Potpuno rasulo u Nigeriji: Otmice su postale svakodnevica, žene i deca žive u strahu, a evo kako je došlo do totalne anarhije

Vest da su naoružani napadači na motociklima oteli više od 280 đaka u gradu Kuriga na severozapadu Nigerije samo je najnovija u nizu sličnih vesti koje stižu iz ove države. Više od decenije civili u Nigeriji su se suočavali sa višestrukim bezbednosnim pretnjama i rizikom od zverstava kao rezultat napada, kidnapovanja i iznude različitih nedržavnih oružanih grupa.

Prema Kancelariji UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), bezbednosna situacija je dovela do vanredne humanitarne situacije, sa više od 8,3 miliona ljudi, od kojih su oko 80 odsto žene i deca, kojima je potrebna hitna pomoć.

Od 2011. godine nasilje između stočarskih i poljoprivrednih zajednica, ukorenjeno u nadmetanju oko oskudnih resursa, eskaliralo je u centralnoj i severozapadnoj Nigeriji. Uglavnom kao odgovor na ove rastuće tenzije, formirale su se naoružane grupe i bande, uključujući takozvane „bandite“.

Godinama su takve grupe činile široko rasprostranjene zločine, uključujući ubistva, silovanja, otmice, organizovane krađe stoke i pljačku. Naoružani banditi takođe zauzimaju ogromne delove poljoprivrednog zemljišta, što je nateralo mnoge farmere da napuste svoju zemlju iz straha od napada.

Nasilje koje su počinile naoružane ekstremističke grupe, naime Boko Haram i takozvana Islamska država u zapadnoj Africi (ISWA), nad civilnim i vojnim ciljevima takođe je rezultiralo masovnim zločinima u severnoj Nigeriji.

Profimedia

Boko Haram je 2009. pokrenuo pobunu sa ciljem da zbaci sekularnu vladu Nigerije i uspostavi islamsku državu. Afrička unija je 2015. godine ovlastila regionalnu multinacionalnu združenu operativnu grupu za borbu protiv oružanog ekstremizma, ali pretnja koju predstavljaju grupe i dalje postoji. Procenjuje se da je više od 35.000 ljudi ubijeno u napadima Boko Harama između 2009. i 2020. Njihova taktika uključuje bombaše samoubice, otmice, mučenje, silovanje, prisilne brakove i regrutovanje dece vojnika, kao i napade koji su usmereni protiv vladine infrastrukture, tradicionalnih i verskih vođa i civila.

Tokom protivterorističkih operacija nigerijske snage bezbednosti navodno su prekršile ljudska prava i koristile prekomernu silu, uključujući vansudska ubistva, silovanja, mučenja i proizvoljne pritvore osumnjičenih pripadnika Boko Harama i ISWA, kao i civila.

Nigerijska vojska je navodno vodila tajni, sistematski i ilegalni program abortusa u državama Adamava, Borno i Jobe koji je prekinuo najmanje 10.000 trudnoća od 2013. godine, prema istrazi Rojtersa. Mnoge žene i devojke koje su učestvovale u programu abortusa pripadnici Boko Harama su kidnapovali, prisilno udali, pretukli i više puta silovali.

U pokušajima da obuzda aktivnosti naoružanih bandita, vlada je intenzivirala vojne operacije u pogođenim oblastima od kraja 2021. godine, uključujući neselektivne vazdušne napade na predele u kojima takve grupe deluju, što je rezultiralo stotinama civilnih žrtava.

Profimedia

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) najavio je 11. decembra 2020. godine završetak preliminarnog ispitivanja situacije u Nigeriji, zaključivši da postoji razumna osnova da se veruje da su Boko Haram i nigerijske snage bezbednosti počinile ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Nedavni događaji

Krajem 2023. godine civili su se suočili sa pojačanim nasiljem širom Nigerije, a gotovo svakodnevni napadi naoružanih grupa koji su rezultirali kidnapovanjem i nasiljem nad civilima nastavili su se nesmetano.

Najmanje 150 civila, uključujući žene i decu, kidnapovano je 25. novembra u koordinisanom napadu naoružanih grupa na četiri sela u državi Zamfara. U nizu dobro koordinisanih napada osumnjičenih nomadskih stočara najmanje 20 zajednica je gađano u udaljenim selima u severnocentralnoj državi Plato između 23. i 25. decembra, pri čemu je ubijeno najmanje 190 ljudi i ranjeno 300.

Od 23. do 24. januara najmanje 30 ljudi je ubijeno u sukobima između zajednica stočara i farmera u nekoliko sela između oblasti lokalne uprave Mangu i Barkin Ladi u državi Plato. Dana 3. januara najmanje 17 ljudi je ubijeno, a 42 kidnapovana nakon što su banditi napali područja lokalne samouprave Kajuru i Kauru u državi Kaduna. Tokom napada 13. februara u Kaura Namodi, u državi Zamfara, naoružani muškarci su kidnapovali najmanje 40 ljudi, uključujući žene, decu i starce.

Profimedia

Najmanje 85 civila ubijeno je 5. decembra, a desetine su teško povređene kada je vazdušni napad nigerijske vojske izvršen tokom verske ceremonije u Tudun Biriju, u državi Kaduna. Žrtve koje nije bilo moguće identifikovati sahranjene su u masovnim grobnicama.

Dok je vlada prvobitno tvrdila da su vazdušni napadi bili nesrećan slučaj, vojska je kasnije izjavila da je pogrešno analizirala i pogrešno protumačila obrazac aktivnosti grupe i da je stradale smatrala sličnima banditima. Nakon napada Afrička komisija za ljudska i narodna prava podsetila je Nigeriju na njenu zakonsku obavezu da poštuje najveće mere predostrožnosti i pažnje prilikom preduzimanja vojnih operacija.

Najmanje 40 ljudi ubijeno je 1. novembra u selu Gurokaieia, oblast lokalne uprave Gaidam u državi Jobe, kada su osumnjičeni borci Boko Harama pucali i ubijali civile i postavili nagaznu minu. Boko Haram je 5. novembra napao i ubio najmanje 15 farmera i oteo neodređeni broj drugih u tri sela u oblasti lokalne uprave Mafa, u državi Borno. Agresivni napad 4. februara na selo Kukarita, u državi Jobe, rezultirao je nepotvrđenim brojem spaljenih i ubijenih civila.

Haos na sve strane

Oružane snage Nigerije raspoređene su u dve trećine država u zemlji i preopterećene su jer Boko Haram, ISWA i banditske grupe nastavljaju da proširuju oblasti delovanja. Tokom proteklih nekoliko godina nigerijska vojska je izvršila smrtonosne i pogrešne vazdušne napade. Takvi neselektivni vazdušni napadi izazivaju zabrinutost u vezi sa identifikacijom legitimnih ciljeva i zanemarivanjem civilnih žrtava.

Profimedia

Iako su vlasti izdale izvinjenje i priznale odgovornost, preduzeti su minimalni koraci da se traži pravda ili odgovornost ili da se osigura da vojne operacije minimiziraju štetu nanetu civilima.

Nasilje između stočara i farmera povećalo se tokom protekle decenije jer je rast broja stanovnika doveo do širenja oblasti posvećenih poljoprivredi, ostavljajući manje zemlje na raspolaganju za otvorenu ispašu stoke.

Rastuća dezertifikacija takođe je pogoršala tenzije između zajednica jer je gubitak pašnjaka na severu nateraomnoge etničke stočare Fulana da odu na jug, u oblasti koje naseljavaju pretežno hrišćanske zajednice.

Dok se naoružane banditske grupe uglavnom vode zločinačkim motivima, mnogi banditi su etnički Fulani i ciljaju naseljene poljoprivredne zajednice, pogoršavajući postojeće etničke tenzije.

Neophodnost akcije

Dok nedostatak adekvatne vojne zaštite za ugroženo stanovništvo treba hitno da se reši, društvene inicijative i političke reforme ostaju ključne za suočavanje sa osnovnim uzrocima sukoba, uključujući loše upravljanje, korupciju, siromaštvo, nezaposlenost mladih i degradaciju životne sredine, navodi organizacija Globalni centar za odgovornost zaštite.

Profimedia

Lokalne mirovne komisije osnovane da posreduju međuzajedničkim tenzijama i da izgrade sisteme ranog upozorenja, kao što su oni u državama Adamava, Kaduna i Plato, treba da se ojačaju u drugim regionima visokog rizika. Savezna vlada i državni organi moraju poboljšati koordinaciju kako bi razvili zajedničku strategiju koja se bavi pitanjima zaštite zemlje, ističe Centar.

Koristeći sistem ranog upozoravanja Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država, vlada bi trebalo da povća raspoređivanje policije i vojske u ranjivim oblastima i da hitno reformiše sektor bezbednosti.

Vlada Nigerije treba, osim toga, da istraži sve napade na civile i da počinioce zločina pozove na odgovornost.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi