Dobitna kombinacija Srbije: Nije "IT ili agrar“, nego IT u agraru

Od 600 startapa u Srbiji u 2022. godini, njih 8,4 odsto je vezano za poljoprivredu, a još 2,4 odsto za proizvodnju hrane, što ovaj agrotehnološki, tj. agritek sektor, stavlja ispred nekih IT sektora sa kojima startape više povezujemo, kao što su gejming i blokčejn.

O tome otkud tolika, pomalo iznenađujuća, sklonost srpskih inovativnih kompanija u nastajanju prema poljoprivredi, 24sedam je razgovarao sa Tadejem Kurepom, programskim direktorom projekta "Preduzmi ideju“ koji vodi Inicijativa "Digitalna Srbija“, a podržava USAID.

Ekosistem u malom

- Imati pedeset ili šezdeset startapa u agriteku svakako nije mala stvar, i to je već jedan ekosistem u malom. Doskoro smo imali „dilemu“ u javnosti da li nam je kao zemlji budućnost u poljoprivrednoj proizvodnji ili u IT-ju, kao brzorastućem izvoznom sektoru, ali sada se već pokazuje da je moguća perspektiva i „IT u poljoprivredi“, odnosno industriji hrane. Nije to više pitanje čemu od ova dva da „damo prioritet“, već kako to da povežemo i svetu ponudimo i postignemo nešto zaista veliko – kaže Kurepa za 24sedam.

Za zemlju koja ima tako razvijenu poljoprivredu, kao odličnu tehnološku bazu, ali i dobre naučne institute i znanje i iz poljoprivrede i iz IT-ja i visokih tehnologija, bilo bi šteta da se te dve ili tri stvari ne povežu, smatra naš sagovornik.

Imati ovako veliki broj startapa u agriteku u odnosnu na njihov ukupan broj nije uobičajeno ni za region ni za svet, iako je značajan i udeo startapa koji se bave gejmingom, blokčejnom i bio-tehnologijom. Tu je Srbija malo specifična.

- Dobar deo zasluga za to pripada "Biosens institutu“ iz Novog Sada. To je institucija ne od lokalnog ili regionalnog značaja već, možemo slobodno reći, evropskog i globalnog. Tamo se razvijaju neke od najsavremenijih tehnologija iz ove oblasti. I to je, uz finansiranje, taj oblik podrške koji je potreban startapima da bi razvili a potom i široko primenili svoje proizvode. Neophodan nam je taj „transfer tehnologije“ od ideje i naučne postavke do proizvoda koji se primenjuje na terenu – naglašava Kurepa.

"Čemu služe" startapi u agraru

A čime ti tehnološki startapi uopšte mogu da se u poljoprivredi i proizvodnji hrane bave? Odgovor je, u najkraćem, svime.

- Od najrazličitijih senzora na poljima koji daju podatke o zemljištu, vlažnosti, stanju i potrebama biljaka, preko analiza tih podataka i onih koji se dobiju satelitskim snimcima ili snimanjem terena dronovima, do istih tih dronova i robota koji primenjuju potrebne agrotehničke mere prema svakom delu terena ponaosob. Na primer, praćenje pravog svetlosnog spektra može vam reći kada je najbolje vreme za žetvu ili berbu. Svaki indikator ili analiza je tehnološka, ali pravi agritek se dobija tek spajanjem svega u objedinjen sistem – objašnjava Kurepa.

Samo uz takvu tehnologiju, koju mogu obezbediti startapi u Srbiji, mogu se racionalno koristiti resursi kao što je na primer voda, ili smanjiti negativan uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, što će biti veliki problemi već u bliskoj budućnosti.

- Kao što je bila razlika između oranja volovskom zapregom i oranja traktorom, kada se pojavio, tako je i sada razlika između toga da ne primenjujete nove tehnologije ili da ih uspešno koristite – naglašava Tadej Kurepa.

Profimedia

Zbog toga, da bi to moglo da se masovno uvede u poljoprivredu, veoma je važno da startapi, kroz saradnju sa naučnim institucijama, imaju pristup novim znanjima i tehnologijama i svoje ideje i proizvode testiraju u praksi, a onda dobiju pažnju tržišta i potrebne investicije, kaže naš sagovornik.

A investitora ima i za agritek, kao i za svaku oblast u kojoj se rađa nešto novo što bi u budućnosti moglo da bude neophodno i svakodnevno.

- U Srbiji imate „VC Fond“ za startape „Telekoma Srbije“, ali i još dva koja su u nastajanju. Međutim, imamo i 20-30 fondova u širem regionu od Turske do Slovenije i Poljske, koji se interesuju i za startape u Srbiji. Interesovanje nesumnjivo postoji, ali pre dobijanja tih investicija, ponoviću, potrebno je startapima omogućiti pristup dodatnom znanju i validaciji – naglašava Kurepa.

Šta nam je pokazao „Startap skener 2022“?

Program "Preduzmi ideju“ je, kao deo Inicijative "Digitalna Srbija“, učestovao u izradi pregleda čitavog srpskog ekosistema u kome nastaju nova inovativna preduzeća "Startap skener 2022“. Podaci koji su dobijeni su veoma ohrabrujući.

- Skener je pokazao da je u toku prethodne godine srpski startap ekosistem porastao za više od 20 odsto, po skoro svim parametrima, uključujući i broj startapa sa 450 na više od 600. To je bitno, jer zaposleno je više od 2.000 ljudi. Što je još značajnije, ove godine se očekuje nastavak rasta i dve trećine firmi je procenilo da će porasti za 50 odsto. To je novih 3.000 ljudi u 2023. godini - kaže Kurepa.

Trend u samom ekosistemu je da se povećava prodaja, da se prikuplja više kapitala, i zapošljavaju novi članovi.

- To potvrđuje naš stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može da bude motor razvoja čitave srpske privrede i ekonomije. Daleko smo od Finske, koja je po tome vodeća u Evropi, gde ima gradova veličine Beograda u kojima ima startapa više nego u celoj Srbiji. Ali ovo jeste prilika da iskoristimo industrijsku revoluciju 4.0 i skokom nadoknadimo zaostatak – zaključuje Tadej Kurepa iz "Preduzmi ideju“.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi