Selo kome nema ravnog: Studirao u gradu da bi vozio traktor po Bačkoj (FOTO/VIDEO)

Filip Ćosić (28), iz jedne od najstarijih starosedelačkih porodica u Ravnom selu, mladi je poljoprivrednik kojeg nije privukao život u gradu. Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a potom i tamošnji Poljoprivredni fakultet, ali i dalje misli da njegovom selu za život nema ravnog.

- Želja mi je bila da ostanem na svom imanju i poboljšam gazdinstvo koliko je god moguće. Moj cilje je ratarstvo, što sam i studirao na fakultetu, gde sam stekao konkretan znanja potrebna za proizvodnju ali i upoznao dosta ljudi iz sveta poljoprivrede, koji mi i danas pomažu ako zatreba – kaže Filip za AgroTV.

Ćosići se bave se ratarstvom, obrađuju stotinak hektara zemlje na kojoj gaje pšenicu, kukuruz i soju, a nešto lucerke i raži gaje za stoku. Ovčarstvo im je sekundarna aktivnost na porodičnim imanju, mada i tu imaju solidno stado od 250 umatičenih grla rase virtemberg.

Od malena na traktoru

Bavljenje poljoprivredom Filipu je bila životna želja od malena i odlazak u Novi Sad kao veliki grad to nije promenio. Filip sa suprugom, ocem Milenkom i bratom Igorom (inače akademski obrazovanim muzičarem) uspešno primenjuje savremene poljoprivredne metode na svom imanju.

- Danas je biti poljoprivrednik mnogo lakše nego mom dedi ili pradedi. Imamo savremene mašine, klima uređaje u traktorima, slušamo muziku... Možeš ceo dan da radiš a da se ne premoriš – tvrdi najmlađi Ćosić.

A ni život na selu, pogotovo u Ravnom Selu, nije kao što je nekad bio. Ćosići kažu da su gotovo svaki dan u Novom Sadu, koji im je na dvadestak minuta vožnje autoputem.

- A tu je i Fijakerijada i Filmski festival kada dođe mnogo sveta i selo bude kao košnica - kaže mladi domaćin.

Filip je, kao mladi poljoprivrednik, konkurisao „na svim mogućim“ konkursima za subvencije u agraru

- Zahvaljujući republičkom Ministarstvu poljoprivrede i Pokrajinskoj vladi uspeli smo da obnovimo čitavu mehanizaciju pa imamo sve novo i što se tiče farmerske i što se tiče ratarske proizvodnje. Povraćaj sredstava nam je bio od 25 do 50 odsto, zavisi od konkursa. A konkurisaćemo i dalje, da dokupimo šta nam još fali – kaže Filip.

Kao Danci

Ono što se ne može kupiti, Ćosići su napravili sami, pa tako imaju i drvene silose za žito po danskom sistemu. Više ni utovar sena nije kao što je bio, jer rolo bale sada uz mehanizaciju ne zahtevaju veliku radnu snagu, koje je sve manje po selima.

 

Što se tiče prodaje robe, žito zbog silosa nije problem jer sami određuju vreme za trgovinu, a ni za konzumne ovce ne manjka kupaca.

- Nakon korone se tržište vratilo na normalu i imamo tražnju. Rade restorani, imamo veselja… konzumni deo ide dobro. Glavna reklama nam je učešće na Novosadskom sajmu, javljaju nam se posle ljudi iz cele Srbije – napominje Filip.

Planova ima i za dalje. Zasada ostaju na postignutom broju ovaca a u ratarstvu žele još više. Ukoliko bude mogućnosti povećaće površine pod žitaricama.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi