Priča IT stručnjaka izuva iz cipela - nudili mi platu od 1.200 dolara, a umesto toga skinuli su me...

-Skinuli su mi odeću, naterali da sednem na stolicu i dobio sam elektro-šokove u nogu. Pomislio sam da je to kraj.

Ovako počinje priča Ravija koji je otišao na Tajland zbog posla u IT sektoru, ali umesto da sedi u visokoj poslovnoj zgradi u Bangkoku, ovaj muškarac star 24 godine iz Šri Lanke je završio zatočen u logoru u Mjanmaru.

Naime, on je otet i prokrijumčaren preko reke u blizini tajlandskog pograničnog grada Mae Sota,  a potom prodat jednom od mnogih radnih logora koje vode bande čiji članovi govore kineski jezik i bave se internet prevarama.

Ravi je IT stručnjak i kada je saznao za lokalnog posrednika koji nudi posao unosa podataka u Bangkoku, nije se libio da preuzme inicijativu i otisne se van zemlje.

Uverili su ga da će mu osnovna plata biti oko 1.200 dolara, a Raviju i njegovoj supruzi je baš tako nešto bilo potrebno jer su planirali da izgrade kuću. Čak su podigli i kredit kako bi platili posredniku za ovaj posao "iz snova."

Printscreen/YouTube/Newsfirst English

 

Početkom 2023. godine, Ravi je sa grupom drugih ljudi iz Šri Lanke poslat prvo u Bangkok, a zatim u Mae Sot, grad na zapadu Tajlanda.

-Odvedeni smo u hotel, ali smo ubrzo predati dvojici naoružanih ljudi.Odveli su nas u Mjanmar, preko reke - ispričao Ravi.

Zatim su prebačeni u logor koji vode bande čiji članovi govore kineski, i izričito im je naređeno da ne fotografišu.

-Bili smo prestravljeni.Oko četrdeset mladića i devojaka, među kojima su bili državljani Šri Lanke, Pakistana, Indije, Bangladeša i afričkih zemalja, nasilno je zatočeno u logoru - rekao je.

Ravi - mučili su me 16 dana jer sam odbio

Radni logor za internet prevare u kojem je bio Ravi, skriven je u džungli u Majavadiju, oblasti koja nije pod neposrednom kontrolom vojne vlade u Mjanmaru.

Interpol je objavio da se u te loogore godišnje namami hiljade mladića i devojaka iz Azije, istočne Afrike, Južne Amerike, ali i zapadne Evrope. Njima bude obećano da će raditi na računarskim poslovima, a ustvari rade za sajber kriminalce.

Printscreen/YouTube/benar news

 

Ukoliko odbiju naređenja slede kazne koje podrazumevaju razne vrste mučenja, silovanje.

Ravi kaže da je zbog neposlušnosti bio u ćeliji 16 dana. 

- Davali su mi da pijem samo vodu pomešanu sa pikavcima cigareta i pepelom - rekao je Ravi za BBC.

Kaže da je bekstvo bilo nemoguće, jer je logor opasan visokim zidovima i bodljikavom žicom, a naoružani stražari motre na ulaze danonoćno.

Ravi naglašaa da su svi bili primorani da rade do 22 sata dnevno i da su imali samo jedan slobodan dan mesečno.

Od njih se očekivalo da svakog dana pronađu najmanje tri muške mete.

Oni koji nisu slušali naređenja su batinjani i mučeni, osim osoba koje su platile slobodu.

Ko su žrtve trgovine ljudima?

Profimedia

 

U avgustu 2023. godine, Ujedinjene nacije (UN) su procenile da je više od 120.000 ljudi u Mjanmaru i još 100.000 u Kambodži prinuđeno da se bave ovakvim i raznim drugim prevarama na internetu - od nezakonitog kockanja do prevara sa kriptovalutama.

U prošlogodišnjem izveštaju Interpola navodi se da su novi centri za internet prevare otkriveni u Laosu, Maleziji, na Filipinima i Tajlandu i, u manjoj meri, u Vijetnamu.

Portparol Interpola rekao je za BBC da je ovaj trend od regionalnog pitanja prerastao u globalnu pretnju bezbednosti, a da su uključene i mnoge druge države - kao centri prevara, tranzitne rute ili kao zemlje iz kojih su žrtve trgovine ljudima.

Indijska vlada je početkom aprila objavila da je do sada spasila ukupno 250 njenih državljana koji su prokrijumčareni u Kambodžu, a Kina je u martu vratila stotine iz centara za prevare u Mjanmaru.

Peking takođe povećava pritisak i na vojnu vladu u Mjanmaru i na oružane grupe da zatvore ove centre.

Vlasti Šri Lanke znaju da je najmanje 56 njenih građana zarobljeno na četiri različita mesta u Mjanmaru.

Međutim, ambasador Šri Lanke u Mjanmaru Janaka Bandara rekao je za BBC da je njih osam nedavno spaseno uz pomoć vlasti Mjanmara.

Oni koji upravljaju ovim logorima imaju stalno dobijaju radnike migranate koji su im ciljna grupa.

Svake godine stotine hiljada inženjera, lekara, medicinskih sestara, i IT stručnjaka iz južne Azije napuštaju zemlje u potrazi za poslom u inostranstvu.

Kako naivni upadnu u kandže prevaranata

Profimedia

 

Mete ove kriminalne bande su bogati muškarci, posebno iz zapadnih zemalja, sa kojima se uspostavljaju ljubavni odnosi preko tuđih, ukradenih brojeva telefona, naloga na društvenim mrežama i platformi za razmenu poruka, objasnio je Ravi.

Zatvirenici su uspostavljali vezu sa žrtvama, obično ih navodeći da poveruju da je prva poruka - često samo „zdravo" - poslata greškom.

Neki su ignorisali poruke, ali usamljeni ljudi ili oni koji traže seks često bi se upecali, objašnjava Ravi.

I ti se nije stajalo, već bi grupa mladih žena u logoru bila bi primorana da napravi eksplicitne snimke i tako dodatno uvuče metu u prevaru.

Prevareni vrlo lako budu ubeđen da ulože velike sume novca u lažne platforme za e-trgovinu.

Napravljene su i lažne aplikacije koje prikazuju lažne podatke o ulaganju i dobiti.

Ravio je i to objasnio  - ako neko uplati 100.000 dolara, mi mu vratimo 50.000 dolara, predstavljajući to kao njegov profit. Tako se čini da sada imaju 150.000 dolara, ali u stvarnosti dobijaju samo polovinu njihovog početnog ulaganja od 100.000 dolara, a druga polovina ostaje nama.

I vi otvorite četvoro očiju i dobro razmislite pre nego odreagujete na neki od primaljivih oglasa za posao na internetu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi