Na pola puta: Zašto imamo berzu pšenice a nemamo fjučerse?
Robni fjučersi za žito na Produktnoj berzi u Novom Sadu jedan su od zahteva srpskih paora ispostavljeni Vladi Srbije sa protesta- Šta bi se time dobilo?
Poljoprivrednici koji proteklih dana protestuju zbog stanja u agraru blokirajući puteve, poslali su danas na razgovor sa premijerkom Anom Brnabić predstavnike četiri udruženja. Jedan od zahteva je i da se na srpskom tržištu konačno pojave i fjučersi, odnosno terminski ugovori, čime bi proizvođači bili donekle zaštićeni od ogromnih cenovnih oscilacija gubitaka koje na svojoj robi trpe poslednjih godinu dana.
Žarko Galetin, savetnik za agroekonomiju i nekadašnji dugogodišnji direktor Produktne berze Novi Sad, kaže za 24sedam da je zahtev poljoprivrednika dobar, ali...
- Poljoprivrednici su istakli to kao jedan od zahteva i to je dobro ali to ne može da se dogodi u nekoliko narednih meseci, možda ni godina. Trgovanje finansijskim derivatima, kakvi su fjučersi, donosi velike benefite i proizvođačima i trgovcima, i bankama, osiguranjima... na kraju i državi ali su veoma kompleksan sistem. Imamo potencijal tržišta za tako nešto i trebalo bi da ga napravimo ali to zahteva i vreme i političku volju – objašnjava Galetin.
U ceo proces potrebno je uključiti i „uvezati“ Produktnu berzu u Novom Sadu, Beogradsku berzu (kapitala), Komisiju za hartije od vrednosti, Centralni registar i Ministarstvo finansija, kaže za 24sedam v.d. generalnog direktora Produktne berze Branislava Stojakov.
Pročitajte još:
- Ono što jesu prepreke su dve stvari: finansijska prepreka i kapacitet tržišta. Naime, razvoj trgovine fjučersima sa podlogom u robi zahteva razvoj novog informacionog sistema i sistema garancija, za koji su inicijalno potrebna velika sredstva kako bi on mogao da zaživi u punom kapacitetu, i kako bi obezbedio sigurnost tržišta,a pre svega tržišnih učesnika – ističe Stojakov.
Da bi Srbija dobila tržište fjučersa, makar samo za poljoprivredne proizvode, potrebno je ne samo izmeniti Zakon o robnim berzama iz 2020. godine, koji se bavi samo spot tržištem (kupovina robe u kratkom roku), već i preurediti finansijsko tržište promenama kod Komisije za hartije od vrednosti, Centralnog registra, u bankama i osiguranjima.
- Fjučers tržište je vrlo zahtevno, tamo ne bi svako mogao da se pojavi ali bi značajno podiglo trgovanje, recimo žitaricama na Produktnoj berzi. Kadrova za tako nešto bi našli, imamo kurseve za brokere, samo je potrebno ozbiljno ući u to, uraditi pilot tržište. Ali, na kraju bi dobili veću sigurnost za sve, od proizvođača do trgovaca, imali bi mogućnost hedžinga od cenovnog rizika – dodaje Galetin.
Hedžing („izravnjavanje“ rizika njegovim raspršivanjem na više činilaca), odnosno sistemu zaštite koje nude terminska tržišta u berzanskom trgovanju, je vrlo bitan alat za zaštitu berzanskih aktera od nepredviđenih berzanskih skokova i padova. Važan je ali ne i čaroban, jer potrebno je obezbediti i tzv. „dubinu tržišta“ - da postoji dovoljna količina roba i dovoljan broj tržišnih učesnika koji bi podržali trgovinu.
Traktorima blokirali Temerinski most
Poljoprivrednici koji deveti dan protestuju u Novom Sadu, danas oko podne su traktorima blokirali Temerinski most preko Kanala Dunav-Tisa-Dunav, jedne od frekventnijih saobraćajnica u najvećem gradu Vojvodine, kao i rafineriju Novi Sad, ali su se potom sklonili pored puta „dok traju pregovori sa Vladom“. Pregovori se nastavljaju u nedelju u Kisaču.
Paori traže da se do kraja ispuni sporazum, potpisan posle protesta u maju, da dizel na pumpi košta po ceni bez akcize, a ne da plate pun iznos i čekaju povrat od 50 dinara. Traže i da se uvedu fjučersi, kao i povećaju subvencije po hektaru i ukine taksa za odvodnjavanje.
- Fjučers zahteva izrazito duboko tržište, odnosno da kao imalac fjučersa u svakom trenutku možete da kupite i prodate hartiju koju posedujete. s trenutnom proizvodnjom i obimom trgovine, Srbija nema taj kapacitet da razvoje fjučers na bilo koju robu. Za tako nešto je prethodno potrebno razviti regionalnu berzu, odnosno stvoriti uslove da Produktna berza privuče što veći broj kompanija iz regiona da trguju spot i forvard ugovorima. Kreiranjem regionalne berze zahteva nekoliko godina intenzivnog rada, a tek tada bi moglo da se priča o fjučersima na robu – objašnjava Stojakov.
Dodatno, za ovakvo tržište potrebno je postojanje razvijenog mehanizma kliringa na berzi. Za srpsko tržište na kome u praksi nije kao bi trebalo zaživela ni skladišnica (robni zapis), to bi mogao biti ozbiljan problem. Iako za Zakon o javnim skladištima iz 2009. godine kažu da je dobar zakon, njegova primena se i praksi izvitoperila po pitanju robnog zapisa, pa se brzo „potrošio“ neophodan autoritet skladištara.
A u Srbiji skladištare ne mogu da pod kontrolom drže ni državne Robne rezerve, pokazali su brojni primeri naknadnih kontrola koje su ustanovile da roba postoj samo na papiru.
To je šteta jer na osnovu skladišnice kao kolaterala banke mogu da daju poljoprivrednicima lombardne kredite. Na osnovu fjučersa koji bi počivali na zapisu, ti krediti bi mogli da budu i veći i jeftiniji a proizvođači bi odmah mogli da uđu u proces ponovnog ulaganja u naredni ciklus proizvodnje, dok čekaju povoljniju cenu za robu koju imaju.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari