Tri predsednika SAD umrla su na isti datum: Zbog njihovih smrti najvažniji praznik bio je obojen u crno

Dan nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država, koji se popularno naziva i Četvrti jul, slavi se od 4. jula 1776. godine, od dana kada je usvojena Deklaracija o nezavisnosti SAD. Kongres SAD glasao je za nju i usvojio je dva dana ranije, ali je ona objavljena tek 4. jula.

U Americi se tog dana održavaju piknici, bejzbol utakmice, razna takmičenja, kao i izleti na plaži, a najčešće se jedu viršle, hamburgeri, kukuruz, salata od kupusa i kolač od jabuka. Iako se slavi širom zemlje, Boston i Filadelfija su najpoznatiji po svojim proslavama. Predstavljajući američku muziku, Bostonski orkestar, koji održava koncert na obalama reke Čarls, privlači ogroman broj posetilaca. Filadelfija održava proslave u Sali nezavisnosti, gde se simuliraju istorijske scene i gde se čita Deklaracija o nezavisnosti.

Deklaraciju je napisao Tomas Džeferson i ona je postala konstitutivni akt SAD, tj. njihov prvi ustavni akt, a upravo on imao je tu nesreću ili čast da premine ni manje ni više nego 4. jula.

Da stvar bude još čudnija, on nije jedini predsednik koji je umro na taj dan. Istog dana kad i on, iste godine, umro je još jedan bivši predsednik, a pet godina kasnije i treći od njih. Džeferson i Džon Adams umrli su 4. jula 1826, dok je Džejms Monro preminuo na Dan nezavisnosti 1831. godine.

Smrt Tomasa Džefersona

Jedan od očeva osnivača SAD i autor Deklaracije o nezavisnosti SAD, Tomas Džeferson, bio je treći predsednik Amerike. Odslužio je puna dva mandata, od 1801. do 1809, nakon čega se povukao iz politike. Poslednjih 17 godina života proveo je radeći na imanju.

Krajem juna 1826. pitali su ga da dođe na proslavu 50. godišnjice Dana nezavisnosti u Vašingtonu, ali je on morao da odbije poziv jer zbog lošeg zdravstvenog stanja nije mogao da putuje. Poslednje atome snage iskoristio je da napiše govor koji će se pročitati u njegovo ime na ceremoniji i baš na taj dan udahnuo je poslednji dah. Tako je postao prvi od trojice predsednika koji će u istoriju ući i po tome što su umrli na Dan nezavisnosti.

Smrt Džona Adamsa

Džon Adams, drugi predsednik Sjedinjenih Američkih Država, umro je takođe na 50. godišnjicu od objavljivanja Deklaracije o nezavisnosti. Adams je samo četiri godine bio predsednik, od 1797. do 1801, kada ga je zamenio Džeferson, s kojim nije bio u dobrim odnosima ni tokom kampanje ni posle nje.

Već 1809. godine Bendžamin Raš, jedan od potpisnika Deklaracije o nezavisnosti, poželeo je da se Džeferson i Adams pomire i u prepiskama sa njima podsticao ih je da ponovo uspostave kontakt. Tako je Adams 1812. napisao kratku novogodišnju čestitku Džefersonu, na koju je on toplo odgovorio. Tada je počela, kako je istoričar Dejvid Makalou naziva, „jedna od najneobičnijih prepiski u američkoj istoriji“. Tokom narednih četrnaest godina bivši predsednici razmenili su 158 pisama raspravljajući o svojim političkim razlikama, opravdavajući svoju ulogu u događajima i raspravljajući o širenju revolucije na svet.

Kada je Adams umro 4. jula 1826. u 18.20, njegove poslednje reči ticale su se njegovog dugogodišnjeg prijatelja i rivala „Tomas Džeferson je preživeo“ (“Thomas Jefferson survives”), a izgovorio ih je nesvestan da je Džeferson preminuo nekoliko sati ranije. Pošto je umro u 90. godini, Adams je bio najdugovečniji američki predsednik sve dok ga 2001. nije nadmašio Ronald Regan.

Smrt Džejmsa Monroa

Peti predsednik SAD Džejms Monro šokirao je svojom smrću američku javnost kada je pet godina kasnije umro na isti dan kao njegova dva prethodnika. U tom trenutku trojica od ukupno sedam predsednika SAD umrla su na Dan nezavisnosti, najvažniji dan u istoriji Amerike.

Monroovo zdravlje počelo je da slabi krajem 1820-ih, a kada mu je supruga Elizabet preminula, naglo se pogoršalo. Zato se preselio u Njujork da živi sa ćerkom Marijom. Preminuo je 4. jula 1831. godine od zatajenja srca i tuberkoloze i tako postao treći američki predsednik koji je umro na Dan nezavisnosti, 55 godina od objavljivanja Deklaracije o nezavisnosti i pet godina od smrti Tomasa Džefersona i Džona Adamsa.

Šok za američku javnost i sumnja u slučajnost

Pre nego što je Monro umro, novine su već pisale o njegovom lošem zdravlju, ali kada je saopšteno da je umro baš 4. jula, lokalna i nacionalna glasila okarakterisala su to kao „izuzentnu” slučajnost u najmanju ruku.

O neobičnoj „slučajnosti koja nema paralelu” pisao je i „New York Evening Post”, novine koje je pokrenuo Aleksander Hamilton, jedan od očeva osnivača SAD.

– Tri od četiri predsednika napustila su scenu svoje korisnosti i slave na godišnjicu nacije, na dan koji bi svi ostali, da im je bilo dozvoljeno da biraju, [verovatno] izabrali za okončanje svojih karijera – objavio je „New York Evening Post” 5. jula 1831.

„New York Commercial Advertiser” napisao je 5. jula 1831: „Bilo bi teško naći paralelu u istoriji, njih trojica su pozvani da odu u pravo vreme, na istu ponosnu godišnjicu”.

Zatim se „Boston Traveler” 8. jula zapitao ima li slučajnosti u datumima njihove smrti: „Ponovo je naša nacionalna godišnjica obeležena jednim od takvih slučajeva, koji možda neće moći da se pripišu slučajnosti”.

Nakon toga, 9. jula, i „Frederik”, glasnik Merilenda, okarakterisao je Monroovu smrt kao „predsedničku koincidenciju”: „Tako su tri naša revolucionarna predsednika napustila ovaj život na godišnjicu naše nezavisnosti; predstavljajući najznačajnije tkivo slučajnosti koje su obeležile istoriju nacija“.

Daleke 1826. Danijel Vebster, tada istaknuti političar, pričao je o Džefersonovoj i Adamsovoj smrti na način na koji je većina građana Amerike tada razmišljala: kao da se radi o nečemu što nije slučajnost.

– To što se njihova smrt podudarila sa Danom nezavisnosti prirodno je probudilo jače emocije. To ne može da ne bude upečatljivo i izvanredno – da njih dvojica dočekaju 50. godišnjicu da bi umrli, da skončaju te godine, na dan kojeg je njihova slava povezana sa slavom njihove zemlje. Nebesa bi trebalo da se otvore da ih odjednom prime – rekao je Vebster.

Predmet interesovanja do današnjeg dana

Smrt tri predsedinka istog dana u godini i danas je tema koja pokreće polemike. Na blogu Istorijskog društva u Bostonu objavljen je zanimljiv post, koji je izvod iz istraživanja Margaret P. Batin o smrti Džefersona i Adamsa.

Pročitajte još

Kontradiktorni velikan: Tomas Džeferson bio je jedan od osnivača SAD, a istina o skandalu koji ga je pratio otkrivena je tek dva veka kasnije

Osnivač i prvi predsednik SAD: Ime Džordža Vašingtona i danas se izgovara sa strahopoštovanjem

– S obzirom na nedovoljno dostupnih istorijskih dokaza, ne možemo saznati istinu o tome zbog čega su Džeferson i Adams umrli istog dana – navodi se u studiji, u kojoj se moguće okolnosti koje su dovele do njihove smrti svrstavaju u šest kategorija, u rasponu od slučajnosti i božje volje do njihove želje da napuste ovaj svet baš tog datuma.

– Možemo samo da razmišljamo o tome da li bi ikakvu razliku napravilo da se jedno ili drugo od ovih objašnjenja pokaže kao tačno – zaključila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi