Estetske operacije za one koji žele da budu viši: Skupe, bolne i dugotrajne
Godišnje se nešto više od hiljadu ljudi podvrgne ovoj operacija koja košta između 58 i 2342 hiljade evra
Svake godine stotine ljudi širom sveta odluče se za dugu i često veoma bolnu operaciju produženja nogu kako bi bili za koji centimetar viši. Ali složeni postupak nije bez rizika i zdravstveni stručnjaci kažu da neki ljudi nakon ovakve operacije imaju dugotrajne probleme.
Sem Beker je jedan od onih koji su se odlučili na ovakvu operaciju nakon što je pokušao da vežbama istezanja poveća svoju visinu, kao i sa specijalnim ulošcima. 2015.godine se podvrgao operaciji nakon koje je svoju visinu od 162 zamenio sa 170 centimetara.
Sem kaže da svi to doživljavaju kao kozmetičku operaciju a zapravo se time poboljšava mentalno zdravlje jer je on zbog svog niskog rasta bio veoma nesrećan. Nakon operacije je šest meseci išao na fizikalnu terapiju, tri ili četiri puta nedeljno i to opisuje kao „ponižavajuće iskustvo“.
Printscreen
Operacija produženja nogu je dostupna u desetak zemalja a pacijenti mogu da „porastu“ i do 13 centimetara. Prema nekim podacima, između 100 i 200 ljudi godišnje se podvrgne ovim operacijama u SAD, Nemačkoj i Južnoj Koreji. Znatno manje, između 20 i 40 operacija se obavi u Španiji, Indiji, Turskoj i Italji. U Velikoj Britaniji godišnje oko 15 ljudi se usudi da uradi ovakvu operaciju koja košta oko 58.000 evra. Cena u SAD se kreće od 65 do 242 hiljade evra.
Pored toga što je operacija skupa, ona je duga i bolna. Tehniku produženja nogu je prvi razvio Gavril Ilizarov, sovjetski lekar koji je lečio povređene vojnike tokom Drugog svetskog rata. Princip je ostao isti, samo se sama tehnika usavršavala.
A princip operacija koja traje dva sata je sledeći: izbuše se rupe u kostima koje se zatim slome na dva dela. Potom se u noge ugradi šipka-implant. Svaki pacijent dobija iPad i uputstvo da svakodnevno pritiska dugme na uređaju čime šalje signal ugrađenim implantima da se protežu oko jednog milimetra svakog dana. Produžavanje se radi sve dok pacijent ne dostigne željenu visinu a onda kosti mogu da se ostave da zacele.
Printscreen
Pacijentu je tada potrebno nekoliko meseci svakodnevne rehabilitacije da bi izgradio pokretljivost. Nakon godinu dana se uklanjaju delovi koji su ugrađeni a noge ostaju rastegnute na željenoj dužini.
Proces je opterećen velikim rizikom od komplikacija: od povreda živaca i krvnih ugrušaka do mogućnosti da se kosti ne spoje. Sam proces operacije je dosta usavršen pa pacijenti već nakon jednog dana mogu da hodaju.
Interesantno je da se za ovakvu vrstu operacije češće odlučuju muškarci nego žene a kao razlog navode da su često izvrgnuti podsmešljivim komentarima u društvu, da imaju problema na poslu i da im je zbog visine teško da nađu partnera.
Pročitajte i ovo:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari