Tenzije duge osam godina: Kako je Krim postao centralna tačka rusko-ukrajinske netrpeljivosti

Trenutne tenzije između Rusije i Ukrajine posledica su ne samo oštre retorike Zapada i gomilanja ruskih trupa u blizini granice, nego i, najvećim delom, posledica aneksije Krima, i traju najmanje osam godina.

Ovo poluostrvo ostaje nerešivi uzrok razdora između Rusije, Ukrajine i Zapada.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski to je jasno istakao ranije ove nedelje u obraćanju naciji.

- I Donbas i Krim će se vratiti Ukrajini. Isključivo diplomatskim putem. Ne zadiremo u ono što nije naše, ali nećemo se odreći svoje zemlje - rekao je on.

Ruski predsednik Vladimir Putin ne pokazuje znake da će da odustane od svoje tvrdnje da Krim pripada Rusiji, upozorivši da bi dopuštanje Ukrajini da se pridruži NATO-u moglo da uvuče Zapad u rat sa Rusijom oko poluostrva.

- Evropske zemlje, uključujući Francusku, veruju da je Krim deo Ukrajine, ali mi mislimo da je deo Ruske Federacije. A šta će se desiti ako bude pokušaja da se ova situacija promeni vojnim sredstvima? Imajte na umu da doktrine Ukrajine proglašavaju Rusiju protivnikom i navode mogućnost povratka Krima, čak i upotrebom vojne sile - rekao je Putin posle prošlonedeljnog sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Čak je i dovođenje u pitanje statusa Krima protivno politici Kremlja, koji insistira na tome da je status Krima kao dela Rusije rešen, naglašavajući da veliku većinu ljudi na poluostrvu čine Rusi.

Alexei Nikolsky, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

EU i SAD su uvele sankcije Rusiji zbog aneksije i bilo je uglavnom neefikasnih rezolucija UN i Saveta Evrope, ali do nedavnog sukoba sa Rusijom to pitanje je nestalo sa međunarodnog dnevnog reda.

Ukrajinska taktika

Prošle godine Ukrajina je pojačala unutrašnje i međunarodne pokušaje da vrati pitanje Krima u prvi plan, doprinoseći rekordno niskom nivou današnjih odnosa Ukrajine i Rusije.

Ukrajina je usvojila Državnu strategiju za deokupaciju i reintegraciju privremeno okupirane teritorije Krima u martu 2021. Tu su navedene pravne i administrativne mere za praćenje kršenja ljudskih prava na Krimu i krivično gonjenje počinilaca, podsticanje međunarodnih sankcija, krivično gonjenje Rusije pred međunarodnim sudovima, jačanje ekonomije Ukrajine kako bi ona mogla da pruži atraktivnu alternativu ruskoj vladavini i olakša administrativne poslove za Krimljane, kao što je registracija rođenih i umrlih u Ukrajini.

Strategija ne obuhvata pitanje povratka Krima pod kontrolu Ukrajine i ne pominje vojno rešenje na koje je Putin ukazao.

- Strategija striktno predviđa da Ukrajina razmatra politička i diplomatska sredstva za deokupaciju i reintegraciju Krima. Niko sada ne razmišlja o nečemu drugom - rekao je Anton Korinevič, stalni predstavnik ukrajinskog predsednika za Autonomnu Republiku Krim.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

Nakon što su ruske oružane snage preuzele kontrolu nad poluostrvom i pošto je na brzinu organizovani referendum dao privid legalnosti pridruživanja Krima Rusiji, ruski pasoši su automatski izdati za 2,4 miliona stanovnika Krima.

Rusija je naporno radila na integraciji Krima u svoj pravni sistem, ulagala novac u region i aktivno podsticala Ruse da se tamo nasele. Oko pola miliona ljudi se preselilo iz Rusije od 2014, prema navodima Korineviča, a na Krim je stigao i veliki broj vojnog osoblja.

Nakon usvajanja državne strategije, Ukrajina je sazvala Krimsku platformu, veliki diplomatski podsticaj da Krim ostane na međunarodnom dnevnom redu. Njegovoj inauguracionoj sednici u avgustu prisustvovalo je 46 predstavnika zemalja i međunarodnih organizacija.

- Ne priznajemo i nećemo priznati nelegalnu aneksiju Krima i Sevastopolja - rekao je tada predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Ukrajinci, koji su očekivali brze rezultate, bili su razočarani.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

- Oni sa velikim nadama u to nisu dobili odgovor na pitanje kada će se Krim vratiti Ukrajini. Samo je pokazana konsolidacija. Ali sve dok postoji ova konsolidacija, Rusija ne može računati na pravno priznanje - rekao je Refat Čubarov, šef Medžlisa krimskih Tatara, koji se sada nalazi u Kijevu.

Platforma je, očigledno, iznervirala Moskvu.

- Ovaj događaj smatramo izuzetno neprijateljskim prema našoj zemlji. Apsolutno ne prihvatamo takve tvrdnje u odnosu na ruski region, na Krim - rekao je tada portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Istaknuti vođa krimskih Tatara Nariman Dželal uhapšen je kada se sa platforme vratio u Krim.

Izazovi Moskve

Rusiju je razbesneo i ukrajinski zakon o autohtonim narodima iz 2021. Definišući „autohtoni narod“ kao manjinu bez sopstvene države van Ukrajine, on je uključio samo tri grupe, krimske Tatare, Krimčake i Karaime, sve sa Krima, ali je isključio Ruse, najveću manjinu u Ukrajini.

Zakon je eksplicitno deo ukrajinske strategije da povrati Krim i izazove ruski narativ „Krim je oduvek bio ruski“. Putin ga je više puta kritikovao, čak ga je upoređivao sa rasnim zakonima u nacističkoj Nemačkoj, u retorici koja ponavlja tvrdnje o „genocidu“ koje Rusija redovno iznosi protiv Ukrajine zbog navodne diskriminacije govornika ruskog jezika.

Vadim Savitsky/Russian Defense Ministry Press Service via AP

Rusija je takođe upotrebila reč „genocid“ kada je Ukrajina 2014. prekinula vodosnabdevanje Krima i ponovo 2015, nakon što su aktivisti digli u vazduh stubove za struju na jugu Ukrajine, prekinuvši snabdevanje električnom energijom.

Ukrajina je ponudila da ponovo snabdeva oblast strujom na osnovu ugovora sa „okupiranom ukrajinskom teritorijom Krima“, što je Rusija odbila.

Državna strategija Ukrajine predviđa obnavljanje vodosnabdevanja kada se Krim vrati pod ukrajinsku kontrolu.

Zagovornici vraćanja Krima Ukrajini gledaju na primer baltičkih zemalja; mnoge zapadne nacije nikada nisu zvanično priznale njihovu aneksiju od strane SSSR-a, što je pomoglo obnovi njihove nezavisnosti 1991. godine.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi