Partizanovo pojačanje Frenk Kanute: Rekao sam ocu da više neće jesti senegalski pirinač, jer ću ja da mu šaljem pare!

Novo pojačanje Partizana Frenk Kanute dolazi iz Serkl Briža, ali je po dolasku iz Senegala u Evropu, zaigrao za omladinski tim Juventusa.

Danas 24-godišnji vezni fudbaler iza sebe ima iskustvo igranja u Peskari, Askoliju, Kozenci i Sošou.

U svojoj životnoj ispovesti za belgijski "knack.be" ispričao je kako mu je ljubav prema fudbalu usadio otac.

Otac prvi trener i idol

- Moj otac je razvio moju ljubav prema fudbalu. Zvao se Žil, bio je jedan od najpoznatijih fudbalera u mom kraju, svi su se ugledali na njega. Uvek je mislio da je bolji od mene, ali se oko toga ne slažemo. Za razliku od mene, on nije imao sreće da ode u Evropu. Bilo je interesa stranaca, došli su čak i da ga vide, ali njegov otac nije pristao - rekao je Kanute i nastavio:

-  Deda je direktor škole i želeo je da mu sin uči. Moj deda nije voleo fudbal. Na sreću, moj otac jeste, to mi je olakšalo posao. Morao sam još da ubedim mamu. Uvek je govorila "moraš da učiš“, ali kada sam dobio diplomu, rekao sam joj: "sad je gotovo, fudbal je moj san“. Bila je ljuta, mislim da nije razgovarala sa mnom četiri, pet meseci, ali posle je postala najsrećnija mama na svetu.

- Moj otac je bio levo krilo. Kasnije je pokrenuo školu fudbala u kojoj sam i ja bio. Uvek smo bili zajedno, čak i kada je išao da igra fudbal sa prijateljima.

Profimedia

 

- Onda me je odveo u stranu na neke vežbe, neke driblinge. Umro je dok sam ja još bio u Italiji, i to usred pandemije. Pokušao sam da odem na sahranu, ali nisam mogao. Granice su bile zatvorene, a letovi otkazani. Moj otac je bio moj najbolji prijatelj. U početku je bio strog, da mi pokaže kako život funkcioniše. Govorio mi je uvek "moraćeš da se boriš da nešto dobiješ".

- Imali smo novca kod kuće, ali kada sam nešto tražio, nisam dobio ništa. "Potrudi se i sam“ rekao bi. Otac me je naučio mnogim vrednostima…

- Kada sam imao deset godina, jednom smo zajedno kuvali: moj tata, ujak i ja. Spremili smo senegalski pirinač i rekao sam tada: "kada porastem, više nikada nećete morati da jedete ovo. Svojim fudbalom zaradiću novac i daću vam ga da možete da kupiti sve što želite.

Put u Evropu

- Da biste stigli u Evropu, morali ste da idete preko Dakara. Većina igrača ide preko prestonice, jer tamo ima mnogo centara za obuku i mnogo skauta dolazi da gleda. Oni koji ostanu na jugu možda imaju deset odsto šanse da se probiju. U Dakaru to brzo poraste na pedeset, šezdeset procenata ako imate neki talenat. Konkurencija je veća, ali i vi ste vidljiviji.

- Proveo sam dve godine u omladinskoj akademiji gde je šefov brat bio agent igrača. Imao je kontakte u Italiji i mogao je da organizuje probe. Kada su me skautirali, zapravo su došli da pogledaju druga dva igrača: defanzivca i napadača. Prvo poluvreme sam sedeo na klupi i dozvoljeno mi je da uđem posle pauze. Pogodio sam dve lopte, pogodio i posle deset minuta me je povukao. "Prijatelju, kako se zoveš i koliko imaš godina? Pobrinuću se da budeš testiran u Italiji. Šta misliš? Zainteresovan?"

- Morate imati sreće da budete primećeni u pravom trenutku. Tada sam živeo kod ujaka, daleko od grada i kluba. Morao sam da ustanem u pet, pa odlazak u pekaru, doručak i odlazak, nadajući se da će autobus tog dana stići na vreme.

Život u Africi znači mnogo saobraćajnih gužvi, javni prevoz nije uvek tačan i ponekad sam satima bio na putu za jutarnji trening. Tako da me je noćni život prošao. Iskušenja su dosta različita: prijatelji su dolazili da me pitaju da li bih iizlazio, ali nisam. Znao sam šta želim da postignem.

- Moj prvi staž bio je u Napulju, primetio sam u roku od nekoliko nedelja da je bilo interesovanja Rome, Intera i Juventusa. Izabrao sam Juve jer je to bio najbolji tim u Italiji, najbolji na svetu. A pošto je i moj idol tamo igrao fudbal, izbor je bio lak.

Idol Patrik Vijera, rođak Frederik Kanute

- Moj idol? Patrik Vijera! Zbog svog stila, lakoće sa kojom je bio na terenu. Njegova elegancija... Prelep fudbaler. Imao sam sreće da ga upoznam. U Omladinskoj ligi sa Juveom igrali smo protiv Mančester sitija kada je on bio trener. Nisam smeo da igram, ali sam trenirao sa dečacima. Razgovarali smo posle meča. Patrik ima senegalske korene i dao mi je savet. 

- Moj omiljeni napadač je moj tata. Žil Bokande? Imamo porodičnu vezu! Preko moje bake. I Frederik Kanoute je takođe član porodice. Moj deda je iz Malija i iz iste je porodice kao i on. Kada je moj deda imao 25 godina, emigrirao je u Senegal i tamo je upoznao moju baku. Tako da i ja imam malijske korene, baš kao i Frederik.

- U Italiji kao maloletnik, bez papira, to nije bilo lako. Moj menadžer je organizovao vizu na nekoliko nedelja uz reči "ako prođeš test, vratićeš se i dogovorićemo ugovor". Tako da sam otišao sa jedva ikakvim prtljagom i na kraju se nisam odmah vratio. Bio sam smešten u senegalsku porodicu, ali je trebalo neko vreme pre nego što sam dobio prave papire.

Profimedia

- Nisam znao ta pravila; kada sam polagao test, nisam znao da, ako ne živiš sa roditeljima, moraš da imaš osamnaest da bi postao profesionalac. Dozvoljeno mi je samo da treniram mesecima i igram neke prijateljske utakmice. Nema konkurencije. To me je izluđivalo. Treniraš cele nedelje, a za vikend sediš i gledaš saigrače, dok... Hteo sam tada da razbijem sve oko sebe.

- Juve je hteo da me pošalje u školu, ali sam već imao diplomu (smeh). Škola je bila integrisana u centru za trening, ali da bih pohađao nastavu morao sam da ustanem u sedam. Mnogo sam čitao, gledao TV, ćaskao i posle šest meseci sam progovorio italijanski. Radio sam bez ikakvih problema. U jednom trenutku sam govorio samo italijanski i čak sam izgubio francuski.

- Još uvek se ovde uhvatim kako povremeno ubacujem neki italijanski. Ostao sam u Juveu nekoliko meseci da igram, ali na kraju nisam uspeo da se probijem. Tako sam ispao u Seriju B. Prvih šest meseci u Peskari je prošlo dobro, dok se nisam povredio. Posle toga više nisam bio toliko koncentrisan. Zašto? Bio sam mlad i dozvolio sam da me povedu prijatelji koji su radije izlazili. Posle nekoliko meseci obavestio sam svog agenta da bi trebalo da nađe drugi tim za mene; da me izvuče odatle. Tako sam završio u Askoliju. Tamo su stvari išle mnogo bolje. Bili smo poslednji kada sam stigao i spasio nas.

- Problem u Italiji je često što više vole da daju šansu starijim igračima, ali svako ko me poznaje zna da ne puštam glavu. Ako imam osećaj da sam bolji od drugog, a saigrači to potvrde, usuđujem se da zakucam na sto. U Peskari sam se žestoko sukobio sa trenerom. Kada me ignoriše ili mi ne objasni zašto me tačno ne pušta da igram, kada svi vide da sam bolji, ja se raspravljam.

- Moj četvrti klub u Italiji bila je Kozenca. Tamo sam video kako prijateljstvo može učiniti mnogo u timu. Tehnički smo bili veoma ograničeni, ali na terenu smo se borili jedni za druge. U Peskari smo, na primer, bili mnogo jači, ali nije bilo te hemije koju smo imali u Kozenci.

Odrastanje u Brižu

- U Torinu su me ponekad zvali novim Pogbom. Shvatam paralele: visok sam, ali nli nikada nisam želeo da se poredim sa njim. Da li ću s vremena na vreme krenuti u ofanzivu zavisi od toga šta trener želi. U Italiji ste morali da ostanete kao "šestica" za odbranu. U Belgiji dobijam više slobode u toj ulozi. Mogu da idem napred. Ovde sam već postigao gol, u Italiji nikad nisam uspeo.

- Pre nego što je moj otac umro, rekao mi je da želi ponovo da sedi ispred televizora i gleda me u dresu reprezentacije. "Sve u svoje vreme“, odgovorio sam mu. Ako budem napredovao kao sada, to će doći.

Kanute je odigrao dve utakmice za Senegal.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi