozbiljnom poslu globalno radi, vidi se iz izveštaja o količini robe, odnosno novca koji svetskim tržištem prođe. Samo na Čikaškoj robnoj berzi (Chicago Mercantile Exchange, CME), jednoj od najvećih u svetu, godišnje se obradi tri milijarde terminskh ugovora za žitarice, metale, energiju…, a njihova vrednost je oko milion milijardi, što je broj sa petnaest nula.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi