"Velimirijanum" - Zadužbina nepriznatog sina kneza Mihaila o kome se nije smelo pričati
U 11. delu priče o zadužbinarima, čija istorija datira još iz srednjeg veka, portal 24sedam pisao je o narodnom dobrotvoru
Na spisku onih koji su imovinu ostavljali narodu i državi, ponekad se nađu i oni koji su od tog istog naroda bili odbacivani za života, a dokaz da je patriotizam često snažniji od promenljivih društvenih prilika bio je i čovek neobičnog imena – Viljem Berghaus.
Jedini Obrenović koji je ceo imetak ostavio otadžbini, rođen je kao vanbračno dete 17-godišnje Slovenke Marije Berghaus i kneza Mihaila.
Pravoslavlje i novo ime
Velimir Teodorović, Vikipedia
Viljem je o viđanju sa ocem jednom rekao: On mi da ruku, koju ja poljubim, zatim poljubi mene u čelo, pita me o učenju, da mi savet o odevanju, pokloni mi dukat i neku knjigu, a zatim je audijencija gotova! Meni dođe da ga zagrlim i izljubim, ali ne smem.
Godine 1866. prelazi na pravoslavlje. Mitropolit beogradski Mihailo bio mu je kum na krštenju, gde dobija ime Velimir Teodorović. Prezime Teodorović bilo je staro prezime koje su rodonačelnici loze – Miloš, Jevrem i Jovan, prihvatili kao prezime u znak zahvalnosti prema braći po majci Milanu i Jakovu.
Od tog trenutka, na zamršenu dinastičku scenu stupa Velimir Mihailo Teodorović.
Knez Mihailo Obrenović, Wikipedija/Delo slikara Johana Boša
Nakon smrti oca, u atentatu u Košutnjaku 1868. godine, kao nasledstvo dobija 35.000 dukata i imanje “Negoja” u Maloj Vlaškoj, površine oko 4.000 hektara.
Pomagao je i umetnost, posebno Narodno pozorište koje je nastalo zaslugom njegovog oca. Zahvaljujući prihodima od imanja “Negoje”, za života je pomagao srpske studente.
Kraljevina Srbija – njegov jedini naslednik
Velimir Teodorović, Vikipedia
Velimir iznenada umire 1898. u 48. godini. Srpski studenti i dugogodišnji sobar Petković sahranili su ga u Minhenu.
Niko od Obrenovića nije prisustvovao sahrani.
U narodu će ostati upamćen kao jedini iz porodice Obrenović koji je svoju imovinu zaveštao Srbiji. U testamentu iz 1889. navodi se da je jedini naslednik celokupne njegove pokretne i nepokretne imovine – Kraljevina Srbija.
U testamentu, pored ostalog, kaže:
Moje celo imanje dobio sam poklonom, kao neograničenu svojinu, i mogu njime bez ograničenja da raspolažem. Ako bih ja, ne ostavivši potomaka iz zakonitoga braka, umro, to će sve moje pokretno i nepokretno imanje, ma gde se ono nalazilo, pripasti mojoj Otadžbini, to jest Kraljevini Srbiji kao mojem jedinom i isključivom nasledniku. Ovo će moje imanje biti odvojeno od državnog imanja kao zadužbina, i ova će zadužbina nositi ime: Velimirijanum.
Zadužbinski fond usmeren ka nauci i obrazovanju
Poštujući poslednju Velimirovu želju, ustanovljen je zadužbinski fond usmeren na unapređenje nauke, umetnosti, trgovine, industrije i zanatstva u Srbiji. Ukupna suma kojom je raspolagala Zadužbina, nakon svih peripetija i pretendenata na Velimirovu zaostavštinu, te prodajom imanja u Rumuniji, dosegla je sumu od oko 1.700.000 tadašnjih dinara u zlatu.
Pročitajte još
Državni savet je upravljao radom Zadužbine “Velimirijanum”, a za prvog predsednika saveta imenovan je Nikola Pašić. Po završetku Prvog svetskog rata sredstvima zadužbine u Srbiju su preneti posmrtni ostaci Velimira Teodorovića. Sahranjen je na Novom groblju u Aleji velikana. Na grobnici stoji samo “Narodni dobrotvor”.
Fond je pomagao i finansirao i veliki broj dobrotvornih ustanova, dečja obdaništa, razne esnafske komore, fondove za siromašne studente, pevačka društva, Kolo srpskih sestara, Srpsku akademiju nauka i Beogradski univerzitet. Otkupljivane su knjige i časopisi, i na taj način pomagani pisci i izdavači. Knjige su slane bibliotekama širom Srbije.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari