Da li je Produktna berza u Novom Sadu zaboravljena zlatna koka Srbije?

17.08.2021

11:05 >> 11:34

0

Autor: G.M.Š.

Trenutno samo poljoprivredna, Produktna berza u Novom Sadu, mogla bi da bude sidro stabilnosti cena hrane a možda i berza metala i energije

Da li je Produktna berza u Novom Sadu zaboravljena zlatna koka Srbije?
Pixabay

Produktna berza u Novom Sadu trenutno je mesto gde se trguje osnovnim ratarskim kulturama, i to na „spot“ tržištu (plaćanje i isporuka odmah) ali pojedini stručnjaci smatraju da ona može biti mnogo više od toga, piše portal „Bonitet“.

Ekonomski i agrarni stručnjaci kažu da je terminsko trgovanje robom sledeći korak kojim treba poći, ali da se može stići mnogo dalje od toga.

Terminska trgovina podrazumeva da kupac i prodavac unapred dogovore prodaju i kupovinu robe po određenoj ceni. Terminska trgovanja naročito su bitna u uslovima nestabilnosti tržišta. Ali, za njeno postojanje osim dubine tržišta i likvidnosti, potreban je i adekvatan institucionalni okvir.

Terminsko sidro

Trenutno se na našoj berzi trguje pšenicom, kukuruzom i u manjoj meri sojom i ječmom. Razvoj terminske trgovine poljoprivrednih proizvoda mogao bi da utiče na unapređenje poslovanja svih u lancu agroprivrede – primarnih poljoprivrednih proizvođača, trgovaca poljoprivrednih proizvoda, industrije prerade, osiguravača, banaka i drugih finansijskih institucija. Koristi bi bile višestruke, a najveći interes države je podizanje prehrambene sigurnosti nacije.

Agroekonomski analitičar i raniji direktor Berze, Žarko Galetin, uveren je da bi razvoj robne berze i terminska trgovina doneli nesumnjivu dobrobit Srbiji i njenom finansijskom tržištu. Prema njegovim rečima, današnja tržišta berzanskih roba veoma su volatilna (promenljiva, uz oscilacije) što stvara veliku nervozu na tržištu i u ekonomijama zemalja koje su orjentisane na ta tržišta.

– Jedna od najvećih tekovina berzanskog sistema trgovanja jeste upravo zaštita od tržišnog rizika. Velika kolebanja cena se ne mogu u potpunosti sprečiti, ali se posledice po učesnike u trgovanju mogu značajno umanjiti. Rešenje je u tzv. hedžingu, odnosno sistemu zaštite koje nude terminska tržišta u berzanskom trgovanju. Ova mogućnost je vrlo bitan alat za zaštitu berzanskih aktera od nepredviđenih berzanskih skokova i padova – kaže Galetin.

Naravno, naglašava, hedžing nije svemoguć. Potrebno je obezbediti i tzv. „dubinu tržišta“ ili najprostije rečeno, da li postoji dovoljna količina tržišnog materijala i dovoljan broj tržišnih učesnika koji bi podržali takvo tržište.

Kaže da Srbija ima dovoljne potencijale za tržište agrarnih proizvoda, a Produktna berza dovoljne kapacitete da implementira terminsko trgovanje u praksi.

– Da bi se to uradilo potrebno je doneti odgovarajuću zakonsku i podzakonsku regulativu, institucionalno podržati i osposobiti institucije za takav vid organizovanja tržišta kao što su Komisija za hartije od vrednosti, Centralni registar i naravno berzu kao organizatora tržišta. Za to je potrebna ozbiljna podrška države. Istini za volju u proteklom periodu mnogo je učinjeno na donošenju novog Zakona o robnim berzama, ali on se odnosi samo na spot trgovinu. To je dobar signal u cilju boljeg uređenja tržišta. Benefiti države u kontekstu eventualnog ustanovljenja terminskog tržišta bili bi više nego očiti. Naime, omogućavanjem, već pomenutog modela zaštite na tržištu putem hedžiranja u velikoj meri bi se ublažila nezadovoljstva poljoprivrednika – smatra Galetin.

Profesorka na Ekonomskom fakultetu Beogradskog univerziteta, Žaklina Stojanović, dobar je poznavalac funkcionisanja svetskih robnih berzi. Ona je mišljenja da postoje neiskorišćeni potencijali robne berze u Novom Sadu i da se volatilnost cene berzanske robe može znatno smanjiti uspostavljanjem terminske trgovine robama.

– Navedeni mehanizam potpuno dobija na značaju kada se uključe i izvedene hartije od vrednosti (fjučersi pre svega, a u nekim situacijama i opcije na fjučers kada je reč o poljoprivrednim proizvodima). Zašto su važne izvedene hartije od vrednosti? Pre svega zbog toga što se kroz sistem terminske trgovine omogućava ‘otkrivanje cena’ robe u budućnosti i kontrola rizika – kaže profesorka Stojanović.

Prema njenim rečima, za uspostavljanje navedenog mehanizma terminske trgovine potrebno je postojanje razvijenog mehanizma kliringa na berzi. To je segment na kome treba raditi kako bi se podigao kapacitet robne berze.

– Prvi korak u razvoju ovog sistema je svakako korišćenje trgovine po osnovu skladišnice u punom kapacitetu – kaže profesorka Stojanović.

Moguća i berza metala

U srpskoj javnosti uveliko se govori o neiskorišćenom rudnom bogatstvu. Bakar, olovo, jadarit, litijum samo su neki od metala koji se poslednjih meseci spominju u javnosti.

Dobra ne samo aspot tržište, Foto: Profimedia

– Svetsko tržište metala i refrentne svetske berze metala toliko su velike i moćne, da bi, bojim se, lako ‘usisale’ naše tržište. Mi nemamo dovoljan kapacitativni potencijal za organizovanje berzanske trgovine metalima. Svetska tržišta berzanskih roba, ili bolje rečeno konjukturnih tržišta, ponašaju se po principu spojenih sudova i pretpostavljam da bi se naša mala tržišna kapitalizacija u moru ponude i tražnje na svetskom tržištu brzo utopila. Kod poljoprivrednih roba situacija je drugačija. Uzmimo samo tržište kukuruza gde Srbija već godinama kotira u društvu TOP 10 najvećih svetskih izvoznika“, mišljenja je Galetin.

Stojanović ističe da se može razmišljati o zamenljivim robama iz poljoprivrede koje se mogu skladištiti i standardizovati. Uslov je da postoji dovoljno zainteresovanih ponuđača i kupaca, kao i onih koji su spremni da preuzmu rizik, ali za sada, smatra, za proizvode poput rudnih bogatstava i metala ovaj kriterijum nije ispunjen u nacionalnim okvirima.

– U svetu funkcionišu razvijene berze za trgovinu metalima, a korišćenje izvedenih hartija od vrednosti (fjučersa i opcija) u najvećem broju slučajeva ne podrazumeva fizičku razmenu robe. Vrši se samo osiguranje cene proizvoda, a razmenjuje se novčani iznos vezan za razliku između cene na spot tržištu u trenutku kupoprodaje i cene koja je definisana ranije kupljenim ili prodatim terminskim ugvorom. Stoga ništa ne sprečava naše kompanije da se pojave kao učesnici na već postojećim berzama metala u svetu – navodi profesorka Stojanović.

Da bi se uspostavilo terminsko poslovanje, potrebno je da postoji i dobro uspostavljen sistem javnih skladišta. Gde je problem?

– Zakon o javnim skladištima je donet još sredinom 2009. godine. Reč je o dobrom zakonu. Zakon je ispratio sve potrebne institucionalne i tehničke kapacitete naše poljoprivrede i u početku počeo da daje dobre rezultate. U strukturu zakona je uneta i klauzula o obaveznom osiguranju robe, a robni zapis je bio pouzdana i sigurna hartija od vrednosti koja je imaocu obezbeđivala neprikosnoveno raspolaganje robom u odgovarajućem kvantitetu i kvalitetu kako je pisalo u tom robnom zapisu. Vremenom, međutim, robni zapis je prerastao u sredstvo kojim su javni skladištari na razne načine primoravali poljoprivredne proizvođače da otkupe robu, pa zatim sami sebi emituju robni zapis (što formalno nije protivzakonito) i tako na osnovu vlasništva nad zapisom isti koristili kao kolateral za podizanje kredita. Najslabija karika čitavog sistema je bio kontrolni mehanizam, državni nadzor, pa je i autoritet skladištara počeo da se urušava, a zakon obesmišljava. Danas, iako zakon „de jure“ postoji, „de facto“ ne funkcioniše. Velika šteta, jer je jedna velika prilika za uređenjem tržišta poljoprivrednih proizvoda propuštena – objašnjava Galetin.

Uz zapis do većeg kredita

Kod skladištenja robe pojavljuje se jedna poželjna hartija od vrednosti, a to je robni zapis. Robni zapis javno skladište izdaje na osnovu zaključenog ugovora o uskladištenju i njime se dokazuje vlasništvo nad naznačenom količinom i kvalitetom uskladištenog poljoprivrednog proizvoda. Nesporne su prednosti koje robni zapis ima na razvijenim tržištima i zašto je on poželjan kao HOV za poljoprivredne proizvođače ali i za banke. Banke imaju interes da robni zapis (skladišnica) funkcioniše jer na osnovu njega mogu odobriti lombardni kredit. Radi se o ulaganju sa manjom stopom rizika jer se kao kolateral nudi uskladištena roba. Ukoliko bi funkcionisalo i terminsko tržište (tržište izvedenih HOV), praksa pokazuje da bi banke mogle da odobravaju i veće iznose kredita. Na taj način poljoprivredni proizvođači bi odmah mogli da uđu u proces ponovnog ulaganja u naredni ciklus proizvodnje i da čekaju povoljniju cenu koja se postiže protokom vremena između berbe i prvih realnih procena budućeg roda.

Posla i za osiguravače

Za osiguravače, siguran je Galetin, u celoj ovoj priči takođe ima posla.

– Dokle god naši paori osiguranje useva budu shvatali kao trošak, a ne kao investiciju u sigurnost, bojim se da se neće promeniti njihova svest o potrebi osiguranja. Sa druge strane ako institucije koje danas imaju ambiciju da organizuju berzansko trgovanje, osiguranje robe ne involviraju u svoj sistem trgovanja, pogotovo tih nestandardizovanih terminskih forvard ugovora, mislim da će ozbiljno narušiti osnovni princip berzanskog trgovanja, a to je sigurnost – kaže Galetin.

Pročitajte još:

Stojanović smatra da je za pojavu institucionalnih investitora poput banaka ili osiguravača kao pouzdanih ulagača na ovakvim robnim berzama, bitna izgradnja poverenja u funkcionisanje sistema berzanskog trgovanja.

Gomila problema

Strah od nekontrolisanog rasta cena izazvan velikim stimulativnim paketima podrške nastalih kao rezultat saniranja posledica pandemije koronavirusa, monopolizacija tržišta, nepovoljno kreditiranje poljoprivrede i odsustvo efikasnog sistema zaštite poljoprivredne proizvodnje, slaba zainteresovanost za osiguranje prinosa ‒ samo su neki od brojnih razloga zašto su nam potrebna razvijena robna tržišta.

Država je svesna problema, ali čini se da se ne usuđuje ići dalje od intervencije. Tako je proteklog meseca (jun) usvojen Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji podrazumeva niz mera, pa tako i javnu intervenciju kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene. Propisom je predviđeno da ukoliko se desi da je cena poljoprivrednih proizvoda mala, novi Zakon pruži mogućnost proizvođačima za privatno skladištenje robe uz pomoć države i da se zatim roba proda tek kad cena bude veća. Robna berza se, međutim, nigde ne spominje, iako je logično prateći element tržišta.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Bonitet