Čovek koji je promenio Ameriku i svet: Frenklin je iza sebe ostavio stvari vredne divljenja, a neverovatno je šta je sve stalo u jedan životni vek

Bendžamin Frenklin, američki pisac, publicista, naučnik, pronalazač i diplomata, rođen je na današnji dan, 17. januara 1706. godine u Bostonu (u Masačusetsu). Jedan je od osnivača Sjedinjenih Američkih Država, koji su osmislili i usvojili Deklaraciju o nezavisnosti.

Rođen je kao deseti sin proizvođača sapuna i sveća, koji je imao sedamnaestoro dece. Obrazovanje je završio u desetoj godini, i već sa 12 počeo da radi kao šegrt brata Džejmsa, koji je imao štampariju. Radeći tamo do 1723, pročitao je mnoštvo knjiga i naučio da lepo piše. Čak je hteo da piše i poeziju, ali je od toga odustao kad je shvatio da nije talentovan. Džejms je 1721. osnovao list „New England Courant“, za koji je Bendžamin u roku od godinu dana, kao šesnaestogodišnjak, napisao 14 eseja.

Brzo bogaćenje povlačenjem pametnih poteza

Ne mogavši da nađe posao u Njujoku, sa 17 godina uputio se u Filadelfiju, koju je smatrao boljim mestom za život i u kojoj se zaposlio kao pisar. Družio se sa ljubiteljima književnosti, zbog čega ga je Vilijam Kit, tadašnji guverner Pensilavnije, pozvao u svoju službu, a nedugo zatim mu predložio i da osnuje sopstvenu izdavačku kuću. Njegov otac je smatrao da je on mlad za takvo nešto, pa se Kit ponudio da finansira njegov put u London kako bi se upoznao s tamošnjim izdavačima. Ipak, kad se ukrcao na brod, shvatio je da je zaboravio da uzme novac od njega.

U London je stigao 1724. i brzo je uspeo da se zaposli u štampariji i da za dve godine upozna čari ovog grada, da bi se već 1726. vratio u Filadelfiju. Radio je u prodavnici Tomasa Denama, koji je preminuo posle nekoliko meseci, pa je Frenklin posle njegove smrti odlučio da se vrati izdavaštvu. Pozajmivši novac od prijatelja, 1730. postao je jedan od suvlasnika štamparije. Kako bi vratio dug, odlučio je da se oženi Deborom Rid, devojkom s mirazom s kojom se zabavljao ranije, a koja se udala dok je on bio u Londonu. Kad ju je suprug napustio, Frenklin je stupio u brak u koji je doveo i vanbračnog sina Vilijama. Sa Deborom je dobio sina Frenkija i ćerku Saru.

Njegov pratner i on uspeli su da srede da se papirni novac štampa u Pensilvaniji, a kako bi postigao ovaj cilj, Frenklin je napisao tekst „Skromna istraga o prirodi i nužnosti papirne valute“, koji je objavio 1729. Iste godine počeli su da štampaju list „Pennsylvania Gazette“, koji je za vrlo kratko vreme postao jedna od uspešnih novina. Kako je posao išao dobro, nije želeo da se zaustavi, pa je pokrenuo i preduzeće za trgovinu nekretninama, koje se bavilo iznamljivanjem u Filadelfiji i primorskim fradovima. Postao je partner sa štamparijama u Karolini, Njujorku i Britanskoj Zapadnoj Indiji i do kraja četrdesetih bio je jedan od najbogatijih ljudi u severnom delu američkog kontinenta.

Kao uspešan industrijalac Bendžamin Frenklin je 1727. godine osnovao „Junto“ ili „Leather Apron Club“ u kome su se okupljali ljudi iz raznih sfera i raspravljali o politici, moralu, filozofiji i poslu. Potreba članova „Junta“ za lakšim pristupom knjigama dovela je do toga da Frenklin 1731. godine u Filadelfiji osnuje prvu javnu biblioteku i oformi klub čitalaca. Pored toga, 1749. objavio je tekst „Predlozi za obrazovanje mladih u Pensilvaniji“, a nakon dve godine pomogao je osnivanje Filadelfijske akademije, koja je kasnije postala Univerzitet u Pensilvaniji.

Iako je i dalje vodio poslove, 1736. postao je službenik u zakonodavnom telu Pensilvanije, a godinu dana kasnije i upravnik pošte. Od tada je napredovao u političkim krugovima, a 1748. odigrao je važnu ulogu u organizovanju policije za odbranu Amerike od moguće invazije Francuske i Španije.

Iste godine povukao se iz biznisa i samo nastavio da bude partner u štampariji „Frenklin i Hol“, od koje je u narednih 18 godina ostvarivao dobit od preko 600 funti godišnje. Kupio je nekoliko robova i preselio se u prostranu kuću u mirnom delu grada, gde je mogao da se posveti nauci i udovolji svojoj radoznalosti.

Pročitajte još

Kongresmeni izglasali opoziv Donalda Trampa (VIDEO)

Direktor Tvitera se oglasio: Blokiranje Trampa ispravna odluka, ali je ipak opasan presedan!

Trampovo novo obraćanje: Molim vas bez nasilja!

Izumi

Frenklin je sa trojicom prijatelja vršio razne eskperimente, ne znajući za dostignuća nekih evropskih naučnika, pa se tako desilo da čuveni eksperiment sa zmajem u oluji ipak nije bio prvi takve vrste u svetu. Smatra se da su Francuzi ranije dokazali da je grom jedna vrsta varnice. Ipak, njegova ostala otkrića bila su potpuno originalna. Prvi je otkrio razliku između izolatora i provodnika i izumeo bateriju za skladištenje električnih naboja. Frenklin je skovao nove engleske reči poput konduktora, punjenja, pražnjenja, kondenzacije, armature, elektrifikacije i drugih. Dokazao je da je električna energija „fluid“ sa pozitivnim i negativnim nabojem.

Među njegove izume spadaju gromobran, Frenklinova peć (koja je stvarala više toplote sa manje goriva), staklena armonika, bifokalne naočare (za poboljšanje vida na daljinu i tokom čitanja), pa čak i savitljivi mokraćni kateter. Verovao je u slobodno korišćenje i deljenje izuma, zbog čega ih nikada nije patentirao kao svoje.

Za njegovu armoniku, muziku su komponovali Ludvig van Betoven i Volfgang Amadeus Mocart, ali je ona brzo izašla iz upotrebe.

Frenklin je otkrio i golfsku struju nakon putovanja preko Atlantskog okeana iz Londona u Ameriku 1775. On se pitao zbog čega putovanje na zapad uvek traje duže, pa je merenjem temperature okeana došao do otkrića golfske struje. Ovo saznanje doprinelo je smanjenju trajanja dvonedeljnog puta od Evrope do Severne Amerike.

Osim toga, Frenklin je osmislio novu „shemu“ alfabeta i predložio da se glasovi C, J, Q, W, X i Y eliminišu kao suvišni.

Politika i diplomatija

Član Gradskog veća Filadelfije postao je 1748, a dve godine kasnije i odbornik u Skupštini grada, te član Parlamenta Pensilvanije. Znao je da mnogo toga u Americi zavisi od Britanske imperije, koju je smatrao „najvećom političkom strukturom ljudske mudrosti koja je ikada postignuta“. Godine 1753. postao je kraljevski službenik, zamenik glavnog sekretara pošte zadužen za slanje pošiljki u severne kolonije, kako su se tada zvale današnje američke savezne države. Njegov „Plan za ujedinjenje“ („Plan of Union”) usvojen je na Kongresu u Albaniju sazvanom na početku francuskog i indijskog rata. Tim planom bilo je predviđeno formiranje opšteg saveta, sa predstavnicima nekoliko kolonija kako bi se organizovala zajednička odbrana od Francuza, ali ni kolonijalni predstavnici ni kraljevi saveznici nisu bili spremni za takvu vrstu unije, pa je plan propao.

Kao predstavnik Pensilvanijskog parlamenta, 1757. godine se uputio u Englesku kako bi nagovorio Vilijama Pena, vlasnika Pensilvanije, da dozvoli kolonijalnom parlamentu da sam oporezuje svoje neobrađeno zemljište. Stvarni cilj je bio da ubedi britansku vladu da smeni porodicu Pen sa mesta vlasnika Pensilvanije i da tu koloniju pretvori u kraljevsku provinciju. Tokom narednih 18 godina u Filadelfiji je boravio samo u periodu od 1762. do 1764. godine. Zbog njegovih veza sa lordovima, sin Vilijam je imenovan za kraljevog guvernera u Nju Džerziju. Ipak, 1762. godine morao je da se vrati u Pensilvaniju, jer je u to vreme još bio zadužen za slanje pošte u severne kolonije. Pošto je 1764. godine izgubio izbore za poslanika u Pensilvanijskom parlamentu, vratio se u London. Tokom narednih pet godina pokušavao je da premosti sve veći jaz između kolonija i britanske vlade.

Između 1765. i 1775. godine napisao je 126 novinskih članaka u kojima je pokušavao da objasni i jednoj i drugoj strani realno stanje stvari. Englezi su ga smatrali proameričkim čovekom, dok su ga Amerikanci smatrali proengleskim. U međuvremenu je počeo da piše „Autobiografiju“, koja je vremenom postala jedna od najčitanijih knjiga koje su do tada objavljene. Želeo je da poruči svetu da je moguće da siromašan i vredan radnik postane uspešan industrijalac, baš poput nekih privilegovanih aristokrata.

U martu 1775. godine otplovio je u Ameriku. Premda je po dolasku u Filadelfiju izabran za člana Drugog kontinentalnog kongresa, mnogi Amerikanci su bili sumnjičavi u vezi s njegovim angažmanom u Evropi. Bilo je i onih koji su ga smatrali britanskim špijunom. Kongres ga je 1776. godine poslao u Evropu kao svog predstavnika u pregovorima sa Francuskom u vezi s priznanjem kolonijalne nezavisnosti. Vešto je izmanipulisao Francuze, koji su mu dali ne samo priznanje nove republike, nego i nekoliko kredita za razvoj Amerike. Tada je postao jedna od najpopularnijih ličnosti svog vremena. Njegov lik je bio na medaljonima, kutijama slatkiša i drugim predmetima koji su se svakodnevno upotrebljavali.

Iako je imao velike bolove zbog gihta i kamena u bubregu, uspešno je kontrolisao najbliže saradnike, a američku diplomatiju postavio je na jedan sasvim novi nivo. Prvo je 1778. godine obezbedio vojne i diplomatske saveze sa Francuskom, a potom odigrao ključnu ulogu u donošenju konačnog mirovnog sporazuma s Britanijom 1783. godine.

Poslednje godine i neobuzdana želja da uradi još

Shvativši da mu je zdravstveno stanje sve lošije, 1785. godine otputovao je u Ameriku. Iako su mu svi prijatelji bili u Francuskoj, želeo je da umre u rodnoj zemlji, jer je znao da je njegova sudbina vezana za Ameriku. Ipak, tamo ga nisu dočekali raširenih ruku, pa je morao da moli da mu se dodeli imanje na Zapadu. Godine 1788. uputio je Kongresu otvoreno pismo pod naslovom „Skice zasluga B. Frenklina u formiranju Sjedinjenih Američkih Država“. Odgovor iz Kongresa nikada nije stigao. Pred sam kraj života uputio je memorandum Kongresu da ukine ropstvo u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovaj memorandum razbesneo je neke kongresmene, što je Frenklin ismejao tekstom u novinama koji je objavljen mesec dana pred njegovu smrt.

Pročitajte još

Bajdenov borac za ljudska prava uliva strah zbog šokantnih izjava: Veruje da su crnci superiorna rasa

Šokantne fotografije sa Kapitola najbolje opisuju stanje u SAD: Odlučuje se o opozivu Trampa, a vojnici… (FOTO)

Preminuo je 17. aprila 1790. godine, a Senat je odbio da proglasi dan žalosti povodom njegove smrti. Francuzi su pisali hvalospeve o njemu, a Amerikanci su ostali uzdržani. Četiri godine kasnije objavljena je njegova „Autobiografija“. Tek nakon toga mnogi su shvatili ko je bio Bendžamin Frenklin, pa je narednih decenija postao heroj industrijalaca i preduzetnika 19. veka. Postao je svojevrsna personifikacija američkog sna. Danas se smatra jednim od najzaslužnijih ljudi za postizanje nezavisnosti SAD, uspešnim diplomatom, publicistom i naučnikom koji je promenio svet. Mnoge škole, ulice, trgovi, biblioteke i druge ustanove širom Amerike i sveta nose njegovo ime.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi