Izazvao buru zbog kontroverzne odluke o abortusu: Koja je uloga Vrhovnog suda SAD i koliku moć ima?

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država je u vestima širom sveta. Razlog za to što svaka njihova odluka odjekne jeste veliki uticaj koji imaju na živote Amerikanaca, pa samim tim i na ceo svet koji se ugleda na Vašington.

Poslednja odluka koja je napravila pravu buru u Americi jeste ukidanje Ustavom zagarantovanog prava na abortus, koja je omogućila pojedinim saveznim državama da zabrane pobačaj, a dan ranije, 23. juna, sud je proširio pravo na javno nošenje oružja za samoodbranu, bez obzira na dve skorašnje masovne pucnjave i donošenje prvog saveznog zakona o kontroli oružja od 1990-ih.

Takođe je fundamentalno reinterpretirao odnos između crkve i države, snižavanjem onoga što se decenijama opisivalo kao „zid razdvajanja“ između institucija vlasti i crkvenih institucija. Isključivanje religije iz razmatranja vlade označeno je kao diskriminacija vernika, a ova presuda omogućila je da religija zauzme primetnije mesto u javnom životu.

Sud je takođe ograničio moć saveznih agencija da preduzimaju radnje koje im nije eksplicitno prepustio Kongres, smatrajući da Agencija za zaštitu životne sredine, nacionalno vladino telo, ne može da reguliše emisije ugljenika iz termoelektrana na ugalj. Ovo bi moglo ozbiljno da ograniči plan klimatskih promena američkog predsednika Džozefa Bajdena ako države više ne budu vezane strogim ograničenjima emisija ugljenika.

AP Photo/Susan Walsh

U svim ovim slučajevima trojica konzervativnih sudija koje je imenovao bivši predsednik Donald Tramp (Nil Gorsač, Bret Kavano, Ejmi Koni Baret) bili su u većini, a trojica liberala suda (Stiven Brajer, Sonja Sotomajor, Elena Kagan) u manjini.

Koja je uloga suda

Sud se nalazi na vrhu državnog pravnog sistema. Na nižem nivou su prvostepeni sudovi, oni koji u početku razmatraju predmete, često sa porotom.

Zatim postoji nivo žalbenih sudova koji razmatraju osporavanje rezultata ili postupka prvostepenog suda.

Svaka država ima svoj vrhovni sud odgovoran za tumačenje državnih zakona i Ustava. Međutim, ako slučaj uključuje savezni zakon ili Ustav SAD, dokument koji je stvorio sistem vlasti, uključeni u slučaj mogu se žaliti Vrhovnom sudu.

Šanse da predmeti stignu do Vrhovnog suda su male. Od njega se traži da pregleda više od 8.000 slučajeva svake godine, a on uglavnom prihvata samo njih 60-70. Međutim, slučajevi koji dospeju na dnevni red obično su važni.

Od 1925. godine devet sudija koje čine sud imaju moć da odlučuju o tome koje predmete će voditi.

Pixabay

Od tada predmeti moraju da ispune određene kriterijume da bi ih sud razmatrao. Oni moraju da dovedu u pitanje savezni (nacionalni) zakon, mora da postoji pravi spor i mora da postoji pravni lek koji je u nadležnosti suda.

Pozivanje Kongresa na odgovornost

Sudsko preispitivanje je termin kojim se sudu daje ovlašćenje da preispituje zakone koji su potencijalno u suprotnosti sa saveznim zakonom ili Ustavom, uključujući bilo koji od 27 amandmana usvojenih od kada je prvobitno napisan Ustav.

Među najznačajnijim od njih su prava na slobodu veroispovesti, govora i štampe (prvi amandman), pravo na nošenje oružja (drugi amandman) i pravo na ćutanje (peti amandman).

Član 3 Ustava podrazumeva ovlašćenje sudskog preispitivanja, jer navodi da se ovlašćenja Vrhovnog suda proširuju na sporove vezane za Ustav i zakone nacije.

Oni koji su pisali Ustav nadali su se da će se na taj način osigurati da sud može da deluje tako da proverava i balansira druge ogranke vlade. Plašili su se stvaranja preterano moćne centralne vlade slične onoj u Britaniji, protiv koje su u trenutku pisanja Ustava vodili revoluciju.

Wikimedia/Henry Inman

Sudska revizija je čvrsto uspostavljena u slučaju iz 1803. godine, Marberi protiv Medisona. Tada je tadašnji vrhovni sudija Džon Maršal izjavio da ne samo da je Ustav superiorniji od svih drugih redovnih zakona, već i da je, kada postoji sumnja da li su zakoni u suprotnosti sa ustavnim odredbama, u tom polju uloga ovog suda najvažnija.

- Dužnost pravosudnog odeljenja je da kaže šta je zakon - napisao je Maršal.

Od ove odluke datira aktuelna moć suda. Iako odlučivanje o značenju stavki navednih u Ustavu čini mali deo rada suda, principi o kojima se odlučuje često su ključni i veoma razdvojeni, da su to slučajevi koji najčešće dospevaju na naslovnice.

Instrument u rukama politike i glavni arbitar promena

Sud nikada nije bio daleko od glavnih političkih pitanja. Maršal je podstakao sud da podrži veću federalnu moć država, što je jedno od osnovnih pitanja koje oblikuje novu naciju.

Sredinom 19. veka, kada je naciju razdvojilo pitanje ropstva, sud kojim su dominirale južnjačke sudije za držanje robova presudio je u predmetu Dred Skot protiv Sandforda da Ustav nikada nije nameravao da proširi državljanstvo na ljude afričkog porekla. Presuda je produbila tenzije koje su dovele do američkog građanskog rata.

Pixabay

Pola veka kasnije, u drugoj odluci koja je danas naširoko osuđena, sud je presudio da nije prekršio Ustav odobrivši „razdvojene, ali jednake“ javne službe zasnovane na rasi, u ovom slučaju železničke vagone.

Ovo je efektivno dalo zakonsku sankciju „zakonima Džima Kroua“ kojim su se južne države smatrale odvojenim sve dok sud nije poništio svoju odluku u predmetu Braun protiv Odbora za obrazovanje 1954.

Sredinom 1930-ih, kad su Kongres i tadašnji predsednik Frenklin Ruzvelt pokušali da se izbore sa ekonomskom krizom Velike depresije zakonodavnim programom poznatim kao Nju dil (Dogovor o novom poslovanju), konzervativni sud je u više navrata ukidao ključne programe, sve dok promena 1936. godine nije navela sudije da zauzmu drugačije gledište.

Ubrzo nakon toga, serija penzionisanja omogućila je Ruzveltu da izvrši niz novih imenovanja sudija koje su više bile naklonjene njegovom zakonodavnom programu.

U periodu poznatom kao „revolucija prava“, od kasnih 1950-ih do ranih 1970-ih, sud je proširio ustavnu zaštitu na nepopularne i marginalizovane manjine koje su inače zakonodavna tela ignorisala ili oštećivala. Jehovini svedoci, adventisti i druge verske manjine imale su koristi od proširenog tumačnje suda o zaštiti Prvog amandmana za „slobodnu veroispovesti“.

Sud je takođe proširio zaštitu za one u sistemu krivičnog pravosuđa, uključujući pravo na ćutanje i pravo na advokata, koji se smatraju osnovnim u današnjem društvu. Osigurao je pristup kontracepciji za udate, a zatim i neudate žene, zaštitio mnoga ostvarenja pokreta za građanska prava i osigurao poštenu praksu u glasanju.

Pixabay

Poslednjih godina Sud je takođe utvrdio ustavno pravo na istopolne brakove i zaključio da Zakon o građanskim pravima iz 1964. štiti LGBTQ+ radnike od diskriminacije.

Uvek u centru pažnje

Vrhovni sud nije inherentno liberalan ili konzervativan, progresivan ili dogmatičan. Kao apelacioni sud, on može da odgovara samo na predmete koji su pred njim, a koji odražavaju politiku, kulturu i temperament vremena.

Sud je proizvod svog vremena i ljudi koji ga u svakom trenutku čine. Oblikuju ga pojedinci, obično advokati, koje imenuje aktuelni predsednik kada se sudija povuče ili umre.

Kao takav, nikada nije u potpunosti uklonjen iz političkog procesa. To je istovremeno i dobro i loše za SAD. Sud je štitio je i gazio prava manjina, širio i ograničavao moć savezne vlade, odupirao se društvenim promenama i podsticao ih.

Aktuelne kontroverze nisu nove. Sud je bio u centru nacionalnih debata od svog osnivanja, a njegova uloga kao ogranka vlasti i predstavnika moći sudskog nadzora osiguraće da on nastavi da bude deo velikih i malih kontroverzi u decenijama koje dolaze.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi