Kontradiktorni velikan: Tomas Džeferson bio je jedan od osnivača SAD, a istina o skandalu koji ga je pratio otkrivena je tek dva veka kasnije

Tomas Džeferson, jedan od osnivača SAD, autor Deklaracije nezavisnosti SAD i treći predsednik Amerike, prešao je dug politički put pre nego što je postao šef države. Bio je guverner Virdžinije, ministar SAD u Francuskoj, potpredsednik Amerike i na kraju njen predsednik.

Rođen je 13. aprila 1743. godine kao treće od desetoro dece u porodičnoj kući u Šadvelu u Virdžiniji. Otac mu je bio Piter Džeferson, vlasnik i nadzornik plantaže, a majka Džejn Randolf, ćerka Izama Randolfa, kapetana broda i vlasnika plantaže. Posle očeve smrti veliko imanje podelili su Tomas i njegov brat Randolf, a budući predsednik tako je postao i vlasnik robova, kojih je bilo između 20 i 40.

Robovlasnik željan znanja

Od malih nogu Džerson se interesovao za nauku i jezike, pa je već sa devet godina počeo da uči latinski, grčki i francuski, da bi se sa 16 upisao na koledž Vilijam i Meri u Vlijamsburgu. Diplomirao je već 1762, nakon samo dve godine studiranja. Posle studija počeo je da se interesuje za politiku i u advokatsku komoru Virdžinije primljen je 1767.

Kroz ceo život trudio se da što više nauči. Skupio je nekoliko hiljada knjiga u svojoj biblioteci na imanju Montičelo. Nakon što su Britanci spalili kongresnu biblioteku 1814. godine, Džeferson je ponudio na prodaju svoju kolekciju od preko 6000 knjiga po ceni od četiri dolara po knjizi. Kasnije, nakon što je shvatio da ne poseduje većinu knjiga iz kolekcije, napisao je pismo Džonu Adamsu u kom je istakao: “Ne mogu da živim bez knjiga”.

Oženio se 1772. udovicom Martom, koja je tada imala 23 godine. Ona je važila za atraktivnu i elegantnu ženu, a dešavalo se i da upravlja Džefersonovim imanjem. Imali su srećan brak, a smatra se da ih je spojila ljubav prema muzici. Rodila mu je šestoro dece: Martu, zvanu Petsi (1772—1836), Džejn (1774—1775), sina koji nije dobio ime (1777), Meri Vajliz, zvanu Poli (1778—1804) i Lusi Elizabet (1782—1785). Jedino su Marta i Meri preživele do svojih zrelih godina.

Kad je Martin otac umro 1773, ona i Džeferson nasledili su njegovih 135 robova i 11.000 hektara zemlje, ali i dugove koje je ostavio iza sebe, koje su otplaćivali godinama. Porodica Džeferson upala je zbog toga u finansijske probleme. Nedugo zatim Marta Džeferson je obolela od dijabetesa, a česti porođaji samo su pogoršali njeno stanje. Nekoliko meseci nakon rađanja njihovog poslednjeg deteta, u 33. godini Marta je umrla (6. septembar 1782). Džeferson je bio prisutan kad je izdahnula, sedeo je pored njenog kreveta i dugo nije mogao da se pomiri sa njenom smrću. Sledeće tri nedelje zatvorio se u sobi i neumorno šetao po njoj. Kao što joj je obećao pre smrti, nikada se nije ponovo oženio.

Ipak, više od dva veka tvrdnja da je Tomas Džeferson otac dece svoje ropkinje Sali Hemings bila je predmet mnogih rasprava i nesuglasica. Novinar Džejms T. Kalender je 1802. godine, nakon što mu je Džeferson odbio zahtev da bude upravnik pošte, objavio optužbe da je Hemings Džefersonova konkubina i da je on pravi otac nekoliko njene dece. Priča se ponovila u Federalističkim novinama tokom izbornih kampanja 1802. i 1804. godine, a većina istoričara smatra da je Džeferson negirao navedene tračeve. Istoričari veruju da je Sali Hemings bila polusestra Džefersonove supruge. Naime, robinja mulatkinja Beti Hemings, Salina majka, godinama je bila u vezi s udovcem plantažerom Džonom Vajslom, ocem Marte Džeferson, a Sali je bila njihovo najmlađe dete.

Sredinom 20. veka istoričari su utvrdili da je u trinaestogodišnjem periodu Džeferson često bio na svom imanju Montičelo i to svaki put tačno devet meseci pre rođenja sledećeg deteta Sali Hemings. Da bi se ustanovila muška DNK linija, 1998. godine nekoliko istražitelja je provelo studiju Y-DNK živih naslednika Džefersonovog ujaka Filda i naslednika Salinog sina Estona Hemingsa. Rezultati su pokazali da se Y-DNK podudara s muškom Džefersonovom porodičnom linijom, a sve je objavljeno u magazinu “Nature”.

Iako je u svom vlasništvu držao stotine robova, Džeferson se čitavog života protivio instituciji ropstva, smatrajući kontradiktornim ideje o zajedničkom ropstvu i slobodi, te njihove nekompaktibilnosti s glavnom idejom američke revolucije. Zato su se i istoričari često nalazili na suprotnim stranama kada je u pitanju bila Džefersonova posvećenost i iskrenost u borbi protiv ropstva.

Deklaracija nezavisnosti, predsednikovanje i smrt

Džeferson je 1774. napisao Sažeti pogled na prava Birtanske Amerike, koji je objavljen bez dozvole Velike Britanije, i zbog kojeg je postao poznat i van granica Virdžinije kao rani zagovornik američke nezavisnosti. On je smatrao da su Američke kolonije vezane za Veliku Britaniju samo zbog potpuno voljne odanosti kralju.

Reputacija mu se poboljšala, pa je u ime Virdžinije poslat kao delegat na Drugi kontinentalni kongres u proleće 1775. Čovek koji je napisao Deklaraciju nezavisnosti, u kojoj ističe da su svi ljudi jednaki, u Filadelfiju je stigao 20. juna 1775. u pratnji tri roba.

Džefersona je stidljivost sprečila da se oglašava u Kongresu kada su na dnevnom redu bila važna pitanja. Džon Adams, vođa tih debata, podsetio je da je Džeferson bio tih i na sastancima komiteta, ali da je bio odlučan u svojoj podršci nezavisnosti. Njegova uloga je bila da napravi nacrt rezolucija. Zato je izabran za petočlanu komisiju, u kojoj su bili i Adams i Bendžamin Frenklin, koja je imala za cilj da sastavi spisak razloga zbog kojih je odvajanje od Velike Britanije opravdano. Adams mu je tražio da napravi prvi nacrt, što je on i uradio za nekoliko dana.

Trećeg i četvrtog jula kongres je debatovao o Džefersonovom nacrtu i dodao izmene, brišući i menjajući jednu petinu teksta. Džefersonu tada nije bilo drago što su menjali njegov tekst, a on na kraju nije ni nazvan autorom Deklaracije, nego je ona predstavljena kao kolektivno delo Kongresa. Sve do devedesetih godina 18. veka Amerikanci nisu znali da je on glavni autor.

Pročitajte još

Osnivač i prvi predsednik SAD: Ime Džordža Vašingtona i danas se izgovara sa strahopoštovanjem

Čovek koji je promenio Ameriku i svet: Frenklin je iza sebe ostavio stvari vredne divljenja, a neverovatno je šta je sve stalo u jedan životni vek

Džeferson je za predsednika Sjedinjenih Američkih Država izabran 1800. godine i na toj poziciji bio je dva mandata. Zaslužan je za kupovinu velikog dela teritorije današnje države Luizijane od Francuske (1803), čime je udvostručio veličinu tadašnjih SAD, a takođe je poslao i ekspediciju Luisa i Klarka (1804—1806) da istraže teritoriju novog zapada. Njegov drugi predsednički mandat uglavnom su označile nevolje, kao što je propalo suđenje za izdaju njegovog bivšeg potpredsednika Arona Bera. Uz eskalaciju problema sa Britanijom, koja je pretila Americi obustavom dostave preko mora, u privrednom ratu koji je usledio pokušavao se izboriti sa nizom Zakona o embargu koje je doneo, a koji su samo dodatno naštetili američkoj trgovini. Godine 1807. predsednik Džeferon je u Zakon stavio član o zabrani uvoza robova u Sjedinjene Države. Iako se u naučnim istraživanjima i školskim udžbenicima Džeferson i danas smatra jednim od najvećih američkih predsednika, od druge polovine 20. veka mnogi istoričari su ga kritikovali upravo zbog pitanja ropstva

Kada ga je na mestu predsednika zamenio Džejms Medison, povukao se iz politike i poslednjih 17 godina života bavio se imanjem. Krajem juna 1826. pitali su ga da dođe na proslavu 50. godišnjice Dana nezavisnosti u Vašingtonu, ali je on morao da odbije poziv jer nije bio u stanju da putuje. Poslednje atome snage iskoristio je da napiše izjavu koja će se pročitati u njegovo ime na ceremoniji. Umro je te 1926. na Dan nezavisnosti, 4. jula.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi