Rodoljubivi pisac koji je pomogao da Srbija postane moderna država: Ko je bio Milan Kujundžić Aberdar?

22.06.2021

09:35

0

Autor: Luka-Đorđija Talevski

U osmom delu priče o zadužbinarima, čija istorija datira još iz srednjeg veka, portal 24sedam pisao je o poznatom zadužbinaru koji je ostavio traga na modernom srpskom školstvu

Aberdareva ulica, Printscreen/Google Maps

Pesnik, filozof, profesor, ministar prosvete, predsednik Narodne skupštine Srbije, diplomata, akademik i zadužbinar bio je Milan Kujundžić, čovek koji je Srbiju višestruko zadužio, pomogavši joj na putu razvitka u modernu državu.

Ostavio je traga na modernom školstvu u Srbiji uvođenjem predškolskog rada, osnivanjem ženskih škola, podizanjem ranga gimnazije na osam godina i Bogoslovije na rang više škole.

Takođe, jedan je i od zaslužnih za donošenje Zakona o Srpskoj kraljevskoj akademiji.

Pisac rodoljubive poezije

Rođen je u Beogradu kao Janićije, ali je svoje ime promenio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama. Pod tim nadimkom objavljivao je zbirke lirskih pesama – “Aberdar”, “Prvi jek”, “Drugi jek”, spev “Srpski Patrijar” i baladu “Nevesta hajdukova”.

Vikipedija

Većina ostale poezije koju je napisao bila je romantičarsko rodoljubiva, u kojoj se omladina poziva na oružje protiv ugnjetača i ostvarenje ujedinjenja.

Reč “aberdar” označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka.

Studirao u Beču, Minhenu, Parizu i na Oksfordu

Milan je osnovnu školu završio kod Saborne crkve, a potom je upisao nemačku gimnaziju u Pančevu, gde se zbog slabog zdravstvenog stanja nije dugo zadržao.

Otac ga je vratio u Beograd, gde je završio sedam razreda gimnazije, koliko je tada u Srbiji ona i trajala, da bi se potom 1859. upisao na pravni odsek beogradskog Liceja.

Pročitajte još

Zbog incidenta na Čukur-česmi i turskog bombardovanja Beograda 1862. prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.

Pre nego što je završio studije, 1866. ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi.

Bio je profesor filozofije na Velikoj školi dva puta: od 1866. do 1867. i od 1873. 1882, a na mestu ministra prosvete nalazio se od 1885. do 1887. godine.

Kada je 5. aprila 1887. kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar.

Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima (1876-1878) i zbog toga je bio unapređen u majora, a kasnije i u potpukovnika.

Zadužbina

Narušenog zdravlja 1891. godine, odlučio je da napiše testament u kojem je Srpskoj kraljevskoj akademiji zaveštao letnjikovac “Zvezda” na Topčideru, i sumu od 1.500 dukata za njegovo održavanje, uz obavezu da obrazuje Zadužbinu Milana Kujundžića Aberdara.

Fond je bio namenjen i nagrađivanju objavljenih radova te naučne ustanove.

Zadužbina je započela sa radom tek 1931, jer su njegovi dalji srodnici koji su polagali pravo na nasledstvo, u nameri da ospore testament, pokrenuli sudski spor sa Srpskom kraljevskom akademijom, koji se razvlačio decenijama.

Aberdarova grobnica na Novom groblju, Vikipedija

Akademija je uspela da okonča taj spor tek 1907, u svoju korist, ali je nažalost zaveštani letnjikovac u međuvremenu usled nebrige i elementarnih nepogoda bio sasvim ruiniran.

Molbu za prodaju letnjikovca upućenu Ministarstvu prosvete 1910. odobrio je Državni savet Kraljevine Srbije tek 3. maja 1913. godine.

Materijalna vrednost Zadužbine bila je tada 779.000 dinara u srebru, sa godišnjim prihodom od 45.000 dinara.

Od 1931. do 1940. godine, Srpska kraljevska akademija je dodeljivala godišnju nagradu iz ovog fonda za naučno delo, a takođe je iz sredstava Zadužbine pomagano pri izdavanju 117 knjiga biblioteke Posebna izdanja.

Nasleđe

Aberdareva ulica, Printscreen/Google Maps

Danas samo jedna ulica u centru Beograda nosi ime Milana Kujundžića – Aberdara, uprkos značaju koji je imao za srpski narod, a poznata je po tome što se u njoj nalazi jedan deo zgrade RTS, porušen tokom NATO bombardovanja.

Nije se ženio niti je imao potomstvo.

Preminuo je 14. novembra 1893. godine.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti