Smrt evropske demokratije: Kako je borba EU protiv koronavirusa ušla u opasnu fazu

Evropa polako ali sigurno počinje da se okreće načinu vladanja koji liči na tiraniju. Austrija će uskoro početi da kažnjava one koji odbiju vakcinu protiv kovida 19, a izgleda da će to uraditi i Nemačka, što je nagovestio novi kancelar Olaf Šolc.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, zapitala se javno da li bi svaka država članica trebalo da uradi isto i da napravi prestupnike od onih koji odbijaju vakcinu. U Italiji ste lišeni sredstava za život ako kažete "ne" vakcinaciji, jer nevakcinisanima nije dozvoljeno da rade. U Grčkoj svi stariji od 60 godina moraju da plaćaju vladi 100 evra mesečno ukoliko su odlučili da se ne vakcinišu.

Policija u Roterdamu otvorila je vatru na one koji su protestovali protiv epidemioloških mera i tom prilikom povređene su tri osobe. Austrijski policajci nisu se libili da upotrebe palice protiv izgrednika koji su bili među hiljadama demonstranata okupljenih na ulicama Beča zbog protivljenja obaveznoj vakcinaciji. U Briselu, birokratskom srcu Evropske unije, na demonstrantima su korišćeni vodeni topovi, a na nezadovoljne građane bacan je i suzavac.

Sve to je jedna velika ironija. U samom centru Evropske unije, navodno liberalne zajednice država, obični ljudi koji se bore za slobodu i pravo izbora bivaju pretučeni i hapšeni. Retko kada je priča moderne Evrope o „ljudskim pravima“ i njihovom „poštovanju“ bila toliko isprazna.

U EU se trenutno odvija zastrašujući proces. Ne samo što se uvode još stroža ograničenja s ciljem da se koronavirus i širenje omikron soja zaustave, nego se dešava da države počinju da određuju građanima šta da ubrizgaju u sebe, lišavajući ih tako čak i prava da sami odlučuju o svom životu i telu. Potezi koje su države članice EU vukle u poslednjih nekoliko nedelja govore o nagloj propasti evropskog liberalizma i o ulasku u eru autoritarnosti.

Profimedia

Jedna od ideja o kojoj se raspravlja u Austriji uoči njenog obaveznog zakona o porezu koji će biti uveden u februaru jeste da građani koji odbiju vakcinaciju budu pozvani na lokalni sud. Ako se dva puta ogluše o poziv, čeka ih kazna od 3.600 evra. Ako nastave da ignorišu zahtev države da im se pruži lečenje koje ne žele, biće kažnjeni sa 7.200 evra. Još uvek nema govora o zatvaranju ljudi koji ne žele da prime vakcinu, ali austrijska država kristalno jasno daje do znanja da će koristiti svoju moć da nevakcinisanima isprazni džepove.

Nemačka je već primenila zatvaranje nevakcinisanih, to jest iskoristila je snagu zakona da podeli stanovništvo na one koji su doneli ispravnu medicinsku odluku i koji zato mogu da uživaju u mrvicama slobode, i one koji nisu, pa zbog toga ne zaslužuju ništa manje od kućnog pritvora.

Čini se da Ursula fon der Lajen smatra da svaka država članica EU treba da natera svoje građane na vakcinaciju. Petsto miliona stanovnika Evropske unije, navodnog branioca ljudskih prava i političke unije za koju se tvrdilo da je neophodna za očuvanje dostojanstva i slobode modernih Evropljana, suočava se s neoimperijalnim zahtevom da se leči kako se u suprotnom ne bi suočili sa ozbiljnim posledicama. Za to vreme mnogi zaboravljaju da je obavezna vakcinacija protivna Nirnberškom kodeksu, koji insistira na dobrovoljnom pristanku za medicinsku intervenciju.

Državni diktat koji određuje da će samo oni koji pristanu na određeni oblik lečenja moći da uživaju u slobodi, samu slobodu će učiniti uslovljenom, to jest nemogućom ukoliko ne radite ono što država želi. Čak ni vakcinisani neće biti istinski slobodni. Imaće male privilegije, da nastave sa svakodnevnim životom, ukoliko pristanu da redovno primaju vakcinu. Ukoliko odbiju da prime treću ili četvrtu dozu, i to bi im moglo biti uskraćeno.

- Uprkos mesecima ubeđivanja, uprkos intenzivnim medijskim kampanjama, uprkos diskusijama u raznim medijima, nismo uspeli da ubedimo dovoljan broj ljudi da se vakciniše - rekao je bivši austrijski kancelar Aleksander Šalenberg prošlog meseca, kada je najavio da će njegova zemlja biti prva u Evropi koja će uvesti obaveznu vakcinaciju.

Profimedia

U drugim državama vakcinacija je obavezna za određene grupe stanovništva, a nevakcinisanima su nametnuta sve stroža ograničenja, dok se Evropa bori sa mnogim izazovima zbog naglog porasta broja novozaraženih i niske stope vakcinacije.

Skoro godinu dana od početka kampanje vakcinacije u EU, sa svakim trećim nevakcinisanim Evropljaninom, vlade država članica oklevaju da donesu odluke koje bi mogle da budu korisne opozicijama u tim zemljama - ukoliko vlast nametne strože mere, narodni gnev bi mogao da ojača.

Pitanje poverenja

Samo 19 odsto Evropljana uključuje svoju vladu u najpouzdanije izvore proverenih informacija o vakcinama protiv kovida 19, prema istraživanju koje je u maju 2021. sproveo Evropski barometar, zbirka istraživanja javnog mnjenja koja se u okviru zemalja članica redovno sprovode u ime institucije EU.

Čak i pre pandemije, oklevanje u Evropi kada je reč o primanju vakcine bilo je u snažnoj korealciji s nepoverenjem u vodeće stranke i vlade.

Ono što je pandemija pružila jeste test te korelacije u realnom vremenu širom Evrope. Tokom skoro dve godine borbe većina zemalja iscrpela je sve taktike za podsticanje ljudi da se vakcinišu, a veliki broj onih koji su ostali nevakcinisani u određenim zemljama pokazuje da upravo tamo postoji nepoverenje u vladu i tradicionalne političke stranke.

Profimedia

U suštini, ljudima koji veruju institucijama nije potrebno ubeđivanje pred pandemijom, a ljudi koji to poverenje nemaju sigurno ga neće steći pod pritiskom.

U istočnoj Evropi stopa vakcinacije je najniža. Bugarska ima najmanji broj vakcinisanih od svih, jer je samo 26,6 odsto ukupne populacije primilo obe doze. Ova zemlja prolazi kroz veliku političku krizu, o čemu svedoči i to što su samo ove godine u njoj tri puta održavani parlamentarni izbori.

Osim toga, postoje poteškoće sa dopremanjem vakcina do udaljenijeg i starijeg ruralnog stanovništva i u istočnoj Evropi i u nekim od zemalja u kojima je broj vakcinisanih nizak.

Na zapadu se niže stope vakcinacije takođe mogu uočiti u zemljama i regionima sa popularnim ili glasnim populističkim ili ekstremističkim pokretima, kao u Nemačkoj, Austriji i severnoj Italiji.

U članku objavljenom u časopisu "Psichological Medicine" u oktobru, Mišel Ročato i Silvija Ruso sa Univerziteta u Torinu tvrde da njihova studija pokazuje da ljudi sa populističkom orijentacijom imaju tendenciju da odbiju vakcinu protiv kovida 19, u skladu sa prethodnim istraživanjem koje je pokazalo da je odbijanje vakcina često politizovano, ali da njegova politizacija nije ograničena na tradicionalni rascep levo-desno.

Novi zajednički neprijatelj

Sofi Tisije, koja organizuje proteste protiv ograničenja i vakcina u Francuskoj, kaže da su ovi protesti stvorili novu političku snagu koja je radikalna, ali prevazilazi partijske političke linije.

AP Photo/Vadim Ghirda

Ona ističe da njena grupa nastoji da stvori građansku opoziciju koja je van izbornih razmatranja i više deluje kao pas čuvar koji sedi izvan sveta politike da bi mogao da mu kaže: Vidi, ti više ne štitiš naša prava, ti više ne štitiš naša prava po zakonu.

U avgustu je više od 230.000 ljudi izašlo na ulice širom zemlje u jednom danu nakon što je Francuska postala jedna od prvih evropskih zemalja koja je objavila obaveznu upotrebu relativno strogih kovid propusnica.

- To je ozbiljno uzburkalo stvari jer su ljudi shvatili da se život kakav su vodili bliži kraju. Ljudi više ne bi bili slobodni niti bi mogli da izlaze napolje kao ranije - rekla je Tisije.

Od tada je intenzitet protesta u Francuskoj oslabio, delom zato što nijedna mejnstrim stranka nije otvoreno ohrabrivala svoje pristalice da im se pridruže. Stope vakcinacije u Francuskoj su među najvišima u Evropi, što ukazuje na to da čak i u zemljama u kojima postoji velika neodlučnost u vezi sa vakcinom, kao što je bio slučaj u Francuskoj pre pandemije, stav krajnje desnice ili populističkih partija o cepivu može imati uticaj.

Na drugim mestima u Evropi takve grupe očigledno raspiruju bes onih koji su protiv vakcinacije. U Austriji je krajnje desničarska Slobodarska partija organizovala nekoliko protesta otkako je vlada prošlog meseca saoštila da će da uvede obaveznu vakcinaciju širom zemlje. Kako je najavljeno, vakcinacija će biti obavezna od februara 2022. godine.

Čak i dok je najavljivao taj potez, Šalenberg je optužio Slobodarsku partiju Austrije da je odgovorna za niske stope vakcinacije u zemlji i da je doprinela neodlučnosti ljudi koji se nisu vakcinisali.

AP Photo/Lisa Leutner

- Imamo previše političkih snaga u ovoj zemlji koje se bore protiv vakcinacije žestoko, masovno i javno. To je neodgovorno. Podstaknuti ovim radikalnim protivnicima vakcinacije i lažnim vestima, previše ljudi, nažalost, nije vakcinisano. Posledica su krcata odeljenja intenzivne nege i ogromna ljudska patnja - rekao je Šalenberg.

U drugim evropskim zemljama populističke partije su takođe odlučile da iskoriste priliku. Podela u mišljenju u vezi sa epidemiološkim merama više se ne odnosi na ekstremnu levicu i ekstremnu desnicu, rekao je francuski politikolog Žan-Iv Kami, već „na mejnstrim i periferiju“.

- Radi se o mnogo većim ekstremima. O najekstremnijim marginalnim grupama koje koriste pandemiju da kažu: „Ovaj virus je laž, nema pandemije i vaše vlade vas obmanjuju. To je svetska zavera u koju su uključene vaše nacionalne vlade. One koriste pandemiju da naruše vaša individualna prava i koriste propusnice za vakcinaciju da bi došli do vaših ličnih podataka.“

U delovima istočne Evrope, u Nemačkoj i oko nje, od severne Italije do Holandije i Austrije, stranke koje su se nekad fokusirale na imigraciju ili Evropu počele su da koriste sve veći gnev onih koji se protive vakcinama i ograničenjima uvedenim zbog kovida 19, računajući da će tim apolitičnim pitanjem privući pristalice. Zato je sve više partija koje se bore protiv vakcinacije i strogih epidemioloških mera, sve glasnije pričajući o ugrožavanju osnovnih ljudskih sloboda.

Obavezna vakcinacija

Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da nije za uvođenje obavezne vakcinacije, jer ona potencijalno može uticati na poverenje javnosti. Doktor Hans Kluge, direktor SZO za Evropu, rekao je da to treba koristiti kao apsolutno poslednje sredstvo i primeniti ga samo kada su iscrpljene sve druge opcije za poboljšanje stope vakcinacije.

Profimedia

U delu sveta u kom je borba protiv pandemije već bila otežana zbog onih koji su bili neodlučni, uvođenje obavezne vakcinacije moglo bi da podstakne još veći otpor.

- Zabrinuti smo da bi antivakseri mogli da zauzmu još ekstremnije pozicije. To je jedan rizik. Ali takođe treba da uzmemo u obzir i to da će tamo gde vakcine postanu obavezne morati da postoji kontrola i da bi to moglo dodatno da podrije poverenje u institucije - rekla je Ruso sa Univerziteta u Torinu.

Drugim rečima, prisiljavanje na vakcinaciju moglo bi da navede ljude da prime cepivo, dok bi neke od njih izmamilo na ulice, pošto bi se potvrdila ili dodatno podgrejala njihova duboka sumnja u „sistem“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi