Zašto afrički lideri ne mogu ni da počivaju u miru?

Mnogi afrički predsednici tokom života izazivaju velike kontroverze, a izgleda da se neverovatne priče ne završavaju ni nakon njihove smrti.

Novinarima je zapao za oko spor oko sahranjivanja nekadašnjeg predsednika Angole Hosea Eduarda dos Santosa, koji je 8. jula preminuo u Španiji.

Aktuelni predsednik Žoao Lourenso i Dos Santosova četvrta žena žele da se telo doveze u domovinu kako bi se održala ceremonija sa državnim počastima, a predsednik sahranio u mauzoleju. Međutim, ćerka Velvičija dos Santos, zvana Tčize, želi da se ceremonija obavi u privatnosti. Kako je navela, bivši lider bi trebalo da bude sahranjen u Španiji kako bi grob mogla da posećuju njegova deca. Ona tvrdi da ima podršku nekoliko svojih srodnika koji su, inače, suočeni sa optužbama za korupciju, zbog čega im preti hapšenje ukoliko se vrate u zemlju.

AP photo

Jedno od Dos Santosove dece kaže da država nema ustavne obaveze da preuzme odgovornost za njegovo sahranjivanje i da je odluka na porodici.

Prepirke oko državnih ovlašćenja nad telima pokojnih predsednika nisu novost.

Mugabeov slučaj

Slična situacija se 2019. dogodila u Zimbabveu kada je preminuo predsednik Robert Mugabe posle 37 godina vladavine.

Svi su očekivali da će biti sahranjen u Aleji državnih heroja u Harareu. Na kraju krajeva, upravo Mugabe je izgradio Aleju i tamo prisustvovao sahranama mnogih nekadašnjih saboraca. Tamo je sahranjena i njegova prva žena Sali.

Međutim, novi predsednik Emerson Mnangagva je započeo izgradnju impozantnog mauzoleja za Mugabea, ali porodica nije zainteresovana, pogotovo što je svrgnut u puču. Oni smatraju da su ga mnogi njegovi poručnici izdali.

AP Photo/Tsvangirayi Mukwazhi, File

Porodica je tvrdila da Mugabeovo telo pripada njima i posle nekoliko nedelja sporenja dobili su slučaj. Predsednik je sahranjen u svom rodnom selu bez prisustva zvaničnika.

Čak ni Kenet Kaunda, prvi predsednik Zambije nakon sticanja nezavisnosti, nije mogao da počiva u miru dokle god je trajao spor nakon njegove smrti. Prema rečima porodice, njegova želja je bila da bude sahranjen pored žene, a ne na mestu koje je odredila vlada. Za sada, članovi porodice nisu insistirali na svojim pravima i Kaunda počiva u memorijalnom parku u Lusaki.

Od izgnanstva do počasti

I u Gani ovakva dešavanja nisu retkost. Prvi predsednik Kvame Nkruma je preminuo tokom lečenja u Rumuniji. Prvo je sahranjen u Konakriju u Gvineji, gde je živeo u egzilu, a njegovi ostaci su kasnije prebačeni u Ganu. Održana je ceremonija sa državnim počastima u prestonici Akri, a sahranjen je u rodnom selu Nkroful. Nekoliko godina kasnije je u Akri izgrađen mauzolej u kome danas počiva Nkruma. Međutim, s vremena na vreme, porodica iz pomenutog sela i dalje traži da im se telo vrati.

AP Photo

Još jedan predsednik Gane, Džon Evans Ata-Mils, preminuo je 2012. u svom kabinetu, i ni njemu nisu odmah mogli da nađu večno konačište. Pojedini srodnici su želeli da se sahrani u rodnom selu, međutim, tada ta želja nije privukla mnogo pažnje. Prva lokacija koju je država izabrala za počinak je bila opisana kao neprikladna, a na kraju je sahranjen u parku.

Smatralo se da će u parku biti sahranjivani svi predsednici Gane. U međuvremenu, preminuo je lider Džeri Rolings. Ne samo da nije prebačen na mesto gde počiva Ata-Mils, već je porodica optužila vlast da želi da prisvoji njegovo telo. Sahranjen je na vojnom groblju u Akri uz sve vojne počasti.

AP Photo/Elias Asmare

- Pre nekoliko nedelja je obeleženo 10 godina od smrti Ata-Milsa, a i dalje postoje diskusije o tome kako bi trebalo da izgleda njegov grob i ko će ga održavati. Ima članova porodice koji i dalje žele da se telo ekshumira iz Akre i prenese u njegovo rodno selo. Tako da moram da zaključim da je jedna od nevolja koja prati afričke predsednike da ne postoji mesto večnog počinka za njih - zaključila je novinarka iz Gane Elizabet Ohen za BBC.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi