Godinama sedeo na dve stolice: Kako se bivši predsednik Avganistana vratio na vlast zahvaljujući talibanima

Otkad su talibani osvojili glavni grad Avganistana, pa samim tim i celu zemlju, pričalo se o tome kako će da izgleda njihova vlast i ko će zauzeti vodeće pozicije u državi. U utorak je saopšteno da će takozvanim Islamskim Emiratom Avganistana vladati predsednik, emir i savet koji će činiti 12 članova, od kojih je jedan i bivši predsednik, Hamid Karzaj. Sa druge strane, danas su se pojavile i nezvanične informacije da su on i njegov nekadašnji konkurent Abdulah Abdulah u kućnom pritvoru, ali je sve ostalo na rečima “neimenovanog izvora”.

Karzaj je kao prvi demokratski izabrani predsednik ove zemlje vladao njom od 2001. do 2014. godine, obavljajući do 2004. funkciju vršioca dužnosti predsednika, da bi narednih 10 bio predsednik Avganistana.

Pročitajte još

Neverovatan prizor: Dok očajni Avganistanci mole da ih odvedu iz zemlje, u avion ukrcan i automobil (VIDEO)

Ko je Karzaj i kako je izgledala njegova vladavina?

Rođen je 24. decembra 1957. godine u paštunskoj porodici. Njegovi otac i deda služili su u vladi šaha Mohameda Zahira, a njegova porodica napustila je Avganistan 1osamdesetih, kada je njime vladao režim koji je nametnuo Sovjetski Savez. Oni su se preselili u Pakistan, a Karzaj je diplomu mastera političkih nauka stekao na univerzitetu u Indiji.

Tokom rata u Avganistanu (1978-1992) radio je sa mudžahedinima, koji su nastojali da sruše vladu koju je podržavao Sovjetski Savez, i često je putovao u SAD tražeći podršku u borbi. Kada je komunistička vlada Mohameda Nadžibula pala u aprilu 1992, mudžahedini su osnovali koalicionu vladu, a Karzaj je postao zamenik ministra spoljnih poslova. Na ovu poziciju ostavku je podneo 1994, umoran od borbe koja se vodila unutar vlade. Sukobi su eskalirali i mudžahedini su se okrenuli jedni protiv drugih, što su talibani iskoristili da oni dođu na vlast.

Iako je u početku podržavao talibane i poredak koji su uveli u zemlju, Karzaj se na kraju usprotivio režimu i ponovo otišao u egzil u Pakistan. Otac mu je ubijen u julu 1999, za šta je on okrivio talibane, a vođstvo nad Popalzaj Paštunima, koje je predvodio njegov otac, pripalo je njemu.

Ubrzo nakon napada 11. septembra 2001. godine, Sjedinjene Američke Države povele su vojnu kampanju sa ciljem da iskorene terorizam i sruše talibane, dok se Karzaj vratio u domovinu kako bi okupio ljude koji bi podržali misiju SAD. Da bi se izbegla borba za moć, predstavnici različitih avganistanskih grupa, uz pomoć međunarodne zajednice, imenovali su Karzaja za vršioca dužnosti predsednika i on je zakletvu položio krajem decembra 2001. U junu 2002. džriga, tradicionalna avganistanka skupština vođa, izabrala ga je za predsednika prelazne vlade.

Karzaj se suočio sa brojnim izazovima kad je došao na vlast – morao je da nađe način da kontroliše moćne tradicionalne vođe i da spreči talibane da se vrate na vlast, kao i da pokuša da obnovi ratom razorenu zemlju. Nasilje je nastavilo da bude deo svakodnevice Avganistana, a na Karzaja je pokušano nekoliko atentata. U januaru 2004. odobren je novi ustav koji je zahtevao demokratski izabranog predsednika. Kasnije te godine Karzaj je pobedio na predsedničkim izborima.

Tokom predsednikovanja imao je veliku podršku zapadnih saveznika, ali i ogroman broj izazova. Konstantno nasilje i nestabilnost i nemogućnost efikasne izgradnje avganistanskih institucija i obezbeđivanja osnovnih usluga uticali su na njegovu popularnost u zemlji i inostranstvu, a pričalo se i o korupciji u vladi. U zemlji je procvetala trgovina drogom, a žetva opijumskog maka dostigla je rekordne nivoe 2007. godine, dok su talibani sve češće napadali teritorije koje je držala demokratski izabrana vlada.

Karzajev predsednički mandat trebalo je da istekne u maju 2009, u to vreme Ustav ga je obavezivao da napusti funkciju. Međutim, zbog logističkih i sigurnosnih problema, predsednički izbori, prvobitno zakazani za maj, odloženi su za avgust, a on je tada izjavio da bi, iz bezbednosnih razloga, trebalo da ostane na funkciji do održavanja izbora. Kritičari su bili zabrinuti da bi mu ostanak na mestu predsednika dao neopravdanu izbornu prednost, pa su ga pozivali da se povuče prema ustavnom mandatu i preda vlast privremenoj vladi. U martu 2009. Vrhovni sud je odlučio da Karzaj može legalno da zadrži svoju poziciju do izbora u avgustu.

Nakon izbora u avgustu, na kojima je on odneo pobedu, usledile su nedelje političkih previranja. U septembru je preliminarno prebrojavanje glasova utvrdilo da je Karzaj dobio 55 odsto glasova, što je ukazivalo na to da je odneo potupnu pobedu nad glavnim konkurentom, bivšim ministrom spoljnih poslova Abdulahom Abdulahom. Ipak, zbog više od 2.000 pritužbi zbog prevare i zataškavanja, Komisija za izborne žalbe (ECC), koju podržavaju Ujedinjene nacije, naredila je reviziju sumnjivih biračkih mesta i započela istragu. Sredinom oktobra ECC je zaključio da je prevara bila dovoljno rasprostranjena da poništi glasove sa više od 200 biračkih mesta, što je uključivalo gotovo trećinu Karzajevih glasova. Zbog toga je Karzajev udeo u glasovima pao na 49,7 odsto, što je bilo dovoljno da se održi drugi krug izbora. Iako se Karzaj u početku opirao pozivu za drugi krug, ubrzo je pristao na njega, ali se Abdulah iznenada povukao iz izborne trke, izjavivši da je ta odluka u najboljem interesu zemlje. Drugi krug izbora je otkazan, a Karzaj je inaugurisan za predsednika po drugi put.

Usred naleta američkih jedinica 2010. godine, kada je broj stranih trupa porastao na skoro 150.000, Karzaj je kritikovao SAD sve oštrije, optužujući ih da su njihove akcije u Avganistanu odnele veliki broj života civila, a da američke diplomate nisu uspele da izvrše pritisak na Pakistan da zaustavi dotok talibana u Avganistan. Pogoršanje njegovih odnosa sa SAD kulminiralo je zastojem u periodu od 2013. do 2014. godine, kada je Karzaj odbio da potpiše sporazum kojim se američkim trupama dozvoljava da ostanu u zemlji nakon planiranog povlačenja krajem 2014. godine, uprkos značajnoj podršci sporazumu u Avganistanu. Ugovor je potpisao Karzajev naslednik, Ašraf Gani, samo nekoliko dana nakon što je stupio na dužnost u septembru 2014.

Aktivnost nakon odlaska sa vlasti i dogovor sa talibanima

Nakon što je otišao sa vlasti Karzaj je nastavio da kritikuje aktivnosti SAD u Avganistanu i centralnu avganistansku vladu zbog saradnje sa američkim snagama. Sa druge strane, podržao je težnju da se sukob s talibanima okonča. Kada je povlačenje američkih trupa 2021. godine omogućilo talibanima da ponovo preuzmu kontrolu nad zemljom, Gani je pobegao iz nje, a Karzaj (zajedno sa Abdulahom, koji je bio glavni pregovarač Ganijeve vlade) preuzeo vodeću ulogu u pregovorima sa talibanima o budućnosti Avganistana.

Nakon što su talibani zauzeli celu državu, Karzaj je snimio video-poruku stojeći ispred svog doma u Kabulu okružen ćerkama, u kojoj je rekao da će ostati u prestonici sa svojom porodicom i pokušati da doprinese mirnoj tranziciji vlasti.

Mnogi su smatrali da on nije sposoban da izigrava posrednika u ključnom trenutku jer je u drugom snimku koji je nastao u bašti bivšeg ministra spoljnih poslova Abdulaha Abdulaha, nekada njegovog glavnog protivnika, delovao manje samouvereno. On je tada ispričao da se sklonio kod Abdulaha nakon što su talibani razoružali njegove stražare i preuzeli kontrolu nad njegovim imanjem.

Karzaj, koji je od silaska sa vlasti 2014. živeo u dobro čuvanoj vladinoj kući, odmah pored predsedničke rezidencije, ostao je u Kabulu bez obzira na sve, rekavši da planira da formira savet avganistanskih lidera koji će pregovarati o privremenoj prelaznoj vladi s talibanima.

Međutim, Muslen Hijat, bivši vojni ataše avganistanske vlade u Londonu, smatrao je da on i Abdulah nisu u zavidnoj situaciji i da se zbog mogućeg pritiska na njih postavlja pitanje o njihovoj sposobnosti da rade slobodno kako bi pomogli u formiranju nove vlade, uprkos sugestijama talibana da će bivši zvaničnici biti pomilovani pošto grupa preuzme kontrolu nad zemljom.

Drugi smatraju da su sastanci Karzaja i Abdulaha sa talibanima svojevrsna predstava i da se lideri militanata konsultuju sa njima samo o opštim stvarim, kao što su nacionalno jedinstvo, razuveravanje javnosti Avganistana i stvaranje nacionalnog konsenzusa.

Prošle srede, 18. avgusta, Karzaj se sastao sa talibanskim komandirom Anasom Hakanijem, jednim od lidera mreže Hakani, važne frakcije talibana. Oni su razgovarali u vreme kada su vođe militanata radile na formiranju vlade u Avganistanu. Prema rečima njegovog portparola, Karzajev cilj bio je da obezbedi miran transfer vlasti nakon pada Kabula u ruke talibana i bega predsednika Ganija iz zemlje. Sastanku je prisustvovao i glavni pregovarač prošle vlade, Abdulah Abdulaa.

Karzajev portparol rekao je da je cilj sastanka bio da se olakšaju pregovori sa mulom Abdulom Ganijem Baradarom, uticajnim talibanskim političkim vođom koji je sa Donaldom Trampom i sklopio sporazum o povlačenju američkih trupa i za koga se verovalo da će imati važnu ulogu u vladi. Baradar se u Avganistan vrati prošlog utorka (17. avgusta) posle 20 godina.

I Karzaj i Abdulah bili su na talibanskoj listi traženih ljudi, a bivši vladini zvaničnici rekli su da su zabrinuti za njihovu sigurnost jer talibani intenziviraju potragu za pripadnicima službi bezbednosti avganistanske vlade.

Hazrat Omar Zakival, bivši ministar finansija koji se našao s liderima talibana u nedelju zajedno sa Karzajem i Abdulahom, rekao je da zvanični pregovori nisu počeli i da je cilj sastanka više bio da se izgradi poverenje. Dodao je i da je talibanima rekao da je bolje da ne odlažu dogovore i da bi novu vladu bilo poželjno da formiraju u roku od mesec dana.

– Kabul je bezbednosno siguran, ali su ljudi zabrinuti za svoju budućnost – rekao je on, dodajući da je ekonomska situacija svakim danom sve gora.

– Talibani su vojno pobedili, mogu da proglase svoju vladu, ali politički moraju da razmišljaju o tome kako da naprave inkluzivnu vladu, prihvatljivu građanima Avganistana i svetu. Ona još nije formirana, što pokazuje da talibani danas razumeju potrebu za političkim rešenjem – zaključio je on, govoreći u ponedeljak o situaciji u zemlji.

Pročitajte još

Kako se talibani finansiraju: Imaju razrađen sistem iznude, ali je njihovo carstvo teško održivo iz nekoliko razloga

Prva dva imena koja su narednog dana saopštena jesu Karzaj i Baradar, koji su postali članovi dvanaestočlanog saveta koji će, pored predsednika i emira, vladati Avganistanom. Time je postalo jasno da je Karzaj svojim ostankom u prestonici ispunio svoj cilj, da se vrati na vlast, a da li će imati važnu ulogu u njoj ili će biti samo marioneta talibana, kako smatraju analitičari, ostaje da vidimo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi