Brojanje dlaka u nosu leša, lizanje kamenja i pravljenje špijuna od mrtvih pauka: Naučna istraživanja koja su dobila nagradu sličnu Nobelu!

Svi smo čuli za Nobelovu nagradu koja se dodeljuje ljudima koji su postigli važna dostignuća u raznim oblastima.

Njeni dobitnici su zadužili čovečanstvo i dali doprinos celokupnom društvu i planeti.

Ipak, postoji mnogo manje poznata dodela nagrada pod imenom "Ig Nobelova nagrada", a u pitanju je takmičenje koje slavi bizarna dostignuća koja "prvo nasmeju ljude, a zatim ih nateraju da se zamisle".

Dodela je održana 14. septembra ove godine, a svaki pobednik je dobio deset triliona (zimbabveanskih) dolara i PDF fajl koji je mogao da se odštampa i sastavi u kutiju. 

 

 

Književnost - Kad nam reči "čudno" zvuče

Ako vam se desilo da pročitate ili izgovorite neku reč toliko puta da vam zazvuči kao besmislica, onda ste doživeli semantičko zasićenje.

Zato će vam se dopasti istraživanje koje je dobilo Ig Nobelovu nagradu za književnost.

Kris Mulin, Akira O'Konor i kolege objavili su studiju pod nazivom „The the the the induction of jamais vu in the laboratori: otuđenje i semantičko zasićenje“.

Naravno, većina njihovog govora o prihvatanju sastojala se od ponavljanja reči „the“. Naučnici su opisali semantičku zasićenost kao oblik „jamais vu“.

Profimedia

"Jamais vu" je obrnuto od "deja vu", a javlja se onda kada nešto za šta znamo da nam je poznato izgleda neobično nepoznato.

Oko dve trećine učesnika istraživanja od kojih je traženo da više puta ponavljaju reči izjavilo je da se osećaju neobično. Bilo je potrebno otprilike trideset ponavljanja, ili jedan minut, da se pojavi čudan osećaj.

Psihologija - Uticaj gomile

Hodate prometnom ulicom, a osoba ispred vas podiže pogled - da li obraćate pažnju?

Možda ne, ali šta ako svi na ulici pogledaju gore?

Američki psiholozi Stenli Milgram, Leonard Bikman i Lorens Berkovic osvojili su nagradu za psihologiju tako što su istražili kako masa utiče na ponašanje prolaznika.

 

 

Istraživanje je pokazalo da kada je jedna osoba na ulici podigla pogled, samo četiri odsto prolaznika je sledilo njen primer.  

Već kada je 15 ljudi podiglo pogled, 40 odsto prolaznika je učinilo isto, što je pokazalo da je uticaj gomile na pojedinca veliki.

Obrazovanje - Dosada i časovi

Nagrada za obrazovanje pripala je grupi naučnika, uključujući Kristijana Čena, Kejti I. I. Tam i Vijnand A. P. Van Tilburg, za njihovo istraživanje o dosadi u srednjoj školi i na postdiplomskim studijama.

Tim je otkrio da se očekivanje dosade uglavnom i obistini.

Profimedia

Studenti koji su bili navođeni da predviđaju da će predavanje biti dosadno, kasnije su se više dosađivali. Druga studija je otkrila da su učenici koji su mislili da je predavaču dosadno i sami iskusili dosadu.

Zanimljivo je da je na motivaciju učenika uticala percipirana, a ne stvarna dosada.

Učenici obično nisu uspevali da pogode koliko je učitelju zaista dosadno.

Medicina - Dlake u nosu na lešu

Nagrada za medicinu pripala je međunarodnoj grupi naučnika koji su istraživali da li leva i desna nozdrva ljudi sadrže jednak broj dlaka, i to su zaključili koristeći leševe!

Dlake u nozdrvama sprečavaju velike čestice da uđu u nos i veoma su važne, iako na prvi pogled deluje da samo smetaju i estetski kvare lice.

Ljudi sa alopecijom (odsustvo dlake odakle obično raste) često gube dlake u nozdrvama, čime se povećava rizik od alergija i infekcije.

Profimedia

Istraživači su pojedinačno uklonili i prebrojali dlake u nozdrvama 20 leševa. Broj dlaka bio je sličan u desnoj (112 dlaka) i levoj (120) nozdrvi.

Većina dlačica je pronađena prema prednjem delu nosa, što podržava ideju da dlake u nozdrvama deluju kao zaštitna barijera.

Komunikacija - Čudni sleng u francuskom jeziku

Učenici francuskog jezika će se verovatno uspaničiti kada se suoče sa „verlanom“, sleng jezikom u kome se slogovi reči izgovaraju obrnuto.

Fenomen je popularan kod mlađih ljudi i često se pojavljuje u francuskom repu.

„Obrnuti govor“ postoji i na drugim jezicima. Neki građani grada La Laguna govore „veres“, zaostali oblik španskog.

Profimedia

Marija Hose Tores-Prioris, Adolfo M. Garsija i kolege osvojili su nagradu za komunikaciju za svoja istraživanja mentalnih aktivnosti ljudi koji su stručnjaci u govoru unazad. 

Govornici koji govore unazad pokazali su prednosti u ponašanju za preokretanje reči i rečenica u poređenju sa drugim ljudima.

Takođe, zaključeno je da su imali povećan volumen sive materije i poboljšanu povezanost između određenih regija mozga odgovornih za govor i jezik.

Hemija i geologija - Lizanje kamenja u naučne svrhe

Poljski geolog Jan Zalasijevič osvojio je nagradu za hemiju i geologiju za svoj članak „Jedenje fosila“, koji objašnjava zašto je lizanje stena legitimna analitička tehnika.

- Pre 200 godina, geolozi su lizali stene da bi saznali kakav je njihov sastav jer nisu imali mašine, mikroskope i odgovarajuću hemiju - objasnio je Zalasjevič na ceremoniji.

 

 

On kaže da su radili, barem delimično, po ukusu.

Jedan od najpoznatijih ljudi koji su lizali kamenje u svrhu nauke bio je Đovani Arduino (1714–1795), koji je razvio prvu klasifikaciju geološkog vremena. Arduinoove beleške opisuju zapažanja napravljena korišćenjem svih čula. 

Fosilne školjke u blatnoj steni, prema njegovom opisu, ostavljaju ukus podjednako gorak i poguban, dok se za izvore koji izviru iz slojeva markazita i uglja kaže da imaju kiselo-začinski ukus.

Lizanje kamena nije samo stvar prošlosti, jer vlaženje površine stene omogućava da se fosilne i mineralne teksture jasnije ističu.

- Ja sam terenski geolog; polizao sam milion kamenja - rekao je Zalasijevič.

Ishrana - Jelo sa strujom

Ako tražite nov način da začinite hranu i piće, isprobajte struju.

Japanski naučnici Hiromi Nakamura i Homei Mijašita osvojili su nagradu za ishranu jer su pokazali kako elektrificirani štapići za jelo i slamke mogu da promene ukus hrane i pića.

Budući da struja nema nutritivnu vrednost, Nakamura i Mijašita ističu da nam struja nudi priliku da jedemo zdravu hranu sa niskim sadržajem natrijuma, a koja je i dalje ukusna.

Na ceremoniji, istraživači su pokazali elektrificiranu viljušku i objavili svoje planove da tehnologiju učine dostupnom javnosti u bliskoj budućnosti.

Unsplash

Fizika - Parenje inćuna i mešanje okeana

Da li bi seksualna aktivnost inćuna mogla da utiče na mešanje okeanske vode?

Verovatno se nikada niste zapitali, ali  Beatriz Murinjo-Karbalido i njene kolege jesu, i zbog toga su dobili "Ig Nobela" za fiziku.

Da pojasnimo, fizičari su došli do zaključka da bi plivanje inćuna moglo da dovede hladnu, duboku vodu naviše, a zatim da utičena klimu i distribuciju hranljivih materija u morski život.

Profimedia

Međutim, mešanje vode je kontroverzna tema, a neki naučnici smatraju da su ribe premale da bi biomešanje moglo da ima značajan uticaj na okeane.

Dobitnici ovogodišnje nagrade pokazali su da je turbulentno mešanje okeana značajno povećano aktivnostima skupljanja inćuna tokom sezone mrešćenja.

Čak su turbulenciju koju izazivaju gomile inćuna koji se mreste uporedili sa olujama.

Javno zdravlje - Toalet otkriva i previše

Sanjate o modernom domu prepunom najnovije tehnike?

Onda bi vam se možda dopao pametni stenfordski toalet, koji je izumeo dobitnik nagrade za javno zdravlje Seung-min Park.

Ovaj toalet koristi test traku za merenje urina, sistem kompjuterskog vida za analizu defekacije, telekomunikacionu vezu za praćenje i analiziranje izlučevine, i možda najodvratnije, senzor analnog otiska uparen sa identifikacionom kamerom.

Očigledno, nisu samo naši otisci prstiju jedinstveni!

Informacije prikupljene u toaletu Stanforda mogle bi da dovedu do ranog otkrivanja bolesti kao što su rak mokraćne bešike, rak debelog creva i zarazne bolesti poput kovida 19.

Mašinstvo - Mrtvi pauci kao špijuni

Pioniri "nekrorobotike"  Te Faje Jap i Danijel Preston ove godine osvojili su nagradu za mašinstvo, a u sve su uključeni - mrtvi pauci.

Naime, kada pogledate mrtvog pauka, primetićete da su mu se noge sklupčale. Ljudi imaju antagonističke parove mišića, poput bicepsa i tricepsa, koji nam omogućavaju da savijamo i ispružimo udove.

Nasuprot tome, pauci poseduju samo mišiće koji savijaju noge i oslanjaju se na hidraulički pritisak za ekstenziju.

Profimedia

Istraživači su iglom dodirnuli hidraulične sisteme mrtvih pauka, a promenom hidrauličkog pritiska, paukove noge mogu da se ispruže i savijaju, slično kao mašina za kandže.

Zašto reanimirati mrtve pauke? Istraživači su predložili da bi pauci mogli da se koriste kao zombi špijuni, odlazeći u prirodna okruženja kako bi diskretno prikupili male biološke uzorke.

- Mislim da su dovoljno mali da im druge životinje verovatno neće smetati u divljini - rekao je Jap.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi