"Neprijatelji su se nadali nemirima" tokom izbora u Iranu: Ko su glavni favoriti i kako funkcioniše glasanje?

Presednički izbori u Iranu održani su danas nakon tragične smrti predsednika zemlje Ebrahima Raisija, koji je stradao u avionskoj nesreći 19. maja.

Neki veruju da predsednik nema nikakvu stvarnu moć u Islamskoj Republici, ali to nije tačno. Iranski predsednik nema veliki uticaj na globalna pitanja kao što su spoljna politika zemlje, strategija nacionalne bezbednosti ili nuklearni program, ali u velikoj meri određuje unutrašnju politiku Irana. On imenuje Savet ministara i šefove glavnih državnih institucija, a to direktno utiče na život iranskog naroda.

Predsednik je takođe odgovoran za rešavanje ekonomskih problema. U stvari, rešavanje ekonomskih pitanja izazvanih sankcijama Iranu biće merilo uspeha nove administracije.

Na primer, bivši predsednik Raisi je došao na vlast u pozadini ekonomskog neuspeha njegovog prethodnika, reformiste Hasana Rohanija, i kolapsa nuklearnog sporazuma. Rezultat Rohanijeva dva mandata bio je neuspeh po svim tačkama: zemlja je postigla nulti ekonomski rast i suočila se sa rekordnom inflacijom (najvećom u poslednjih 60 godina), povećanjem kursa dolara od 700 odsto, najvećim socijalnim jazom u poslednjih deset godina, i najvećim padom berze u poslednjih pola veka.

Pravila

Na predsedničkim izborima dozvoljeno je učešće šest kandidata. Pet njih predstavljaju konzervativni tabor, a najpopularniji kandidat je aktuelni predsednik parlamenta Mohamed Bager Galibaf.

Profimedia

Postoji i jedan reformistički kandidat, Masud Pezeškijan. Ovo je zanimljiva odluka, jer je poslednjih godina uloga reformista marginalizovana zbog njihovih neuspeha u upravljanju državom. Ipak, Pezeškijan je angažovao bivšeg ministra spoljnih poslova Mohameda Džavada Zarifa za svog glavnog savetnika za nacionalnu bezbednost. Mnogi stručnjaci su ovo shvatili kao znak da će Pezeškijan, ako pobedi, krenuti ka poboljšanju odnosa sa Zapadom kako bi ukinuo neke od sankcija i unapredio iransku ekonomiju.

Međutim, takva retorika trenutno nije baš popularna u Iranu. Galibafov plan je mnogo jasniji. On nije predstavnik ultrareligioznih snaga i sebe naziva neokonzervativcem. Galibafovi umereni stavovi i veliko iskustvo kao gradonačelnika Teherana daju mu važnu prednost. Štaviše, Galibaf ima široke veze sa Islamskom revolucionarnom gardom (IRGC), što ukazuje na to da nema većih nesuglasica sa ključnim iranskim institucijama nacionalne bezbednosti.

Prema iranskom Ustavu, da bi pobedio na izborima, kandidat mora da obezbedi prostu većinu. Ako niko ne postigne ovaj rezultat, sledećeg petka će se održati drugi krug izbora između dva kandidata koja dobiju najviše glasova.

Ovo nisu obični izbori

- Aktuelni izbori održavaju se godinu dana ranije nego što je predviđeno zakonom. Zbog vanrednih okolnosti u zemlji neprijatelji Irana su očekivali nemire u zemlji. Međutim, sve se odvija po uobičajenom rasporedu - rekao je Abas Mirzaei Gazi, predstavnik Rusko-iranskog centra za ekonomsku i pravnu saradnju.

Gazi je bio na čelu Galibafovog predizbornog štaba u Moskvi tokom predizbornog perioda.

 

 

- Trenutni izbori imaju još jednu posebnost. Održaće se u roku od 50 dana nakon smrti bivšeg predsednika (prema članu 131). To znači da su kandidati imali veoma malo vremena da biračima predstave svoj četvorogodišnji plan. Imali su manje od dve nedelje da zadobiju poverenje javnosti - dodao je Gazi.

Savet staratelja, telo koje proverava kandidate za funkcije u Islamskoj Republici, odobrilo je šest od 80 ljudi koji su se prijavili da budu kandidati (svih šestorica su muškarci, iako su među prijavljenima bile i četiri žene).

Pravo glasa ima 61 milion Iranaca koji imaju osamnaest godina i više, a pobednik je onaj ko osvoji većinu glasova.

Pobednik će započeti četvorogodišnji mandat na čelu iranske izvršne vlasti u vreme dubokog društveno-političkog nezadovoljstva i ekonomskih nevolja, pojačanih tenzija na Bliskom istoku i zategnutih odnosa sa Zapadom. Među izvorima trvenja sa zapadnim i drugim državama je nuklearni program Teherana, koji je stalno napredovao dok je međunarodna diplomatija imala za cilj da ga ograniči.

Ko su kandidati?

Pet od šest kandidata koji su prošli kroz proveru potiču iz konzervativnog i tvrdolinijaškog kraja iranskog političkog spektra, koji je Raisi takođe predstavljao. Mohamed Bager Galibaf četvrti put pokušava da bude na čelu izvršne vlasti.

 

 

Veteran Korpusa garde islamske revolucije i bivši gradonačelnik Teherana, Galibaf je zadržao svoju poziciju predsednika parlamenta kojim dominiraju konzervativci nakon parlamentarnih izbora u martu.

Najvišu poziciju traži i Said Džalili, tvrdolinijaški insajder Galibafove ideološke desnice, koji služi kao predstavnik vrhovnog vođe Alija Hamneja u Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost. Iako su ga njegovo iskustvo i dogmatski stavovi ugradili u krugove moći, Džalilijevi dosadašnji pokušaji dali su slabe rezultate, uključujući dve neuspele kandidature za parlament, treće mesto u predsedničkoj trci 2013. i povlačenje 2021. godine.

Gradonačelnik Teherana Alireza Zakani i Amir-Hosein Gazizade Hašemi, potpredsednik pod Raisijem, takođe su u opticaju. Mostafa Purmohamadi, koji je služio kao ministar i tokom konzervativnog i pragmatističkog predsedništva, jedini je sveštenik koji je u trci. Tokom serije televizijskih debata bio je najglasniji kritičar statusa kvo među kandidatima.

Šesti kandidat i jedini reformistički kandidat je Masud Pezeškijan, koji je bio ministar zdravlja tokom administracije Mohameda Hatamija (1997-2005) i član je parlamenta od 2008. Pezeškijan se prijavio za predsedničke izbore 2021, ali je diskvalifikovan. U trenutnoj trci podržavaju ga reformistički i pragmatistički elementi koji su odbili da organizuju kampanje na poslednja tri nacionalna izbora, jer su smatrali da Saveta staratelja sabotira kandidate koje oni simpatizuju. Među onima koji su podržali Pezeškijana su Reformistički front, koji se sastoji od preko 30 frakcija, bivši predsednici Hatami i Hasan Rohani, i visoki članovi Rohanijeve administracije, kao što je ministar spoljnih poslova Džavad Zarif.

Profimedia

Neke značajne ličnosti bile su među onima kojima je zabranjeno da učestvuju. Među njima su Ali Laridžani, bivši predsednik parlamenta i savetnik vrhovnog lidera sa najdužim stažom, kao i Eshak Džahangiri, potpredsednik pod Rohanijem (obojica su diskvalifikovani i 2021). Mahmud Ahmadinedžad, predsednik sa dva mandata koji je isključen iz trke 2017. i 2021. godine, ponovo je blokiran, kao i istaknuti umereni, reformisti, pa čak i konzervativci, uključujući neke članove Raisijevog kabineta.

Različita istraživanja objavljena poslednjih nedelja sugerišu da je šest kandidata podeljeno u dva nivoa kada je reč o popularnosti kod biračkog tela. Na prvom mestu, Galibaf, Džalili i Pezeškijan privlače otprilike jednaku podršku među verovatnim biračima. Ostala trojica, Zakani, Gazizade i Purmohamadi, u anketama imaju niske jednocifrene brojke.

Šta radi predsednik u Iranu?

Uloga iranskog predsedavanja može biti i precenjena i potcenjena. Najvažniji autoritet u iranskom sistemu nije predsednik, već vrhovni vođa, čija funkcija baca vladu u senku jer ima konačnu reč o ključnim spoljnopolitičkim odlukama. On proverava moć predsedništva i ostatka izvršne vlasti, koja se takođe mora boriti sa uticajem izabranih i neizabranih državnih institucija, poput parlamenta i Revolucionarne garde.

Profimedia

Ipak, predsedništvo kontroliše važne poluge unutar iranske države, uključujući ovlašćenje da se imenuju članovi kabineta, predlaže budžet i služi kao glasnik sistema koji je okrenut javnosti. Predsednik takođe ima značajna ovlašćenja za imenovanje u raznim savetima koji donose odluke, uključujući Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost, koji je telo za izgradnju konsenzusa koje razmatra pitanja nacionalne bezbednosti, i Vrhovni savet kulturne revolucije, koji određuje socijalne i kulturne politike. Uzastopni parlamentarni i predsednički izbori od 2020. godine sve više su konsolidovali konzervativnu kontrolu nad različitim centrima moći, ali unutrašnji sporovi, koji se više vrte oko nadmetanja za ličnu poziciju nego zbog ideologije, izbili su na površinu u odsustvu ozbiljnog protivljenja iz drugih političkih tabora.

Ko god da bude izabran za devetog predsednika Islamske Republike, suočiće se sa značajnim izazovima od prvog dana. Društveno nezadovoljstvo, koje je podstaklo ponovljene proteste i bledunjava ekonomija glavne su domaće brige, dok su sporni i odnosi Irana sa Izraelom i SAD, kao i budućnost njegovog nuklearnog programa.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi