Sa dijabetesom se može normalno živeti, birajte hranu iz božje bašte, kaže prof. dr Draško Gostiljac, endokrinolog

U vreme pandemije koronavirusa ne priča se više ni o jednoj drugoj bolesti, zato 14. novembar, Svetski dan dijabetesa, posvećujemo upravo o ovoj hroničnoj bolesti i za nju najboljem režimu ishrane.

Urbani i ubrzani način života i izmenjene životne navike štetno utiču na čoveka i njegovo zdravlje, a trebalo bi da znamo da priroda nije daleko od nas, da su nam izvori života i zdravlja nadohvat ruke, samo treba da ih potražimo u Božjoj bašti, kaže za 24sedam prof. dr Draško Gostiljac, endokrinolog na Odeljenju za lečenje hroničnih komplikacija u dijabetesu i ishrani Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.

MOŽDA ĆE VAS ZANIMATI: Nacionalna kampanja: U svetu živi 318 miliona ljudi sa predijabetesom, a čak 90% njih nije ni svesno da ga ima!

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (SZO), broj odraslih koji žive s dijabetesom četvorostruko je porastao od 1980, a danas ih je oko 500 miliona. Dramatičan rast je u velikoj meri rezultat povećanja broja pacijenata s dijabetesom tipa 2, a faktori koji tome doprinose uključuju gojaznost i prekomernu uhranjenost, priča prof. dr Gostiljac.

Navedeni podaci plaše, a tu se crna statistika ne završava?

– Prema istom izveštaju SZO, samo u 2012. dijabetes je prouzrokovao 1,5 miliona smrtnih slučajeva. Komplikacije dijabetesa mogu dovesti do srčanog udara, moždanog udara, slepila, bubrežne isuficijencije, amputacije donjih ekstremiteta itd. Danas je prevencija prvi korak u cilju da se spreči šećerna bolest.

Šta je uzrok ove statistike? Koliki je udeo genetike, a koliko je određuje životni stil?
– Nasledni faktori imaju glavnu ulogu u pojavi dijabetesa. Iako se genetska predispozicija za dijabetes prenosi na potomke, ispoljavanje bolesti zavisi i od drugih životnih činilaca kao što su faktori životne sredine. Beleži se češća pojava ovog tipa dijabetesa u jesenjim i zimskim mesecima, kada su češće virusne infekcije. Značajan je i uticaj hormona, a najveća učestalost tipa 1 šećerne bolesti je u pubertetu, što se povezuje sa povećanim lučenjem hormona rasta i polnih hormona u tom periodu… Kod tipa 2 dijabetesa u osnovi nije autoimuni proces, već insulinska rezistencija. Pokazano je da se dijabetes tip 2 češće javlja u nekim porodicama, i češće kod rođaka prvog kolena ovih bolesnika nego u ostaloj populaciji. Ipak. genetska ispitivanja upućuju na to da je nasleđivanje poligensko.

Navedite nam osnovne simptome bolesti, kako da je prepoznamo?

– Osnovni simptomi su: povećana diureza, noćno mokrenje, žeđ, zamagljenje vida, gubitak težine, iako apetit može biti očuvan, javljaju se umor, slabost i dr. Ukoliko je početak bolesti akutan i ako postoji izražen deficit endogene insulinske rezerve, simptomi brzo napreduju, a ukoliko je insulinska rezerva očuvana, bolest se razvija polako i bolesnici su relativno stabilni, a klinički nalaz je minimalan.

Kako sprečiti nastanak bolesti, a kako se treba ponašati i živeti kada do bolesti dođe?
– Primarna prevencija dijabetesa tip 1 uključuje identifikaciju rizičnih pojedinaca, odnosno rođake prvog i drugog stepena, a zatim prevenciju početka bolesti uticajem na genetsku osetljivost ili loše faktore sredine. Cilj je modifikovati stil života ili eliminisati spoljašnje faktore, za koje je poznato da su faktori rizika za dijabetes tip 1. Rizik od nastanka dijabetesa tipa 2 može se u velikoj meri smanjiti dijetnim režimom ishrane i povećanjem fizičke aktivnosti, što su pokazale mnoge studije.

Vaš tim uradio je studiju o prevenciji dijabetesa zdravijim načinom ishrane i individualnim dijetama. Šta je pokazala studija?
– Mi smo kombinovali primenu redukcione i individualno podešene dijete uz primenu adekvatne fizičke aktivnosti kod ovih pacijenata. Program prevencije, kombinovanom primenom redukcione i individualno podešene dijete, uz adekvatnu fizičku aktivnost, može se sprovoditi u dužem vremenskom periodu i značajno smanjuje rizik za razvoj dijabetesa tipa 2.

Kako bi trebalo da se hrane ljudi u riziku od bolesti, a kako oboleli i pacijenti na insulinu?
– U načelu, ishrana obolelih od dijabetesa trebalo bi prema sastavu i količini hrane da odgovara ishrani zdravih. Postoje neke preporuke. Kod tipa 1 dijabetesa obroke bi trebalo prilagoditi delovanju insulina i fizičkoj aktivnosti. Kod tipa 2 dijabetesa, bez insulinske terapije, kod gojaznih osoba sa dijabetesom, gde je u osnovi preporučena dijeta, hranu bi trebalo raspodeliti u više obroka (tri ili više), a preporučuje se da između obroka uzimaju voće. Individualne energetske potrebe pacijenta određuju preko standardnih formula baziranih na polu, godinama, telesnoj masi i stepenu fizičke aktivnosti.

Koliko su važne žitarice? Kakav bi hleb trebalo da uzimaju dijabetičari? A koje meso?
– Žitarice su najbogatiji izvor dijetnih vlakana i složenih ugljenih hidrata, zbog čega je neophodno pridržavati se preporuka kad je u pitanju njihova primena. Izvori su hleb, ovsene i ječmene pahuljice, voće i povrće, posebno mahunasto. Preporuke se odnose na konzumiranje ražanog i integralnog hleba sa većim sadržajem dijetnih vlakana umesto belog pšeničnog hleba.
Moj tim je sproveo kliničko ispitivanje gde smo pratili uticaj specijalne vrste hleba na homeostazu glukoze. U ovom slučaju korišćen je nutritivni miks, dobijen pažljivim odabirom biološki aktivnih supstanci kao dodatak smesa od integralnog, ovsenog i heljdinog brašna za izradu specijalne vrste hleba.

ČITAJTE I: Abeceda žitarica: Zašto treba jesti hleb od celog zrna

I da li uopšte treba da uzimaju slatkiše i koje?
– Voće je najbolja zamena za slatkiše. Trebalo bi znati da manje ugljenih hidrata ima u jagodama, malinama, kupinama, borovnici, lubenici, dinji, ribizlama, višnjama, limunu, pomorandži, mandarini; nešto više u kajsijama, breskvama, šljivama; a najviše u jabukama, trešnjama, kruškama, grožđu, bananama, smokvama i dr. Suvo voće (grožđe, šljive, smokve, urme i dr.) sadrži pet-šest puta više ugljenih hidrata od nesušenog, pa se preporučuje u ograničenim količinama. Uz fruktozu se mogu koristiti i veštački zaslađivači različitog hemijskog sastava, sa malim energetskim sadržajem, ali je njihova upotreba ograničena.

Šta nikako ne bi trebalo da jedu?
– Trebalo bi smanjiti ukupne masnoća na manje od 30 odsto energetskog unosa, zasićene masne kiseline na manje od osam odsto, jer utiču na razvoj ateroskleroze krvnih sudova, a to ubrzava razvoj komplikacija kod dijabetesa. Ne koristiti puter, punomasne sireve, punomasni kačkavalj, pavlaku, neobrano mleko, kremove, svinjsko meso, svinjske suhomesnate prerađevine, već mleko, jogurt, kiselo mleko sa manje od 2,8 odsto mlečne masti ili mlade posne sireve sa 25 odsto mlečne masti. Ograničiti unos holesterola, izbegavati iznutrice, džigericu, mozak, žumance jajeta. Posebno voditi računa o unosu rafinisanih namirnica kao što su beli šećer, keksovi, slatkiši, beli hlebovi i namirnice sa visokim glikemijskim indeksom, koji označava sposobnost hrane da posle konzumiranja poveća nivo šećera u krvi.

I za kraj, šta je najvažnije da bi čovek sa ovom bolešću mogao da živi normalno i kvalitetno?
– Ukratko edukacija, prevencija i motivacija. Stvaranje novih navika je teži deo posla, ali saznanje da se time značajno utiče na sopstveno zdravlje osnovni je motiv koji pacijentima pomaže da istraju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi